Godine stagnacije na svim poljima uticale su da javnost dovede u pitanje čak i rad čuvene Partizanove škole. Talas promena omogućio je da na čelo crno-bele fabrike za proizvodnju talenata stignu nova, ali dobro poznata lica, koja su za godinu i po dana promenila sliku u očima ljudi iz fudbalskog sveta i vratila nadu u kvalitet nadolazećih generacija koje stasavaju u Zemunelu.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Šansu da svoje znanje prenese biserima sa terena u Zemunu dobio je i iskoristio upravo nekadašnji polaznik crno-bele škole, danas perspektivni trener – Ivan Štokić. Mladi stručnjak predvodio je kadetski tim Teleoptika do četvrtog mesta, ujedno i najboljeg rezultata otkako se takmiče u elitnom rangu, ostvarenog još u sezoni 2018/19.
“Oborili smo rekord po broju osvojenih bodova i izjednačili najbolji plasman na tabeli, ali smatram da je to neuporedivo manje važno od načina na koji je ekipa igrala. Rezultat je mnogo bitan, ali veći značaj svakako ima stil igre, stil razmišljanja”, počeo je Štokić razgovor za Meridian sport.
Ispred mladih snaga tima iz Partizanovog sistema na tabeli su ostali samo beogradski crno-beli, Crvena zvezda i Vojvodina.
“Menjali smo formacije, zone, bili opasni iz prekida, igrali smo dopadljiv fudbal, poput ovog koji gledamo na Mundijalu. Približili smo momke fudbalu koji ih čeka u budućnosti. Za mene je najvažnije da je svako dete napredovalo posle godinu dana rada. Neko manje, neko više, ali apsolutno svi su napredovali.”
Nenad Marinković i Miralem Sulejmani pokrenuli su pogon crno-belih, a nagrada za kvalitetan rad stigla je u vidu četiri trofeja u mlađim kategorijama.
“Najpre smo osećali brigu, imali smo problema… Pričalo se da ne nismo više kao nekada. Nismo imali finansijsku moć da sačuvamo igrače. Razumem stranu roditelja da izaberu put koji će im finanijske više doprineti. Tokom poslednjih godinu i po dana imamo jasan plan. Četiri generacije su osvojile titulu. To je pokazatelj da imamo talentovanu decu i dobre trenere. Kadeti su bili sjajni, iako su završili sezonu na trećem mestu. Bili su i oslabljeni, jer su mnogi igrali za omladince, a omladinci opet oslabljeni jer je dobar deo igrača prekomandovan za prvi tim. Ne možemo nikoga da okrivimo zbog toga. Napravili smo Partizanove bebe, setite se kako je to izgledalo u Evropi. Jednostavno su najkvalitetniji igrači otišli u prvi tim. Partizan često igra sa daleko mlađim timom u omladincima. Mislim da je važno da nemamo nijednog stranca u mlađim kategorijama, što je važno za srpski fudbal.”
Biranim rečima govorio je o svojim pulenima….
“Prvi put su dva igrača iz kadetske ekipe Teleoptika dobili stipendijske ugovore sa Partizanom i putovali na pripreme sa prvim timom. Nikola Damjanović je bio sjajan tokom cele sezone, veoma talentovan momak… Vrlo mi je žao što je napustio klub, ali tako su odlučili on i njegova porodica. Ima mnogo potencijala i može da predstavlja budućnost srpskog fudbala. Postoje i igrači kojima fizičke predispozicije trenutno ne dozvoljavaju da iskoče u prvi plan, ali siguran sam da će talentom i radom dogurati do željenih ciljeva. Tu je Oliver Velimirović, momak koji obećava, možemo da se nadamo lepoj karijeri. Ništa ne možemo da tvrdimo sigurno. Ni bolji od njih nisu napravili karijere, ali i lošiji jesu. Momci poseduju potencijal“, kazao je Štokić, pa potom nastavio u istom dahu:
“Protekle sezone smo mogli da se oslonimo na Olivera Velimirovića koji je došao iz Partizana, golmana Strahinju Perića i Petra Mijuškovića, koji su takođe mlađi, ali su došli da sazrevaju u našoj ekipi. Veći deo tima je iz Teleoptika. Sve zavisi kakva je situacija u Partizanovoj ekipi i na kojoj poziciji su nama potrebni igrači.”
Ivan je prve fudbalske korake načinio upravo u Zemunelu, a očev poziv privukao ga je da kasnije započne trenerski put.
“Počeo sam da treniram fudbal sa svega šest, sedam godina… Tada zaista nisam razmišljao o trenerskom poslu, ali kada sam dogurao do seniorskog ranga, već su počele da se javljaju ideje. Otac mi je kondicioni trener sa 20 godina iskustva rada u srpskom fudbalu i tri različite reprezentacije. Znao sam da ću nekada uplivati u te vode, a upravo njegov primer me je privukao da se bavim trenerskim poslom.”
Zanimljivo, dok je otac Kažimir Štokić bio zadužen za kondiciju i formu ekipe Zemuna, Ivan je branio boje sada povratnika u elitni rang srpskog fudbala. Svojim talentom skrenuo je svojevremeno pažnju domaće javnosti i dogurao do statusa omladinskog reprezentativca.
“Pojedini ljudi koji su i manje igrali fudbal od mene pričaju da su bili ozbiljni igrači. Za sebe bih izdvojio činjenicu da sam bio omladinski reprezentativac Srbije, za vreme mandata selektora Zlatka Krmpotića. Igrao sam za Dinamo iz Vranja, Mladost Apatin, Srem, Čukarički, Zemun… Slobodan Krčamerević me je iz Zemuna pozvao da dođem u mlađe kategorije Partizana.”
Za vreme boravka u nacionalnom timu, ali i mlađim kategorijama crno-belih, delio je svlačionicu sa brojnim istaknutim asovima domaćeg i evropskog fudbala.
“Bilo je tu mnogo sjajnih igrača. Stevan Jovetić, Nikola Gulan, Nenad Adamović, Siniša Stevanović… Amer Osmanović i nažalost pokojni Srđa Kačar igrali su za Bosnu i Hercegovinu. Kada sam stekao status reprezentativca odvojile su se Srbija i Crna Gora, pa više nisam delio svlačionicu sa Jovetićem, ali jesam sa igračima poput Slavka Perovića. Donedavno je radio odličan posao kao direktor u Radničkom iz Kragujevca. Nismo bili jedna od najboljih, ali svakako jesmo vrlo dobra generacija srpskog fudbala. Ne viđam Slavka toliko često, ali generaciju stariji od mene su direktori Partizanove omladinske škole – Nenad Marinković i Miralem Sulejmani, trener Teleoptika Marko Jovanovića, trener omladinaca Partizana Ivan Radovanović. Bili smo saborci u Partizanu. Nenad Adamović je svojevremeno nastupao za reprezentaciju Evrope, a danas radi u našoj omladinskoj školi, dok se trenerskim poslom bavi i Nikola Gulan. Hvala Bogu što su takvi igrači ostali u fudbalu.”
Ne krije ponos i zadovoljstvo što je imao priliku da odrasta sa velikim talentima, za koje smatra da se danas retko rađaju…
“Svi ti momci su bili izuzetno predani i posvećeni fudbalu. Zato su i napravili takve karijere. Voleo bih da deca danas znaju kakvu su razliku oni nekada pravili u svom uzrastu. Neverovatno je koliko su bili moćni u svim segmentima igre. Najviše je odskakao Stevan Jovetić… Marinković i Sulejmani, Adamović, Gulan, svi su bili odlični igrači. Vrhunski talentovani momci. Pitanje je da li ponovo mogu da se rađaju takvi talenti kod nas generalno.”
Još tokom igračkih dana počeo je vezista da “krade” zanat od stručnjaka pod čijom dirigentskom palicom se igrački razvijao.
“Najjači utisak na mene ostavio je Slobodan Krčmarević. Prvi put sam se susreo sa ozbiljnim radom u mlađim kategorijama. Moma Raičević, Dragan Lacmanović, svi su kasnije imali uticaja na mene… Sa svima održavam kontakt, a pogotovo sa Lacmanovićem. To su ljudi sa kojima uvek treba razgovarati. Može se mnogo naučiti.”
Iako zaljubljenik u fudbal, uporedo se Štokić posvetio obrazovanju, te ne čudi što je stekao diplomu Fakulteta za sport i fizičko obrazovanje. Mladi strateg vlasnik je i UEFA Elite Youth licence, a u proteklim godinama našao se u prilici da poseti neke od prestižnih evropskih fudbalskih klubova.
“U dva navrata sam bio u Torinu, dok je tamo igrao moj prijatelj Saša Lukić. Imao sam priliku da učim od trenera poput Macarija i Jurića. Potom sam išao u Holandiju, pa u Englesku – u Fulam, takođe kod Saše. Neprocenjivo iskustvo za mene. Danas nije problem pratiti veliki broj utakmica. Sve je dostupno. Volim stil Arnea Slota, Jirgena Klopa, Kompanija, Enrikea… To su ljudi koji čine fudbal još lepšim.”
Ne krije Štokić ambicije za rad u seniorskom fudbalu.
“Voleo bih da radim u srpskom i evropskom fudbalu. Seniorska konkurencija je negde krajnja ambicija, ali smatram da je za trenera veoma važno da prođe period u omladinskim selekcijama. Tu imate više prostora da probate, da grešite, imate više mira. Greške se ne plaćaju skupo, a niste daleko od seniorskog fudbala što se tiče samog rada.”
Kao i svaki trener ponikao u Humskoj, mašta da jednog dana sedne na klupu voljenog kluba.
“Daleko je to, ali naravno da maštam. Veoma je teško doći do Partizanove klupe ako niste ostavili trag kao igrač, ali Srđan Blagojević je pravi primer da je i to moguće. Otvorio je vrata i dao nam vetar u leđa da možemo da se jednog dana vratimo u naš Partizan. Takođe i prvi tim Teleoptika je odlična odskočna daska za početak karijere.”
Biranim rečima govorio je o aktuelnom šefu struke Teleoptika, koji je ekipu minulog proleća vodio do duple krune.
“Marko Jovanović je prvenstveno strašno dobar čovek. Posvećen je trenerskom poslu i zna šta želi. Ima sjajan odnos prema poslu i mislim da mu predstoji jako lepa budućnost.”
Bonus video:
