Kao igrač, Dejan Stanković je osetio svu moć i glamur Lige šampiona, izgradivši besprekornu reputaciju na najvećim evropskim pozornicama. Vrhunac te igračke karijere dogodio se 2010. godine, kada se sa milanskim Interom, pod dirigentskom palicom Žozea Murinja, popeo na sam krov Evrope osvojivši istorijsku triplu krunu.
Međutim, ono što mu je sa lakoćom polazilo za rukom na terenu, pretvorilo se u pravi takmičarski košmar od trenutka kada je obukao trenersko odelo i seo na vrelu klupu tima iz Ljutice Bogdana. Težina grba Crvene zvezde i specifičan pritisak javnosti pokazali su se kao potpuno drugačija vrsta izazova.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Uvek kada bi beogradski velikan pod njegovom komandom stigao do samog praga elitnog društva i kada bi se činilo da je cilj nadohvat ruke, usledio bi neočekivan i bolan pad, zbog čega je mušema sa zvezdicama na centru Marakane ostala njegova najveća trenerska opsesija, ali i neostvareni cilj koji baca senku na sve domaće trofeje.
Prvi udarac stigao je u specifičnim, gotovo sablasnim okolnostima pandemijske 2020. godine, kada se zbog pandemije koronavirusa igrao samo jedan meč bez prisustva publike. Zvezda je u trećem kolu kvalifikacija otputovala na Kipar, gde je po ogromnoj vrućini, posle 120 minuta ujednačene borbe i prave rovovske bitke na sredini terena, poklekla pred Omonijom iz Nikozije u nepredvidivoj penal-lutriji.
Naredno leto trebalo je da donese dugo čekani popravni ispit i na papiru rutinski prolaz, ali je umesto toga usledio još veći, sistemski šok. Moldavski Šerif iz Tiraspolja, predvođen iskusnim strategom Jurijem Vernidubom, održao je pravu lekciju iz taktičke discipline u Beogradu ostvarivši remi, da bi potom golom u prvom poluvremenu slavio u revanšu na svom terenu, ostavivši crveno-bele ne samo bez plasmana u plej-of, već i bez jasnog objašnjenja za takav energetski pad ekipe u ključnim trenucima sezone.
Ipak, ubedljivo najteži i najdramatičniji udarac dogodio se u avgustu 2022. godine u plej-of okršaj protiv Makabija iz Haife. Posle poraza od 3:2 u prvom, izuzetno otvorenom meču u Izraelu, krcata Marakana je u revanšu progutala goste i nosila ekipu do velikih 2:0 na poluvremenu, golovima Aleksandra Pešića i Mirka Ivanića.
Sve je mirisalo na noć za pamćenje, ali se usledio nestvaran pad u nastavku, gol iz odbitka nakon odbranjenog penala, a potom i tragična sekvenca u samom finišu meča. Nesrećan autogol Milana Pavkova u 90. minutu doneo je konačnih 2:2, utišao preko pedeset hiljada ljudi na stadionu i gurnuo Stankovića u potpunu emotivnu agoniju, nakon čega je, potpuno slomljen takvim ishodom, ubrzo podneo ostavku i napustio klub u kojem je fudbalski prohodao.
Da rane iz tog tragičnog dvomeča još uvek nisu potpuno zacelile, svedoči i činjenica da će Stanković u utorak na raspolaganju imati okosnicu tima koja je i te sparne beogradske noći proživljavala istu, gotovo fizičku agoniju na terenu. Strahinja Eraković, brzonogi Osman Bukari, te nezaustavljivi kreativni tandem Mirko Ivanić i Aleksandar Katai, vrlo dobro pamte gorčinu eliminacije od Makabija i muk koji je zavladao svlačionicom nakon poslednjeg sudijskog zvižduka.
Njihovo prisustvo u aktuelnom sastavu nosi posebnu takmičarsku težinu, jer sada, znatno iskusniji i uigraniji, upravo oni u novom okršaju sa izraelskim predstavnikom vide idealnu priliku za dugoočekivano sportsko iskupljenje, skidanje tog nevidljivog tereta sa leđa i vraćanje duga prepunoj Marakani koja ih nikada nije ostavila na cedilu.
Kada se zimus vratio na mesto uspeha potpisavši novi ugovor, Stanković uopšte nije skrivao šta ga iznutra gura napred, otvoreno priznavši na zvaničnoj promociji da ga tenzija oko neulaska u Ligu šampiona i dalje ozbiljno žulja i da je svestan obaveze koju donosi crveno-beli dres. Međutim, kako su se pripreme privodile kraju, a pritisak i očekivanja javnosti uoči novog evropskog ciklusa počeli drastično da se gomilaju, šef struke je vešto promenio retoriku.
Nedavno je pokušao da spusti loptu i relaksira atmosferu poručivši da se svet sigurno neće srušiti, niti će fudbal prestati da se igra ukoliko Zvezda po četvrti put pod njegovim vođstvom ne uđe u elitu. Bila je to klasična trenerska taktika i preventivna zaštita svlačionice od spoljnih udara, jer i on, kao i svi igrači i čelnici šampiona Srbije, apsolutno dobro znaju koliki je finansijski i prestižni ulog u igri kada je Liga šampiona u pitanju.
Sada je trenutak istine ponovo zakucao na vrata, a ulog zaista nikada nije bio veći, kako za klub, tako i za samog trenera. Posle neugodnog poraza u prvom meču od Hapoel Ber Ševe, odigranom na neutralnom terenu u Mađarskoj, Stankoviću i njegovim izabranicima u utorak pred domaćim navijačima ostaje samo jedna, kristalno jasna opcija – ofanziva od prvog minuta i pobeda.
Zanimljivo je da se trenerska sudbina Dejana Stankovića na klupi Crvene zvezde gotovo sudbinski prepliće sa mesecom avgustom, noseći u sebi prizvuk prave antičke drame. Baš kao što je Oktavijan u osmom mesecu godine osvojio Aleksandriju, porazio sve rivale i faktički postao neprikosnoveni gospodar Rima – zbog čega je ovaj vreli letnji mesec kasnije i dobio ime po njemu – tako i Stanković u avgustu tradicionalno bije svoje najteže bitke za ulazak u fudbalsku elitu.
Ipak, dok je za prvog rimskog cara to bio mesec trijumfa, rađanja moćnog carstva i uspostavljanja apsolutne kontrole, za stratega crveno-belih avgust je do sada predstavljao mesec tragičnih sportskih raspleta i bolnih otrežnjenja. Predstojeći revanš biće njegov novi pokušaj da konačno ispiše sopstvenu pobedničku istoriju, sruši to avgustovsko prokletstvo.
BONUS VIDEO:
