Srpski svedok na putu Afrike do 27 bodova na Mundijalu: Maroko sačekao tri spiska i odluku FIFA - a onda napao! Alarmi su upaljeni, ovo neće stati

Riba i krompirići ostali su netaknuti u brojnim pabovima na Ostrvu. Nikome nije bilo do hrane. Pinte piva su zato „stradale“ kako bi utulio bol zbog gubljenja već upisane pobede u duelu Engleske i Gane.

Možda je i logično da fudbalska aristokratija ne može da podnese 0:0 protiv autsajdera iz Afrike, ali ako im je lakše, nudimo im podsećanje šta se dešavalo pre tog „iksa“ na Mundijalu 2026:

Brazil – Maroko 1:1

Obala Slonovače – Ekvador 1:0

Španija – Zelenortska Ostrva 0:0

Belgija – Egipat 1:1

Portugalija – Kongo 1:1

Gana – Panama 1:0

Češka – Južna Afrika 1:1

Škotska – Maroko 0:1

Urugvaj – Zelenortska Ostrva 2:2

Novi Zeland – Egipat 1:3

Jordan – Alžir 1:2

Engleska – Gana 0:0

Maroko – Haiti 4:2

Južna Afrika – Južna Koreja 1:0

Afričke selekcije su bile hit dosadašnjeg toka šampionata u Americi, Kanadi i Meksiku. Uzele su ukupno 27 bod! Kako to odjednom? Zašto?

Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!

Analizirati sve što se dešava na Crnom kontinentu znači sesti sa Željkom Zečevićem i slušati čoveka koji nije samo uspešan košarkaški trener na tim prostorima, već i neko ko zalazi mnogo dublje od samo magičnog pravougaonika.

Čovek koji je radio kao selektor u Egiptu i Gvineji, a vodio brojne klubove u Tunisu, Maroku, Gvineji…bio je svedok svakog koraka podizanja sporta u Africi.

„Da bi se analizirao nagli razvoj afričkih selekcija na Mundijalu 2026, moramo da pogledamo malo šta se desilo pre četiri godine, u Kataru 2022, ali i još tri godine ranije, kada je FIFA donela revolucionarnu odluku koju nisu baš svi u tom trenutku shvatili. Da igrači, bez obzira da li su igrali u konkurenciji do 16, ili do 18 godina za neku reprezentaciju, mogu nakon navršenih 19 godina da izaberu za koju će zemlju nastupati“, počeo je priču Zečević ističući:

„Naišlo je na kilavu reakciju – osim u jednoj zemlji!“

Ta zemlja je ona u kojoj mu kliču dok hoda ulicama zbog pečata koji je tamo ostavio.“

„Kraljevina Maroko odlučila je da sačeka da tri zemlje, Španija, Francuska i Belgija, naprave šire spiskove reprezentacija za Svetsko prvenstvo 2022. Prve sekunde nakon toga, Maroko je pokupio sve igrače koji su mu bili potrebni. Jednostavno, oni su Marokanci. Kraljevina Maroko ne izdaje pasoše na osnovu majke, već samo na osnovu oca. To je stari šerijatski zakon. Niko nije kriv Španiji što nije uzela Hakimija u reprezentaciju, a imala je pravo. Niko im nije kriv i što nisu uzeli Brahima Diaza. Nije ni Holandija pozvala Hakima Ziješa…“

Zečević ističeda nijedna druga afrička ili arapska zemlja nije na to obraćala pažnju sve dok Maroko nije došao do polufinala prethodnog Mundijala.

NOVA DIMENZIJA KLAĐENJA EKSKLUZIVNO U MERIDIANBET

BET BOOST Specijalne BetBuilder kombinacije sa uvećanim kvotama

SINGLE BOOST Ekskluzivne pojedinačne selekcije sa boostovanom kvotom

„Svi alarmi su se tada upalili. Četiri godine posle vidimo da je Obala Slonovače atletski najjača reprezentacija na Svetskom prvenstvu, da niko nije brži, viši, jači i sposobniji od njih. Odjednom se pojavljuje Kongo. Da li je to slučajno?“

Iako je jasno da je odgovor „ne“, bolje je sačekati analizu:

„Maroko je sada na utakmici imao 11 igrača na terenu koji su Marokanci po ocu, od kojih se nijedan nije ni rodio u zemlji. U pitanju je užasno veliki rad koji je doneo plodove. Senegal ima igrače iz PSŽ. A kako Kongo može na Mundijal? Pa tako što Francuska mora da napravi širi spisak reprezentacije sa 36 imena. Posle toga – svi ostali su slobodni! Sve je otvoreno.“

Nesrećan slučaj je samo Tunis koji nema naviku takvog rada, kaže sagovornik Meridian sporta.

„Nema ni Egipat, kao Angola u košarci. Ne vole da im dolaze igrači sa strane. Bio je slučaj jednog Samija Kedire za kog se praktično čekalo da vidi hoće li biti reprezentativac Nemačke. U Tunisu su to smatrali izdajom nacionalnih interesa umesto da su, kao i ostale afričke zemlje, tretirale Kediru sa idejom „Bog nas pogledao sa ovim igračem!“ Mo Salah je dar sa neba, jednostavno takvo ime nisu mogli da odbiju u Egiptu, posebno od kad je postao svetska zvezda.“

Problem za Egipat je što domaći igrači nemaju potrebu da idu van zemlje jer su tamo fantastično plaćeni.

„To je egipatsko prokletstvo. U košarci i fudbalu. Svi igrači egipatske reprezentacije dobijaju toliko velike ugovore koje nikad u životu ne bi mogli da zamisle. Kao NIL ugovori za decu na američkim koledžima. Isto važi i za Južnu Afriku. I za Angolu u košarci. Zašto da idu ako Petrošelova kompanija plaća sve što treba“, kaže Zečević.

Dakle, ta odluka FIFA je revolucionarna ne samo kada je u pitanju afrički fudbal. Jer, menja se reljef svetske igre na travnatoj površini.

„Krajnje liberalna, ultralevičarska odluka od koje sada svi štrecaju, ali ne mogu ništa. Zašto? Zato što moraju da naprave spisak. Tako ti se onda u Nemačkoj pojavi jedan Aleksandar (Pavlović) u prvih 11. To su sve porazi. Šta nama – i ne samo nama već ostatku Evrope – nedostaje u odnosu na ove afričke zemlje? Da shvatimo. Najveću emigraciju imaju Poljska i Balkan. Sada se zavrteo točak. Francuska će odabrati najbolje igrače koji su došli iz Afrike, ali to ne smeta da ’druga ekipa’ igra za svoju zemlju iz koje vuče poreklo. To omogućava da razvoj fudbala u tim afričkim zemljama bude takav da se zavrti krug.“

Prebacio je Zečević loptu na njemu prirodniji teren u ovoj priči:

„Dočaraću kroz košarku. Postoji strah na Balkanu od nastanka NIL-a. Baš me briga da li se neko razvija u Leskovcu, Zvezdi, Partizanu ili na Severnoj Karolini. On će igrati za Srbiju. Mora da se stvori narativ u sportskoj politici da je 7-8 miliona ljudi u dve generacije otišlo sa ovih područja, da su se ženili i udavali, pravili porodice eventualno i sa ljudima druge boje kože, drugih naroda. Zašto je nama čudno da zovemo dečka koji je igrao na koledžu u Čikagu i zovu ga Nik, a on je inače Nikola. Mora da se obrati pažnja, jer ovo neće da se zaustavi. Većina ljudi sedi u kafićima i proklinje zlu sudbinu i roditelje te dece, umesto da shvate da je sve to logičan politički niz.“

Dakle, mora da se ima baza igrača, da se deca srpskih imigranata prate, kontaktiraju…

„Ko to treba da radi? Pa nije posao Saše Đorđevića da ide u Ljubljanu i priča sa mamom i sinom.“

Zečević ističe:

„Afričke ekipe će biti još jače. Samo čekam završni udarac – a to je da PSŽ otvori neki Sen-Žermen u Abidžanu. I da tamo napravi čudo. Ali, nema veze, bitno je samo da kad dođu Svetsko prvenstvo ili Olimpijske igre, igrač skače za zastavu Srbije.“

Kuda sve ovo vodi – pitanje je koje se samo nameće?

„Ka još većoj globalizaciji sporta.“

Sagovornik objašnjava:

„Afrička sportska politika nam je dala lekciju na koji način možemo da imamo najbolje moguće igrače na najvećim svetskim takmičenjima. Španija je shvatila. Ko je otac od Jamala? Pa Marokanac.“

Da zaključimo, pre nego neka afrička selekcija na Svetskom prvenstvu iznenadi još nekog favorita a neki gledalac se zagrcne u pabu:

„Novac nije najvažniji, jer njega na tržištu ima koliko god hoćete. Najteže što možeš da nađeš jesu ljudi spremni da rade za opšte dobro, a ne za lični interes. I treće, krvav je posao razviti državnu ideju i logiku za košarku i fudbal. Zašto ta dva sporta? Samo ta dva roditeljima dece mogu da omoguće da u jednom trenutku od toga mogu da žive i da naprave nove živote.“

Bonus video: