Odbojka je godinama bila centar njenog sveta. Od prvih koraka u Crvenoj zvezdi, preko sedam sezona u seniorskom timu, pa sve do angažmana u Americi, Rumuniji, Turskoj i Grčkoj, Milica Vildoza (26) gradila je igrački put i sticala dragoceno iskustvo u različitim sredinama. Ipak, u jednom trenutku našla se pred odlukom koju nijedan sportista ne priželjkuje – da bira između profesionalne karijere i privatne sreće. Izabrala je ljubav sa košarkašem Lukom Vildozom, preselila se u Italiju i danas je posvećena porodici i novom životnom poglavlju.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Dok njen suprug ovih dana pažljivo prati dešavanja na Svetskom prvenstvu u fudbalu i bodri Argentinu, Milica priznaje da je i sama, sasvim spontano, postala navijačica Gaučosa. U intervjuu za Meridian Sport govorila je o odbojkaškom putu, životu uz vrhunskog sportistu, prvim danima majčinstva, ali i o izazovima, odricanjima i odlukama koje su joj promenile život.
Sve je počelo od Svetskog prvenstva u fudbalu, koje je trenutno u centru pažnje na celoj planeti…
“Luka prati detaljno. Vidim da gleda rezultate, a pusti i na TV-u kad je utakmica. Hteo je i bebu da obučemo u Mesijev bodić“, nasmejala se Milica na početku razgovora za Meridian Sport. “Sad i ja moram da navijam za Argentinu, jer Srbija ne igra na Svetskom prvenstvu. Mada, priznajem da slabo pratim fudbal, znam samo ono što mi Luka prenese. Mene mnogo više zanima košarka“.
Iako joj je Argentina s razlogom prirasla srcu, još nije imala priliku da se upozna sa čarima te zemlje.
“Veoma bih volela, ali… Luka tokom leta ima možda mesec dana slobodno. Ako i toliko… Za to vreme odemo na more, odemo do Španije kod njegovih. Nemamo vremena… Za Argentinu treba 20ak sati puta minimum – letovi, presedanja… Baš je komplikovano. Ali, naravno da planiramo jednog dana da odemo. Nadam se u bližoj budućnosti. Ovo leto svakako nikako, sledeće možda. Ali, ne možemo da planiramo ništa zbog njihovog rasporeda, nikad ne znaš šta će se desiti“.
Lukinu porodicu je upoznala, jer njegovi ne žive u Argentini.
“Bliže su, u Španiji… Bili su za svadbu, a i sad kad se Teo rodio“.
NIJE UVEK BILO NAJSJAJNIJE U ZVEZDI, ALI TAJ KLUB JE OSTAO NEŠTO NAJLEPŠE U MOM SRCU
Košarka joj nikada nije bila strana, a otkako je u vezi, a potom i u braku sa Lukom Vildozom, još pažljivije prati dešavanja pod obručima. Ipak, kaže da se trudi da na sve gleda objektivno, jer dobro zna kroz šta prolaze profesionalni sportisti.
“Oduvek sam pratila košarku, a pogotovo sad sa Lukom. Pratim i našu ligu, a i italijansku i Evroligu. Volim da gledam. Nisam kritičar, realna sam. Igrala sam odbojku, pa znam… Nije lepo ni kad ti neko za sve priča: Super, super… A nije dobro ni kad te samo kritikuje. Tako da se i ja trudim da budem realna“.
Iako je iza sebe imala uspešnu sezonu u Turskoj, donela je odluku da karijeru 2024. godine nastavi u Grčkoj. Razlog nije bio sportski izazov, već želja da konačno više vremena provodi sa čovekom kog voli.
“U Grčku sam otišla da bih bila blizu Luke. Igrala sam u Turskoj sezonu pre toga i ukapirala sam koliko je teško sa rasporedom dvoje profesionalnih sportista da se uklopi. Viđati se, spojiti sve obaveze… Deluje nemoguće. Ja sam praktično zbog njega otišla tamo. Onda smo se venčali, pa sam zatrudnela…”.
NOVA DIMENZIJA KLAĐENJA EKSKLUZIVNO U MERIDIANBET
BET BOOST Specijalne BetBuilder kombinacije sa uvećanim kvotama
SINGLE BOOST Ekskluzivne pojedinačne selekcije sa boostovanom kvotom
Ubrzo su usledili brak, trudnoća i odluka koja joj je, kako priznaje, bila najteža u životu. Morala je da preseče između profesionalne karijere i porodičnog života.
“Neću da kažem 100 odsto da je kraj, ali verovatno da jeste. Odbojku igram ceo život i najteža odluka mi je bila da prestanem i dođem u Bolonju. Jednostavno nije bilo realno drugačije. Birala sam ili ljubav ili odbojka. Mislim da u našim životima uvek mora nešto da se žrtvuje. Bilo je logičnije u našoj situaciji da to budem ja“.
Ipak, zbog tog izbora ne oseća ni trunku kajanja. Veruje da je ljubav nešto što se mnogo teže pronalazi od sportske karijere.
“Mislim da je mnogo teže naći ljubav. Treba da se čuva ovo što imamo jer to ne nađe svako. Mislim da sam pravu odluku donela“.
Govoreći o svojim počecima, posebno mesto rezervisala je za Crvenu zvezdu, klub u kojem je napravila prve ozbiljne odbojkaške korake i koji, uprkos svim izazovima, zauzima posebno mesto u njenom srcu.
“Sa odbojkom sam počela da se bavim sa šest, sedam godina. Zvezdino sam dete. To je klub gde sam odrasla. Ne znam kako to opisati. Nije uvek bilo sve najsjanije. Ali, Zvezda je ostala nešto najlepše u mom srcu, taj period ću uvek pamtiti“.
Zanimljivo je da je upravo Crvena zvezda, makar indirektno, spojila nju i Luku Vildozu.
“Moglo bi se reći. Da nije igrao u Zvezdi, verovatno da se ne bi spojili“, uz osmeh je konstatovala odbojkašica.
Veliko iskustvo stekla je i tokom boravka u Sjedinjenim Američkim Državama, gde je igrala koledž odbojku. Taj period pamti po novim iskustvima, drugačijem načinu života i uspomenama koje će zauvek nositi sa sobom.
“Uopšte se ne kajem što sam otišla na koledž da igram. Mnogo volim što sam iskusila drugu kulturu, upoznala drugačiji mentalitet ljudi, stvarno mi je bilo prelepo. Za godinu i po dana sam završila dve godine na koledžu. Divno je bilo… Ne verujem da bi se vratila da živim u Americi, ali svakako da sam veoma srećna što sam imala priliku da to iskusim. Pogotovo što sam bila u Vegasu – apsolutno nisam živela taj Vegas život, ali mnogo je bilo lepo videti sve to…“.
Posle Amerike usledili su angažmani u Rumuniji, Turskoj i Grčkoj. Svaka država donela je novo iskustvo, drugačiji način života i nove izazove, kako na terenu, tako i van njega.
“Sve je bilo toliko drugačije. U Rumuniji sam bila u Bukureštu. Grad je veliki i lep. Klub je bio OK. Odbojkaški manje-više. U Turskoj sam bila u Gazijantepu, to je veoma daleko, na granici sa Sirijom. Život mi nije bio najsjajniji, pogotovo što sam bila razdvojena od Luke. Ali, što se odbojke tiče mislim da mi je to bila sezona koju sam najbolje odigrala. Posle nje sam imala veoma dobre ponude. A opet na primer Grčka, tu sam već došla zbog života sa Lukom. Atina je moj omiljeni grad, apsolutno. Odbojka nije bila na nivou kao u Turskoj. Sva iskustva su bila totalno drugačija, a jedinstvena. Ne mogu da kažem da mi je jedno iskustvo bilo najbolje. Veoma teško je u sportu imati i grad koji je prelep i sport na visokom nivou. Obično biraš ili jedno ili drugo. Retko je naći da sve bude potaman“.
NARAVNO DA SAM PONOSNA ŠTO SAM ŽENA LUKE VILDOZE
Danas su joj, ipak, prioriteti potpuno drugačiji. Dane provodi uživajući u prvim mesecima majčinstva, a priznaje da se život sada vrti isključivo oko sina.
“Za sad mi je stvarno divno. Mazimo se, spavamo, jedemo. I sve u krug. Nemam predstavu koji je dan i koliko je sati. Mali je još, nemamo rutinu. Kako on kaže – tako mi oko njega“.
Otkrila je i da je upravo ona imala poslednju reč kada je u pitanju ime njihovog sina, vodeći računa da bude lepo i lako izgovorljivo na oba jezika.
“Ja sam birala. Imali smo neke druge opcije, baš srpska imena. Meni je bilo ili Teodor ili Teo. Univerzalno mi je, jedno od najlepših… Zapravo Teo je bilo prvo ime koje sam poželela. Luka se složio, svidelo mu se. Bitno mi je bilo jer njegovi prićaju španski, a imamo i Argentince, da mogu svi da izgovore kako treba njegovo ime“.
Petak, 23.55: (1,17) Argentina (7,40) Zelenortska Ostrva (17,0)
Nakon Atine, novi dom pronašli su u Bolonji, gde kaže da se brzo prilagodila i da joj u ovom periodu života najviše znači to što porodica ima mir.
“Ovde smo i sledeće sezone. Za sada smo ok. Snašla sam se super. Malo manji grad nego Atina, slatko, malo.. Imam sve što mi treba. Pogotovo sad sa bebom, maltene mi je svejedno gde ću biti“.
Na kraju se osvrnula i na to kako je doživela činjenicu da je javnost više prepoznavala kao devojku Luke Vildoze, a ne kao odbojkašicu…
“U početku mi jeste smetalo. Ja sam ceo život posvetila odbojci. Otkad sam bila mala bilo je – odbojka, odbojka, odbojka… A kad počnu ljudi da te gledaju samo kroz tvoju ljubavnu vezu, nekako ti smeta. Kao da ne vide ceo trud koji sam uložila, nego vide samo – jao Lukina devojka ili žena. Sad sam prestala da se obazirem na te stvari. Tako da mi ni ne smeta. Naravno da sam ponosna što sam Lukina žena, tako da mi je OK da me spominju u toj ulozi. Na početku mi jeste bilo teško. Niko nije cenio moj trud i sve što sam uložila na terenu. Ali, sad više i ne obraćam pažnju“.
Bonus video:
