Nekad rezultat kaže sve, a nekad ne kaže gotovo ništa. Semafor u Filadelfiji pokazao je 1:0 za Francusku i poslao Trikolore u četvrtfinale Mundijala. Ali svako ko je gledao tih više od 100 minuta fudbala zna da je Paragvaj teren napustio poražen samo na papiru.
Tim Gustava Alfara nije se povukao pred jednom od najmoćnijih reprezentacija planete. Naprotiv. Naterao je Francuze da zaborave na lepršavost, da odustanu od elegancije i prihvate bitku u kojoj se svaka lopta osvajala kao da je poslednja. Na kraju je presudio jedanaesterac Kilijana Mbapea, ali utisak koji su Paragvajci ostavili teško će izbledeti.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Iako je igra bila izuzetno čvrsta, sa mnogo duela i fizičke borbe, granica fer igre nije pređena. Paragvaj je igrao grubo, na momente i prljavo. Zanimljivo, upravo je ovo bio prvi meč ove reprezentacije na Svetskom prvenstvu još od 1998. godine u kojem nije dobila nijedan žuti niti crveni karton.
Posle finalnog zvižduka, Gustavo Alfaro nije pričao kao selektor koji traži opravdanja. Govorio je kao čovek koji je ponosan na ono što je njegova ekipa ostavila na terenu.
“Došli smo da se takmičimo i takmičili smo se”, izustio je iskusni strateg.
U toj jednoj rečenici sažeo je sve ono što je njegov Paragvaj predstavljao tokom turnira. Francuska jeste dominirala u posedu lopte, ali je dugo udarala u bedem koji je Alfaro pažljivo gradio tokom čitave utakmice. Gotovo sat i po vremena izgledalo je kao da će prvi favorit za osvajanje Boginje morati da traži prolaz tek u produžecima.
Narod koji je preživeo istrebljenje se ne plaši promašenog penala
Međutim, sredinom drugog poluvremena dogodio se trenutak koji je prelomio utakmicu. Rezervista Dezirе Due oboren je u kaznenom prostoru posle duela sa Dijegom Gomezom. Posle pregleda VAR snimka, uzbekistanski arbitar Ilgiz Tantašev pokazao je na belu tačku. Mbape nije propustio priliku. Njegov precizan udarac sa jedanaest metara u 69. minutu doneo je Francuskoj vođstvo i, ispostaviće se, plasman među osam najboljih reprezentacija sveta.
“Odlazimo uzdignute glave. Paragvaj je ostavio sve na terenu. Da nije bilo tog penala, mislim da bismo igrali produžetke”.
Zastao je na trenutak, pa nastavio.
“Moramo da vodimo računa o svakom detalju, posebno u našem šesnaestercu. Oni imaju izuzetno brze igrače i bili su efikasni u ključnom trenutku. Ipak, odlazimo uzdignute glave.“
Njegove reči najbolje opisuju osećaj koji je vladao među Paragvajcima. Boleo ih je poraz, ali ne i način na koji su izgubili.
NOVA DIMENZIJA KLAĐENJA EKSKLUZIVNO U MERIDIANBET
BET BOOST Specijalne BetBuilder kombinacije sa uvećanim kvotama
SINGLE BOOST Ekskluzivne pojedinačne selekcije sa boostovanom kvotom
Jer samo nekoliko dana ranije ova ista reprezentacija šokirala je planetu eliminacijom četvorostrukog svetskog prvaka Nemačke posle izvođenja penala. Malo ko je verovao da može da ponovi podvig protiv Francuske, ali je i ovog puta bila na korak od senzacije.
Dok su njegovi igrači tugovali u svlačionici, Gustavo Alfaro morao je da odgovara i na pitanja o sopstvenoj budućnosti. Iako se poslednjih dana govorilo o mogućem odlasku, argentinski stručnjak nije želeo da donosi odluke dok su emocije još sveže.
“Već pet ili šest godina stalno pomeram granice svojoj porodici. Vodio sam Ekvador na Svetskom prvenstvu, a Paragvaj mi je pružio novu priliku. Tada sam pomislio: ‘To je to, završio sam.’ Ne želim nikakve spekulacije – mom agentu je zabranjeno da razgovara sa bilo kim. Trenutno imam otvorene rane, krvarim. Ne mogu da razmišljam hladne glave, potrebno mi je da se emocije slegnu. Ne znam šta ću dalje u profesionalnoj karijeri. Ali lepšeg mesta od Paragvaja nema”.
Nedugo zatim objasnio je šta ga najviše ispunjava posle svega što je ova reprezentacija uradila.
“Nismo želeli da se završimo ovde, bili smo tako blizu. Borili smo se onim što nam je ostalo, onim što smo imali i koliko smo mogli. Francuska je navikla da rešava utakmice za 60 minuta, ali ovog puta nije mogla. Ostaje mi zadovoljstvo što smo bili ravnopravan rival i što odlazimo ponosni. Ako ovakav odnos ostane standard, Paragvaj može da očekuje velike stvari u budućnosti”.
Po završetku utakmice usledila je scena koja je možda najbolje opisala ono što je Paragvaj izgradio tokom prethodnih gotovo dve godine. Gustavo Alfaro nije žurio ka svlačionici. Zastao je ispred svakog igrača, grlio ih, gledao u oči i pokušavao da pronađe reči koje će ublažiti bol zbog eliminacije.
Najduže se zadržao uz Matijasa Galarzu, vezistu River Plejta na pozajmici u Atlanti i jednog od simbola ovog tima. Njegov zagrljaj govorio je više od bilo koje konferencije za medije.
“Pričali su da ne može da igra za River, a može protiv Nemačke i Francuske? On može da igra za bilo koji klub na svetu”.
22.00: (1,84) Brazil (3,65) Norveška (4,50)
Alfaro je pred mikrofonim održao konferenciju koja je više ličila na životnu lekciju nego na uobičajenu analizu utakmice. Tako se ispostavilo. Govorio je o fudbalu, ali još više o ljudima. O tome kako se gradi vera, kako se menja mentalitet jedne reprezentacije i kako poraz nekada može da bude početak nečeg mnogo većeg.
“Odlazim miran jer smo za ovo vreme uspeli da promenimo jednu stvarnost. Posle godinu i 10 meseci ostaje nam vrednost toga što smo eliminisali Nemačku i bili nadomak iznenađenja protiv Francuske. Tužni smo jer smo želeli da nastavimo takmičenje. Imao sam osećaj da bismo, da smo prošli ovu utakmicu, mogli da se borimo za šta god poželimo”.
Njegov glas je povremeno podrhtavao. Nije skrivao emocije, niti je pokušavao da ih ublaži.
“Ono što smo doživeli u svlačionici bilo je snažno i duboko ljudsko. Ima mesta za emocije. Strašno boli što odlazimo. Igračima sam rekao samo: ‘Hvala’. Boli nas poraz, plakali smo. Ne znamo da li ćemo ikada više dobiti ovakvu priliku”.
U nastavku je objasnio šta je zapravo pokušavao da napravi otkako je preuzeo reprezentaciju. Promena načina razmišljanja je ključ.
“Igrali smo protiv fudbalera koji se bore za Zlatnu loptu i za titulu najboljeg strelca u istoriji svetskih prvenstava. A mi imamo momke koji nisu ni upoznali svoje očeve. Želeo sam da pokušam da napravim revoluciju”.
Golman koji ispunjava obećanja: Sve prodao zbog bolesnog sina, sve naplatio protiv Nemačke
A onda je izgovorio priču zbog koje je u sali za konferencije nastala potpuna tišina.
“Flako Hil… Naš golman. Znate li koliko dugo nije primio platu? Morao je da prodaje svoju garderobu kako bi spasao život bolesnom detetu. Koji tim na svetu ne bi želeo takvog golmana”.
U samo nekoliko rečenica Alfaro je podsetio da se iza velikih utakmica i punih stadiona kriju ljudi sa životima daleko od reflektora. Baš zbog toga njegov Paragvaj nije osvojio samo simpatije navijača, već i poštovanje čitavog fudbalskog sveta.
Možda je Francuska dobila četvrtfinale. Možda će Mbape nastaviti pohod ka Zlatnoj boginji. Ali Paragvaj je stvorio tim u koji je nacija ponovo poverovala. To je nekada najteže.
Bonus video:
janko
Realno Francuska je favorit i normalno je da prolazi dalje, ali respekt Paragvaju na borbi.
vuk
Bravo momci, borili se do kraja u Filadelfiji. Nema sramote u ovakvom ispadanju.
filip
Mbappe realizovao i to je to, ali da budemo iskreni Paragvaj je bio ravnopravan skoro ceo meč.
dimitrije
Opet penal spašava Francusku, ništa novo. Bez tog penala ko zna kako bi se završilo.
stefan
Svaka čast Alfaru na ovom govoru, ovakvi selektori su retkost. Paragvaj je izašao uzdignute glave.