Čitava fudbalska planeta oprašta se od legendarnog Franka Barezija koji je preminuo u 66. godini. Šampion sveta sa Italijom, apsolutni sinonim za Milan i večni kapiten kojeg je “San Siro” obožavao, ostavio je neizbrisiv trag na 716 odigranih utakmica za Rosonere.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Jedan od najboljih italijanskih igrača svih vremena, a konkurencija je zaista impresivna, nije ostavio ravnodušnim nikoga ko je svedočio eri dominacije njegovog Milana, sa kojim je u tri navrata pokorio Evropu.
“Gazzeta dello Sport” je u seriji tekstova posvećenih slavnoj “šestici” objavila i poslednji intervju koji je Barezi dao za prestižni list u februaru 2025. godine, a tiče se prvenstveno Frankove ljubavi prema Milanu.
“Sećam se da sam bio navijač Milana, da sam gledao te boje još kada sam imao 10 godina. Prvi put sam stigao u Milanelo kao četrnaestogodišnjak i činilo mi se kao da ulazim u raj.”
Sa neverovatnom emocijom govorio je o ljubavi prema klubu.
“Milan je moje sidro spasa. Izgubio sam majku i oca dok sam još bio tinejdžer, a Milan me je prihvatio, dao je smisao svemu.”
Prisetio se tih vremena…
“Teške. Već samo otići iz svog mesta, iz Travaljata, u veliki grad nije bilo jednostavno. Bila su to drugačija vremena i ta promena se mnogo osećala. U takvoj situaciji moraš da imaš mentalnu snagu.”
A nje je bilo…
“Da, pretvorio sam bol u bes i odlučnost. Tako je bilo tokom cele moje karijere.”
Nikada nije ni pomislio da promeni klub.
“Moja i Milanova priča teško da može da se ponovi. Verujem da postoji malo takvih odnosa. Milan je dao smisao mom životu, a zajedno smo se vratili pobedama, tih godina sa Sakijem.”
Zbog toga postoji samo jedno osećanje.
“Zahvalnost.”
Na konstataciju da Barezi ne može bez Milana nadovezao se tada rečima:
“Uvek je postojao odnos poštovanja između mene i Milana, kroz uspone i padove. Moja misao je uvek bila za ekipu i klub, nikada za mene samog, ali mi se sve uvek vratilo. Imao sam sreću da sretnem prave ljude u pravom trenutku.”
Među njima je Silvio Berluskoni.
“Bio je poput oca i ostvario je moje snove. Povlačenje broja 6 kada sam završio karijeru bila je ogromna stvar.”
Ali i Đani Rivera…
“Moj prvi kapiten. Gledao sam ga kako igra izbliza, tokom mojih nedelja kada sam bio dečak koji skuplja lopte na stadionu. U početku mi je bilo teško da mu se obraćam sa ‘ti’, delovao mi je kao neka udaljena ličnost, ali stvarnost je bila drugačija – mnogo me je štitio. Rivera i Bigon više od svih ostalih bili su uz mene svakog dana, brinuli su o meni“, deo je intervjua koji će ostati upisan u istoriji…
Bonus video:
ivona
Za Barezija je Milan bio drugi dom a isto tako su u klubu i za njega mislili da je član porodice Milana.
todor
Franko Barezi je jedan od retkih kojima verujem kad kažu da vole klub. Ostatak su ugovori i pare.
Zoran
Danas niko ne ostaje u jednom klubu ceo život, to je izumrlo pre 20 godina.
dimitrije
Ja sam odrastao gledajući onu odbranu Milana, Barezi i Maldini su bili nerealni.
slobodan
FK Milan mu je dugovao taj broj 6, dobro su uradili što su ga povukli.
dimitrije
Kakva legenda, Barezi je bio definicija defanzivca. Neka mu je večna slava.