Čitava fudbalska planeta oprašta se od legendarnog Franka Barezija koji je preminuo u 66. godini. Šampion sveta sa Italijom, apsolutni sinonim za Milan i večni kapiten kojeg je “San Siro” obožavao, ostavio je neizbrisiv trag na 716 odigranih utakmica za Rosonere.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Jedan od najboljih italijanskih igrača svih vremena, a konkurencija je zaista impresivna, nije ostavio ravnodušnim nikoga ko je svedočio eri dominacije njegovog Milana, sa kojim je u tri navrata pokorio Evropu.
“Gazzeta dello Sport” je u seriji tekstova posvećenih slavnoj “šestici” objavila i poslednji intervju koji je Barezi dao za prestižni list u februaru 2025. godine, a tiče se prvenstveno Frankove ljubavi prema Milanu.
“Sećam se da sam bio navijač Milana, da sam gledao te boje još kada sam imao 10 godina. Prvi put sam stigao u Milanelo kao četrnaestogodišnjak i činilo mi se kao da ulazim u raj.”
Sa neverovatnom emocijom govorio je o ljubavi prema klubu.
“Milan je moje sidro spasa. Izgubio sam majku i oca dok sam još bio tinejdžer, a Milan me je prihvatio, dao je smisao svemu.”
Prisetio se tih vremena…
“Teške. Već samo otići iz svog mesta, iz Travaljata, u veliki grad nije bilo jednostavno. Bila su to drugačija vremena i ta promena se mnogo osećala. U takvoj situaciji moraš da imaš mentalnu snagu.”
A nje je bilo…
“Da, pretvorio sam bol u bes i odlučnost. Tako je bilo tokom cele moje karijere.”
Nikada nije ni pomislio da promeni klub.
“Moja i Milanova priča teško da može da se ponovi. Verujem da postoji malo takvih odnosa. Milan je dao smisao mom životu, a zajedno smo se vratili pobedama, tih godina sa Sakijem.”
Zbog toga postoji samo jedno osećanje.
“Zahvalnost.”
Na konstataciju da Barezi ne može bez Milana nadovezao se tada rečima:
“Uvek je postojao odnos poštovanja između mene i Milana, kroz uspone i padove. Moja misao je uvek bila za ekipu i klub, nikada za mene samog, ali mi se sve uvek vratilo. Imao sam sreću da sretnem prave ljude u pravom trenutku.”
Među njima je Silvio Berluskoni.
“Bio je poput oca i ostvario je moje snove. Povlačenje broja 6 kada sam završio karijeru bila je ogromna stvar.”
Ali i Đani Rivera…
“Moj prvi kapiten. Gledao sam ga kako igra izbliza, tokom mojih nedelja kada sam bio dečak koji skuplja lopte na stadionu. U početku mi je bilo teško da mu se obraćam sa ‘ti’, delovao mi je kao neka udaljena ličnost, ali stvarnost je bila drugačija – mnogo me je štitio. Rivera i Bigon više od svih ostalih bili su uz mene svakog dana, brinuli su o meni“, deo je intervjua koji će ostati upisan u istoriji…
Bonus video:
