Lekcija iz realnosti: Prvaci Evrope u trećem staležu

Bizarno ili ne, Crvena zvezda i Ajaks će ove jeseni da igraju u istom evropskom takmičenju kao Inter Eskaldes iz Andore i Linkoln Red Imps sa Gibraltara. Možda je čudnije kada se na isti spisak dodaju još Atalanta, Monako, Braga, Frajburg i Kopenhagen. Nekadašnji prvaci Evrope, osvajači evropskih trofeja, klubovi sa stogodišnjom istorijom i ekipe iz zemalja koje su na fudbalskoj mapi Starog kontinenta tek relativno kratko… To je nova Liga konferencije.

I koliko god naziv “trećerazredno evropsko takmičenje” zvučao pomalo potcenjivački, njen ovogodišnji sastav pokazuje da je to zapravo veoma zanimljiva fudbalska mešavina. UEFA je u sezoni 2026/27 ponovo okupila 36 klubova u ligaškoj fazi, a među njima se nalaze već pomenuti velikani i autsajderi. Još zanimljivije, svi klubovi su do ligaške faze stigli kroz kvalifikacije ili prebacivanjem iz Lige Evrope – niko nije dobio mesto bez borbe.

Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!

Kada je 2021. godine pokrenuta Liga konferencije, ideja je bila da se evropski fudbal malo više otvori klubovima iz manjih zemalja. Da Andora, Gibraltar, Albanija, Litvanija, Gruzija, Bosna i Hercegovina ili Malta dobiju više prostora, više utakmica i šansi da njihovi klubovi ne završe evropsku sezonu posle dva neuspešna dvomeča u julu.

Vremenom je takmičenje počelo da dobija potpuno novu dimenziju. Veliki klubovi su počeli da se spuštaju u njega, a ligaška faza sa 36 učesnika dodatno je pojačala taj kontrast. Sada na jednoj strani imate klubove koji su nekada osvajali Evropu, a na drugoj ekipe kojima je sam plasman među 36 najboljih u ovom takmičenju najveći evropski rezultat u istoriji.

Ajaks je četiri puta bio prvak Evrope. Crvena zvezda je 1991. godine osvojila Kup evropskih šampiona. Atalanta je osvajač Lige Evrope. Monako je igrao finale Lige šampiona. Braga je godinama deo evropskog fudbalskog establišmenta. Kopenhagen je već dobro poznato lice takmičenja.

Za Ajaks je ovo verovatno jedna od onih evropskih sezona koje bi navijači radije preskočili kad bi mogli da biraju. Klub koji je četiri puta osvajao Kup evropskih šampiona i koji je decenijama bio simbol holandske škole fudbala sada je u trećem po rangu UEFA takmičenju.

Međutim, evropski fudbal nije muzej. Nije dovoljno da na zidu stoje Krojf i Van Basten, ili generacija koja je 1995. pokorila Evropu. Amsterdamersi su prošle godine bili očajni u Ligi šampiona i u Erediviziji su se potom jedva dokopali karte za kvalifikacije za Ligu konferencije. Put ih je vodio preko Vojvodine, Šelburna i Siona, a na njemu su bili vrlo efikasni i gol-razlikom 22:10 ušli u takmičenje gde su jedni od favorita.

Crvena zvezda je u sličnoj, ali ipak drugačijoj situaciji. Za klub sa stadiona Rajko Mitić Liga konferencije nije mesto na kojem je navijač navikao da ga vidi. Biće ovo debi crveno-belih u “trećoj ligi”. Zvezda je klub koji je osvajao Kup evropskih šampiona i koji poslednjih godina ima iskustvo igranja u Ligi šampiona i Ligi Evrope.

Zvezda je u drugom šeširu, zajedno sa Midtjilandom, Gentom, Panatinaikosom, Pafosom i Brajtonom. U prvom su Atalanta, Braga, Ajaks, Frajburg, Monako i Kopenhagen. Dakle, čak ni ovde nije reč o takmičenju u kojem favoriti mogu da se šetaju. Postoji dovoljno ozbiljnih klubova da se vrlo brzo otkrije ko je stvarno došao po trofej, a ko je samo pokušao da preživi evropsku sezonu.

Za Zvezdu je dodatni motiv i prestiž, jer osvojiti Ligu konferencije možda nije isto što i osvojiti Ligu šampiona, ali evropski trofej je evropski trofej. A klub koji je već uzeo najvredniji pehar na Starom kontinentu sigurno neće želeti da se ponaša kao da mu je svejedno. Ipak, najpre treba zaboraviti bolne avgustovske eliminacije od Hapoel Ber Ševe i Viktorije Plzenj.

Između auto-salona, prištinske vatre i podgoričkih uzdaha: Poketinov sin i Andora na pragu istorije

Ako postoji klub koji najbolje pokazuje koliko se granice evropskog fudbala menjaju, onda je to Atalanta. Pre nekoliko decenija bila je simpatičan klub iz Bergama, često u senci mnogo većih italijanskih imena, a onda je kroz odličan skauting, razvoj igrača i prepoznatljivu filozofiju postala evropska sila i 2024. osvojila Ligu Evrope.

Sada je u Ligi konferencije i to je upravo realnost savremenog fudbala. Jedna sezona ti donese evropski trofej, druga ti donese probleme, lošiji plasman ili drugačiji put kroz UEFA takmičenja i odjednom se nalaziš nekoliko stepenika niže.

Tu Liga konferencije počinje da dobija svoju pravu svrhu. Inter Eskaldes je prvi klub iz Andore koji je stigao do ligaške faze nekog UEFA klupskog takmičenja. To nije mala stvar. Za zemlju čiji klubovi decenijama uglavnom nisu mogli da prođu više od jednog ili dva kvalifikaciona kola, sama činjenica da jedan klub sada ima šest utakmica u ligaškoj fazi predstavlja ogroman korak.

Isto važi za Linkoln Red Imps. Gibraltar je mala fudbalska teritorija, ali je Linkoln već postao simbol tamošnjeg klupskog fudbala. Sada se nalazi u trećem šeširu zajedno sa Luganom, Hetafeom, KuPS-om, Tventeom i Borcem iz Banjaluke. Za njega je svaka utakmica protiv velikana potencijalno utakmica generacije.

Liga konferencije je napravljena za male, ali su joj veliki dali težinu. Da nema Ajaksa, Zvezde, Atalante i Monaka, Liga konferencije bi verovatno imala drugačiji status. Bila bi pre svega prostor za klubove iz zemalja koje inače teško dolaze do evropske jeseni.

Međutim, kada u istom takmičenju imaš prvake Evrope i osvajača Lige Evrope, priča dobija dodatnu težinu. Istovremeno, bez Inter Eskaldesa i Linkoln Red Impsa takmičenje bi izgubilo ono zbog čega je i napravljeno. Pravi fudbalski paradoks.

Nazvati Ligu konferencije “trećim staležom” možda jeste pomalo bezobrazno, ali nije potpuno pogrešno kada se posmatra hijerarhija UEFA takmičenja. Ipak, fudbal nikada nije bio čista matematika. To je mesto gde se veliki bore da ne izgledaju mali, a mali pokušavaju da postanu veliki.

Bonus video: