Fudbal je nekada znao da piše romane na najčudnijim mestima, ali ovo što se u sredu uveče dogodilo u Azerbejdžanu premašuje granice klasičnog sportskog scenarija i ulazi u psihodeliju. Klub koji je osnovan tek 2017. godine, bez tradicije i armije navijača koja generacijama prenosi ljubav s kolena na koleno, uspeo je da probije zvučni zid i lansira se u Lige šampiona. Sabah je ostvario istorijski uspeh eliminisavši prvaka Izraela, Hapoel Ber Ševu, rezultatom 5:2 posle spektakularnih produžetaka, čime je nadoknadio zaostatak iz prvog meča od 2:1 i izborio mesto među najboljim timovima Starog kontinenta.
Junaci se obično “prave” u velikim akademijama, na terenu, a nekad tamo gde ih nikada ne biste tražili – u televizijskom kvizu. Valdas Dambrauskas je od onih pojava koje podsećaju da put do vrha retko kada izgleda uredno i logično. Litvanski trener je pred najvećim izazovom karijere, pošto je uveo Sabah u prestižno evropsko društvo. A pre nego što je dobio priliku da sedi na klupi u najskupljem i najglamuroznijem fudbalskom društvu, morao je da zaradi novac u kvizu kako bi uopšte mogao da se školuje se za trenera.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Za klub koji je osnovan pre samo devet godina, ovo je ogroman skok. Međutim, još je zanimljivije ko ga je napravio. Na klupi tima iz Masazira je čovek čiji životopis zvuči kao da ga je neko namerno napisao da bi nerealan. Prvo, Litvanac koji nije u košarci. U startu je osuđeno na propast. Ne i u ovoj priči.
Dambrauskas je danas iskusan trener sa ozbiljnim evropskim CV-jem, ali njegov put nije počeo u slavnoj školi, niti kroz pristojnu karijeru bivšeg igrača. Počeo je prilično bizarno – u kvizu. Godine 2000, kada je imao samo 25 godina, Dambrauskas se pojavio u litvanskoj verziji emisije “Ko želi da bude milioner?”, koja se zvala “Sesi nuliai – milijonas”. Osvojio je 4.000 litvanskih lita, što bi danas odgovaralo iznosu od oko 1.170 evra, a taj novac je iskoristio kao odskočnu dasku.
Novac sa televizije omogućio mu je da ode u Englesku, gde je studirao sportske nauke i pohađao trenerske kurseve. U zemlji u kojoj je fudbal više od igre i gde trenerski posao može da se uči gotovo na svakom ćošku, Dambrauskas je počeo da gradi znanje koje će mu mnogo godina kasnije otvoriti vrata Lige šampiona.
Pre toga je imao priliku da stiče iskustvo i kroz rad sa velikim engleskim klubovima poput Mančester junajteda, Fulama i Brentforda. Nije, međutim, odmah završio na velikoj sceni. Njegov prvi ozbiljan korak bio je daleko od reflektora, u Kingsburi London Tajgersima, klubu iz devetog ranga engleskog fudbala. Niza rang, ali visoke ambicije. Valdas je uspeo da dovede ekipu do najboljeg rezultata u istoriji.
To možda zvuči kao mala stvar u poređenju sa onim što radi danas, ali upravo takvi poslovi obično pokažu od čega je trener napravljen. Nema velikih imena i luksuza, pa i prostora za greške koje će neko drugi ispraviti novcem. Imaš igrače, teren i sopstvenu glavu. I snalazi se.
Dambrauskas se posle toga selio, radio na čak 12 različitih trenerskih pozicija i uglavnom gradio karijeru u baltičkom i balkanskom fudbalu. Vodio je Žalgiris, RFS, Goricu, Ludogorec, OFI, Omoniju, Diožđer, a sedeo je i na klupi Hajduka iz Splita. Gradio je ime korak po korak, klub po klub. A onda je stigao Sabah.
Klub osnovan 2017. godine nije imao trofejnu sobu kakvu imaju najpoznatiji azerbejdžanski klubovi. Ipak, Dambrauskas je vrlo brzo počeo da pravi nešto ozbiljno. U sezoni 2025/26. osvojio je duplu krunu, čime je uspeo da nadmaši do tada nedodirljivi Karabag, klub koji je godinama bio dominantna sila azerbejdžanskog fudbala.
Sad je otišao još dalje. Sabah je prvi put postao prvak države, a zatim je preko kvalifikacija stigao do mesta među evropskom elitom. I to posle utakmice u kojoj je već bio otpisan. U jednoj noći, klub koji je osnovan pre manje od decenije odjednom je dobio pravo da igra protiv najvećih.
“Ovo je sjajna noć. Zahvaljujem se navijačima“, rekao je Dambrauskas, prenosi UEFA. “Igrači su odigrali sjajno. Sabah je najbolji tim koji sam trenirao u svojoj karijeri. Plasirali smo se u glavnu fazu najboljeg turnira na svetu. Danas sam najsrećniji trener na svetu“.
Teško je zamisliti da bi iko na stadionu u Bakuu mogao da zaboravi ono što se dogodilo. Sabah je u jednom trenutku bio na pragu eliminacije, a nešto više od pola sata kasnije igrači su slavili plasman u Ligu šampiona. Takve večeri se ne planiraju. One se dese, najčešće kada sve već izgleda izgubljeno.
Posebnu težinu svemu daje činjenica da će Dambrauskas prvi put u karijeri da vodi tim u Ligi šampiona. Čovek koji je kao 25-godišnji student sedeo u televizijskom kvizu, osvojio novac i njime finansirao odlazak u Englesku, sada će sedeti na klupi u takmičenju u kojem se vrte desetine i stotine miliona evra.
Od devetog ranga Engleske 2007. do Lige šampiona 2026, od kviza do klupe među evropskom elitom. Sport stvara bajke, ali one prave nisu uvek priče o dečaku koji sa 17 godina postane zvezda i sa 20 ode u Real Madrid. Nekad je junak čovek koji godinama radi daleko od reflektora, menja klubove, uči, greši i čeka svoju priliku.
Sabah ulazi u potpuno drugi svet. Do juče je za veliki deo evropske fudbalske publike bio gotovo nepoznato ime, a sada će njegovi igrači gledati preko puta sebe grbove ekipa koje su do tada uglavnom pratili preko televizije. Ali Sabah je već pokazao da ga baš takve stvari ne zanimaju previše. Ako je mogao da se vrati u život iz 2:4 u ukupnom rezultatu, da u 94. minutu izbori produžetak, a onda u dodatnih 30 minuta potpuno slomi Hapoel Ber Ševu, onda je jasno da ovaj tim nema nameru da se unapred preda.
Dambrauskas te 2000. posle kviza verovatno nije mogao ni da zamisli da će 26 godina kasnije sedeti na klupi kluba u Ligi šampiona. Fudbal uvek nađe način da nagradi one koji odbijaju da odustanu.
Bonus video:
