Nekad su igrali protiv najvećih, osvajali trofeje, punili stadione i stvarali asove čija su imena postajala deo istorije. Danas neki od njih igraju po terenima koje televizijske kamere zaobilaze, pred nekoliko stotina ljudi, dok se njihova slavna prošlost sve više pretvara u priču koju prepričavaju stariji.
Bordo je poslednji u nizu velikih timova koji su doživeli nezamisliv pad. Klub koji je pre 16 godina igrao četvrtfinale Lige šampiona je izbačen iz nacionalnih takmičenja i spušten u šesti rang francuskog fudbala. Bordo, ujedno, nije prvi, a sigurno neće biti ni poslednji koje je zadesila tužna sudbina.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Surov je ponekad način na koji fudbal kažnjava velikane koji su grešili. Decenijama su gradili ime, osvajali titule, imali unapred rasprodate tribine i svlačionicu punu igrača čija imena zna cela Evropa… A onda dođe nekoliko loših odluka, skupi ugovori, pogrešni transferi, dugovi počnu da se gomilaju, a investitori se izmaknu.
Upravo to se dogodilo Bordou. Šestostruki prvak Francuske i klub koji je decenijama bio jedno od ozbiljnih imena evropskog fudbala, od ove sezone neće igrati u profesionalnim, niti nacionalnim takmičenjima. Francuski finansijski regulator DNCG još je 30. juna doneo odluku da ga isključi iz nacionalnih takmičenja zbog nedovoljnih finansijskih garancija.
Klub iz grada poznatog po vinogradima je pokušao da se spase žalbom i novim investitorom, ali nije uspeo da ubedi nadležne da ima dovoljno čvrstu finansijsku konstrukciju za nastavak takmičenja. Kada je 21. avgusta Administrativni sud u Parizu potvrdio odluku, poslednja nada je ugašena. Bordo je pao u Regional 1, odnosno šestu ligu.
Bordo je pre 16 godina bio u zavšnici Lige šampiona, među osam najboljih klubova Starog kontinenta. Godinu ranije je osvojio prvenstvo, imao ozbiljnu generaciju igrača i bio klub koji je u evropskim okvirima imao težinu. Danas će morati da gradi put nazad iz šestog ranga, praktično od početka.
Mlađim navijačima je možda teško da Žirondince zamisle kao klub koji pripada evropskoj eliti. Ako su ga poslednjih godina upoznali kroz priče o finansijskim problemima, ispadanjima i administrativnim odlukama, teško je povezati tu sliku sa timom koji je nekada imao Zinedina Zidana, Kristofa Dugarija, Biksentea Lizarazua, Žana Tiganu, Silvana Viltora, Pauletu, Joana Gurkufa i plejadu asova.
Bordo je svakako jedna od institucija francuskog fudbala, a ne prolazna pojava koja je slučajno nekoliko puta zalutala u Evropu. Osvojio je šest titula prvaka države, igrao polufinale Kupa šampiona 1985. godine, bio polufinalsita Kupa pobednika kupova 1987. i finalista Kupa UEFA 1996. godine, a kasnije se redovno pojavljivao na evropskoj pozornici. Leta 2012. eliminisao je Crvenu zvezdu u plej-ofu za ulazak u grupnu fazu Lige Evrope golom iz penala u trećem minutu nadoknade.
Kad se podvuče crta, Bordo se nije iz Lige šampiona stropoštao u šesti rang. Takve stvari se u stvarnosti gotovo nikada ne događaju preko noći, iako tako izgledaju. Pad počinje mnogo ranije, dok ga još niko ne naziva tim terminom. Najpre se pojave prvi dugovi, onda se proda najbolji igrač kako bi se zatvorila rupa, pa se dovede novi igrač koji treba da nadomesti prethodnog, pa se napravi još veći trošak jer klub pokušava da ostane konkurentan.
Kada rezultat izostane, dođe novi trener. Kada ni on ne uspe, promeni se sportski direktor. Onda predsednik objasni da je problem privremen i da će naredno leto sve biti rešeno. I tako prolaze godine. Najopasnije je što klub u tom trenutku i dalje izgleda kao da je sve u redu. Spolja sve deluje normalno, samo što se iznutra polako gasi svetlo.
Bordo je 2022. ispao iz Lige 1, a finansijski problemi nastavili su da ga guraju nizbrdo. Dve godine kasnije izgubio je profesionalni status i završio u četvrtom rangu francuskog fudbala. Čak ni tamo priča nije uspela da se zaustavi. Prošle sezone se borio za ulazak u treći rang, a sada je zbog finansijske situacije spušten još dva nivoa niže.
Od Zidana do šeste lige: Bordo na ivici gašenja
Žirondinci su samo najnoviji primer nečega što se evropskom fudbalu događalo mnogo puta. Neki su se vratili, neki su se godinama mučili, a neki nikada više nisu pronašli put do vrha. Kao jedan od najočiglednijih primera služi Deportivo La Korunja.
Klub iz Galicije je od evropske bajke stigao do potpunog nestanka sa velike scene. Početkom dvehiljaditih Riazor je bio jedno od mesta na kojima niko nije želeo da gostuje. Depor je imao igrače poput Maura Silve, Bebeta, Frana, Valerona, Đalminje, Roja Makaja i Dijega Tristana, osvojio je špansko prvenstvo 2000. godine i postao redovni učesnik Lige šampiona. A onda je 2004. stigla jedna od najluđih evropskih noći tog perioda.
Deportivo je na San Siru izgubio od Milana sa 4:1, pa je izgledalo da je sve gotovo. Međutim, na Riazoru se dogodilo čudo. Španci su pobedili sa 4:0 i izbacili italijanskog velikana, prošavši u polufinale Lige šampiona. To je bila jedna od onih utakmica zbog kojih ljudi vole fudbal.
Ali nekoliko godina kasnije Deportivo je počeo da tone. Prihodi od Lige šampiona su nestali, generacija se raspala, a klub nije imao dovoljno stabilnu finansijsku konstrukciju da izdrži život posle evropske elite. Ispadanje iz La Lige je bio sportski udarac, ali i početak borbe za goli opstanak. Išao je Depor čak i u treći rang, a ove sezone se vratio u La Ligu.
Parma je još brutalnija priča. Teško je zamisliti evropsku scenu devedesetih godina prošlog veka bez Mlekadžija. Bufon, Kanavaro, Tiram, Veron, Krespo, Zola, Asprilja, Brolin… Parma je bila jedan od najjačih klubova Starog kontinenta i simbol ere u kojoj su italijanski klubovi dominirali Evropom.
Osvojila je dva Kupa UEFA, Kup pobednika kupova, Superkup Evrope i više domaćih trofeja, a 1997. godine završila kao vicešampion Italije. A onda je 2015. godine bankrotirala i završila u četvrtom rangu, Seriji D. Vratila se u Seriju A posle samo tri godine, pa ponovo ispadala, a sada je ponovo deo najjačeg nacionalnog društva.
Ne mora svaki klub da završi u šestom rangu da bi se razumelo koliko je pad bio ozbiljan. Šalke je godinama bio jedan od najvećih nemačkih klubova, sa ogromnom bazom navijača, punim stadionom i redovnim nastupima u Evropi. Imao je igrače poput Manuela Nojera, Ivana Rakitića, Raula i Leroja Sanea, a onda je došao period u kojem je sve počelo da se raspada. Bundesliga je zamenjena Cvajtom, usledio je povratak, pa novi problemi i još jedno ispadanje, pa sada i promocija.
Sličnu sudbinu doživeo je i Sanderlend, klub ogromne tradicije i navijačke baze, koji je u samo nekoliko godina od premijerligaša stigao do engleske Lige 1. To je bila jedna od onih situacija u kojima klub više nije znao kako da se vrati u normalu. Ipak, za razliku od nekih drugih velikana, Crne mačke su uspele da pronađu put nazad. Danas su ponovo u Premijer ligi, što je možda i najvažniji deo ove priče.
Pad nije uvek kraj. Nekad je samo pauza. Možda će Bordo za 10 ili 15 godina ponovo da igra završnicu Lige šampiona, ali najpre mora u blato.
Bonus video:
