Trideset kandidata za ovogodišnju Zlatnu loptu je poznato, a trka za najprestižnije individualno priznanje u fudbalu biće okončana 26. oktobra. Jubilarna, 70. ceremonija zakazana je čuvenom London Paladijum teatru u engleskoj prestonici, gde će biti proglašen naslednik prošlogodišnjeg osvajača Usmana Dembelea.
Fudbalski svet je tokom protekle bezmalo dve decenije bio pod nogama Lionela Mesija i Kristijana Ronalda. E, sad zamislite da Argentinac i Portugalac nikada nisu postojali. Ili, mnogo realnije, da od 2008. godine nisu bili deo trke za Zlatnu loptu. Koliko bi se istorija najprestižnije individualne nagrade u fudbalu promenila?
NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – Registruj se i uzmi besplatan tiket uz 100 sekundi besplatnih spinova!
Čitava generacija vrhunskih asova danas bi u svojim vitrinama imala priznanje o kojem su sanjali, i neki od najvećih igrača 21. veka ne bi bili poznati samo kao oni koji su završavali iza Mesija i Ronalda. Ćavi, Andres Inijesta, Frank Riberi, Nejmar, Antoan Grizman, Virdžil van Dajk i Robert Levandovski su samo neka imena kojima je bilo gotovo nemoguće da dođu do vrha.
Treba, naravno, naglasiti da je ovo hipotetička računica. Zlatna lopta se ne dodeljuje samo na osnovu plasmana u glasanju, već se vrednuju individualni učinak, uspeh ekipe i ponašanje igrača tokom sezone. Upravo zato bi svaka alternativna lista uvek mogla da izazove raspravu. Ipak, ako se jednostavno iz jednačine izbace Mesi i Ronaldo i pogleda trećeplasirani na stvarnom glasanju, bronzani, dobija se fascinantna slika jedne potpuno drugačije fudbalske istorije.
2008 – Fernando Tores
Era je počela Kristijanom Ronaldom, ali bi u toj alternativnoj stvarnosti prvi do Zlatne lopte stigao Fernando Tores. Španac je u sezoni 2007/08 eksplodirao u debitanstskoj kampanji u dresu Liverpula sa 33 pogotka, a ujedno i osvojio Evropsko prvenstvo 2008. sa Crvenom furijom. U stvarnom glasanju završio je treći, iza Ronalda i Mesija, pa bi upravo njemu pripalo prvo priznanje nove ere.
2009 – Ćavi
Barselonina era dominacije dobila bi još jedan individualni simbol. Ćavi je 2009. bio treći u glasanju, dok su ispred njega bili Mesi i Ronaldo. Katalonci su osvojili triplu krunu, a vezista je bio jedan od glavnih arhitekata fudbala koji će godinama kasnije biti prepoznat kao jedan od najboljih primera “tiki-take”. Bez dvojice nedodirljivih, Zlatna lopta bi otišla u njegove ruke.
2010 – Andres Inijesta
Ovo je možda i najzanimljivija godina za raspravu. Inijesta je bio drugi, Ćavi treći, dok je Mesi osvojio nagradu. Ipak, činjenica da je Inijesta postigao pobedonosni gol u finalu Svetskog prvenstva protiv Holandije daje mu ogroman argument. Španija je postala svetski prvak, a Inijesta jedan od simbola tog uspeha. U ovoj računici on bi postao osvajač Zlatne lopte.
2011 – Ćavi, ponovo
Ako je Barselona već bila fudbalska sila, Ćavi bi bio njen čovek sa dve Zlatne lopte. Mesi je ponovo završio prvi, Ronaldo drugi, a Ćavi treći. Barselona je osvojila La Ligu i Ligu šampiona, dok je španski vezista bio jedan od najvažnijih igrača ekipe Pepa Gvardiole.
2012 – Inijesta, ponovo
Godinu dana kasnije red bi ponovo došao na Inijestu. Mesi je tada osvojio četvrtu uzastopnu Zlatnu loptu, Ronaldo bio drugi, a Inijesta treći. Međutim, Španac je sa reprezentacijom osvojio Evropsko prvenstvo i bio jedan od centralnih igrača ekipe koja je nastavila istorijski niz osvajanja velikih takmičenja. U alternativnoj istoriji, Inijesta bi imao dve Zlatne lopte, baš kao i Ćavi.
2013 – Frank Riberi
Definitivno, jedna od najvećih nepravdi kada se govori o eri Mesija i Ronalda. Riberi je sa Bajernom osvojio sve što je mogao – Bundesligu, Kup Nemačke i Ligu šampiona – i bio jedan od ključnih igrača istorijske triple krune. Ipak, Ronaldo je osvojio nagradu, Mesi završio drugi, a Riberi treći. Bez njih dvojice, Francuz bi konačno dobio priznanje koje je te godine delovalo kao logičan završetak njegove spektakularne sezone.
2014 – Manuel Nojer
Još jedan fudbaler koji je ostao u senci dvojice golgetera bio je Manuel Nojer. Nemački golman je sa Bajernom osvojio domaće trofeje, a zatim sa Nemačkom postao svetski prvak u Brazilu. U stvarnom glasanju završio je treći iza Ronalda i Mesija. Da njih nije bilo, Nojer bi postao tek drugi golman u istoriji koji je osvojio Zlatnu loptu, posle legendarnog Lava Jašina iz 1963. godine.
2015 – Nejmar
Nejmar bi svoju prvu Zlatnu loptu dobio nekoliko godina pre nego što je to bilo realno. Brazilac je sa Barselonom osvojio triplu krunu, a sezonu završio kao jedan od ključnih igrača čuvenog MSN trija sa Mesijem i Luisom Suarezom. U stvarnosti je završio treći, iza dvojice koji su ponovo vodili glavnu bitku. Bez Mesija i Ronalda, Nejmar bi 2015. postao najbolji fudbaler sveta.
Veliki skandal ili surova konkurencija? Zlatna lopta bez velikih zvezda
2016 – Antoan Grizman
Godina u kojoj je Grizman bio na korak do toga da postane heroj u dva finala. Atletiko Madrid je stigao do finala Lige šampiona, Francuska do meča za krunu Starog koninenta, ali je u oba slučaja Antoan ostao bez trofeja. Grizman je ipak bio jedna od najvećih zvezda godine i završio je treći u glasanju. Ronaldo je slavio sa oba najveća trofeja sa Realom i Portugalijom i sasvim zasluženo uzeo nagradu.
2017 – Nejmar, ponovo
Nejmar bi, kao Ćavi i Inijesta, uspeo da osvoji dve Zlatne lopte u ovoj alternativnoj istoriji. Brazilac je bio treći u stvarnom glasanju iza Ronalda i Mesija, a posebno je ostao upamćen po neverovatnom preokretu Barselone protiv PSŽ-a u Ligi šampiona. Kasnije tog leta napravio je i transfer koji je promenio fudbalsko tržište, prešavši iz Barselone baš među Parižane za još rekordnih 222 miliona evra.
2018 – Luka Modrić
Ovo je godina tokom tog dugog perioda u kojoj hipotetički scenario nije potreban. Modrić je osvojio Zlatnu loptu, i to u godini kada su i Mesi i Ronaldo bili među kandidatima. Hrvat je sa Realom uzeo četvrtu uzastopnu Ligu šampiona, a zatim predvodio Hrvatsku do finala Svetskog prvenstva i dobio priznanje za najboljeg igrača turnira. Bio je čovek koji je konačno prekinuo gotovo neprirodnu dominaciju dvojice velikana.
2019 – Virdžil van Dajk
Holanđanin je bio na nekoliko glasova do istorije. Liverpul je osvojio Ligu šampiona, a Van Dajk je bio njegov defanzivni lider i jedan od najdominantnijih štopera na svetu. U glasanju je završio drugi, iza Mesija. Da nije bilo El muda, Van Dajk bi postao prvi defanzivac posle Fabija Kanavara 2006. godine koji je osvojio Zlatnu loptu.
2020 – Robert Levandovski, ali nagrade nema
Ovo je posebna priča. Zlatna lopta 2020. nije dodeljena zbog pandemije koronavirusa, iako je Levandovski imao sezonu koja je izgledala kao stvorena za individualnu nagradu. Bajern je osvojio triplu krunu, a Poljak je bio nezaustavljiv sa 55 golova u svim takmičenjima. Zato bi čak i u alternativnoj istoriji ostala rupa. Levandovski bi po mnogima bio logičan osvajač, ali zvanična Zlatna lopta za 2020. ne postoji.
2021 – Robert Levandovski
Godinu dana kasnije Levandovski je ponovo bio u vrhu, ali je Mesi odneo nagradu. Poljak je u 2021. godini postigao 48 pogodaka i nastavio tamo gde je stao prethodne sezone. Njegov slučaj je zbog toga jedan od najčešće pominjanih kada se govori o asovima koji su tokom ere Mesija i Ronalda ostali bez zasluženog priznanja. U ovoj alternativnoj listi Levandovski konačno dobija svoju Zlatnu loptu.
2022 – Karim Benzema
Benzema nije morao da čeka da Mesi i Ronaldo nestanu sa scene. Francuz je osvojio Zlatnu loptu 2022. posle briljantne sezone u kojoj je sa Realom osvojio La Ligu i Ligu šampiona, uz ogroman individualni doprinos sa 44 pogodaka. Drugim rečima, čak ni u ovoj igri “šta bi bilo kad bi bilo” njegov trofej se ne menja. Iza sebe je opstavio Sadija Manea i Kevina De Brujnea.
2023 – Erling Haland
Mesi je 2023. osvojio svoju osmu, zasad poslednju Zlatnu loptu zahvaljujući, pre svega, svetskoj tituli sa Argentinom. Međutim, iza njega je stajao čovek koji je sa Mančester sitijem uzeo istorijsku triplu krunu i postizao golove u ritmu koji je delovao nestvarno. Ukupno ih je bilo 52. Erling Haland je završio drugi. Bez Mesija, Norvežanin bi zaokružio sezonu osvajanjem najveće individualne nagrade.
2024 – Rodri
Rodri je već prekinuo dominaciju Mesija i Ronalda, jer nijedan od njih nije bio među kandidatima. Španac je osvojio nagradu posle titule sa Mančester sitijem i Evropskog prvenstva sa Španijom, gde je proglašen za najboljeg igrača turnira.
2025 – Usman Dembele
Ni prošlogodišnji osvajač ne bi se promenio. Dembele je sa PSŽ-om osvojio Ligu šampiona i bio jedan od najvažnijih igrača evropskog prvaka, pa je 2025. nasledio Rodrija na tronu.
A onda dolazimo do 2026. godine, čija priča još nije završena. Trideset kandidata je poznato, ceremonija je zakazana za 26. oktobar u Londonu, a među glavnim kandidatima nalaze se Hari Kejn, Kilijan Mbape, Lamin Jamal, Erling Haland i Rodri, dok je i Mesi ponovo na spisku.
Kada se sve sabere, alternativna lista izgleda gotovo nestvarno: Fernando Tores, Ćavi, Inijesta, Ćavi, Inijesta, Riberi, Nojer, Nejmar, Grizman, Nejmar, Modrić, Van Dajk, Levandovski, Benzema, Haland, Rodri i Dembele.
Tokom 17 godina, uz dominaciju dvojice najvećih, ostala je čitava plejada velikana koji su imali štihove za prestižnu nagradu. Era Mesija i Ronalda bila je period u kojem su ostali morali da se uglavnom zadovolje drugim ili trećim mestom.
Bonus video:
