Duh Zdenjeka Zemana lebdi nad Napuljem

Kad se podno Vezuva ugase reflektori stadiona Dijego Armando Maradona i podvuče crta ispod uvodnih mesec dana sezone, u vazduhu ne ostaje miris baruta iz borbe za trofeje, već mučna tišina nemoći.

Masimilijano Alegri je stigao u Napulj kao čovek od zadatka, taktički pragmatičar čija bi gvozdena disciplina i prepoznatljivi “corto muso” pristup – iliti pobediš koliko je potrebno, bez obzira na utisak – trebalo da stabilizuju tim i vrati ga na pobednički kolosek. Umesto toga, početak njegove ere pretvorio se u hladan tuš. Posle kontroverzne pobede na otvaranju prvenstva protiv Đenove od 2:0, usledila je serija koja je upalila sve alarme na jugu Italije.

NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – Registruj se i uzmi besplatan tiket uz 100 sekundi besplatnih spinova!

Prepustiti teren Arsenalu i upisati treći uzastopni poraz u svim takmičenjima scenario je koji je malo ko u klubu želeo da zamisli. Ponajmanje Aurelio De Laurentis, vlasnik Napolija, koji uvek traži rezultate. Suočavanje sa surovom realnošću pokazuje da je početak kampanje za Napolitance postao znatno teži i neprijatniji nego što su i najveći pesimisti prognozirali.

Da bi se shvatila razmera trenutnog rezultatskog posrtanja, mora da se zagleda u istorijske knjige i da se vrati punih 25 godina unazad. Tri poraza u uvodna četiri zvanična meča u sezoni je podatak koji u mestu poznatom po pici nije zabeležen još od mračne takmičarske sezone 2000/01.

Mlađe generacije navijača možda se i ne sećaju te jeseni kada je na klupi sedeo Zdenjek Zeman, kultni zagovornik ultra-ofanzivnog fudbala. Češki stručnjak, koji je kasnije kratko boravio na kormilu Crvene zvezde dok se nije zamerio igračima ozbiljnim letnjim pripremama, tada je u četiri meča upisao samo jedan remi uz tri poraza, a njegova epizoda na klupi završena je ekspresnim otkazom svega dve sedmice kasnije. Ta kampanja je ostala urezana u sećanju svih pristalica kluba kao velika trauma koja je na kraju kulminirala ispadanjem u Seriju B.

Danas je rezultatski bilans zapanjujuće sličan, iako su Zeman i Alegri fudbalski antipodi. Jedan je živeo za gol više, dok drugi po pravilu gradi karijeru na utakmicama bez primljenog pogotka. Ipak, koliko god istorijske paralele delovale zlokobno, sadašnja situacija nosi drugačiji kontekst. De Laurentis dobro zna u kakvim je uslovima Alegri preuzeo kormilo. Napoli je iza sebe ostavio leto bez ozbiljnih investicija u igrački kadar, gde su se klupske aktivnosti u prelaznom roku uglavnom svodile na prodaje i rasterećenje budžeta.

U takvim okolnostima, prvi čovek Partenopeja je svestan da treneru mora da pruži vreme kako bi složio kockice. Ne treba zanemariti ni izuzetno težak raspored na samom startu. Napoli se već izmerio sa dve ekipe iz Serije A koje su izborile plasman u Ligu šampiona, a odmah zatim usledio je i sudar sa aktuelnim vicešampionom Evrope i prvakom Engleske.

Upravo je sinoćnji meč protiv Arsenala pred domaćom publikom ogolio stvarni jaz u kvalitetu. Poraz od 1:0 bio je verovatno i najpredvidljiviji u ovom crnom nizu. Tobdžije su tim koji je prošle sezone stigao na korak do osvajanja elitnog evropskog takmičenja, i uložiile su tokom leta preko 200 miliona evra u rekonstrukciju tima. Doveli su imena poput Bruna Gimaraeša, Ezra Konse i Kristosa Colisa, uz zvaničan otkup Inkapijea, stvorivši moćnu i izbalansiranu mašineriju.

Napoli, s druge strane, nije dodao gotovo ništa svom rosteru. Razlika u klasi na terenu Maradone bila je u pojedinim momentima neprijatno očigledna. Postojao je samo jedan tim koji se pitao za sve, pa konačan rezultat uopšte ne odslikava stvarni odnos snaga.

Posle završetka utakmice, Alegri je pred medijima pokušao da pronađe pozitivne stvaru u još jednoj sumornoj noći, ističući da je zadovoljan reakcijom i defanzivnim požrtvovanjem tima.

“Odigrali smo dobru utakmicu protiv jednog od najjačih timova u Evropi. Prvo poluvreme bilo je veoma izjednačeno, a onda su oni u nastavku podigli ritam. Mi smo se dobro branili, da smo se tako branili protiv Koma i Intera, verovatno ne bismo izgubili. Ono što se dogodilo u drugom poluvremenu, uprkos tome što je Arsenal izvanredan tim, jeste stvar požrtvovanosti, uz strpljenje da ne primimo još golova. Protiv Koma i Intera primili smo golove prelako“.

Međutim, hladna napredna analitika brutalno demantuje trenerove reči i pokazuje da je minimalan poraz bio više posledica puke sreće nego organizovanog defanzivnog bloka. Napoli je utakmicu završio sa sramotno niskih 0,22 očekivanih golova (xG). S druge strane, Arsenal je ostvario xG učinak od čak 4,05, što je brojka veća i od one koju je Inter imao prošlog vikenda kada je u dramatičnoj završnici preokrenuo meč i slavio sa 3:2.

Tobdžije su uputile čak 26 udaraca ka golu i stvorile pet čistih, velikih prilika. Glavni razlog što mreža domaćina nije napunjena do vrha leži u fantastičnim izdanjima golmana – pri čemu su Aleks Meret i potom Vanja Milinković Savić bili svetle tačke na terenu – ali i u neshvatljivoj dekoncentraciji Bukaja Sake i njegovih saigrača u završnici.

Najveća briga je u činjenici da ovaj Napoli ne pokazuje nikakav alternativni plan igre. Kada se ekipa po pravilu povuče u sopstveni šesnaesterac, prepusti loptu rivalu i pasivno čeka, gol pre ili kasnije mora da padne. Tako je odvajkada bilo.

Čak i kada protivnik promaši seriju zicera, pasivni pristup dugoročno ne donosi stabilnost. Ako Alegri u najkraćem roku ne uspe da promeni mentalitet ekipe i ponudi ideju kako da se ugrozi rival, strpljenje Aurelija De Laurentisa ubrzo bi moglo da bude stavljeno na ozbiljan test, a sećanje na 2000. godinu i Zemana prestaće da bude samo zanimljivost.

Bonus video: