U periodu od samo nekoliko dana sa obe strane Topčiderskog brda stigle su informacije da su klubovi smanjili broj stranaca. Ne, niko od legionara iz redova Crvene zvezde i Partizana nije promenio klupske boje i eventualno doneo priliv sredstava, već su ograničena mesta za igrače van Srbije večiti rivali odlučili da oslobode tako što će pasoše dobiti Kristijan Balov, Stefan Milić i Samson Nvulu.
Trio fudbalera samo će nastaviti trend koji traje godinama, a već ustaljena praksa još jednom je nametnula pitanje svrhe definisanih propisa. Dok je za Milića, kao igrača sa ovih prostora i nekog ko već iza sebe ima jednu sezonu u Humskoj, donekle i razumljiv korak da aplicira za srpske papire i omogući Saši Iliću više opcija prilikom izbora postave, primer Bugarina i Nigerijca iznova je učinio besmislenim pravilnik FSS.
NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – Registruj se i uzmi besplatan tiket uz 100 sekundi besplatnih spinova!
Svrha pravila da na terenu može istovremeno da bude najviše četiri igrača koja nisu iz Srbije ili EU, kao i da u svakom trenutku moraju da budu u igri bar dva bonus igrača, ponovo je dovedena u pitanje. Odredbe koje za cilj imaju promociju domaćeg fudbala i razvoj srpskih talenata već su se u nizu situacija ispostavile kao neefikasne, pa smo pre Balova i Nvulua imali pregršt primera, među kojima su i oni kada su “domaće” igrače, uz to i bonuse, predstavljali Naser Điga i Ibrahim Zubairu.
Ustaljena praksa postala je ovih dana ponovo aktuelna tema, a tim povodom je za Meridian sport govorio sportski pravnik Boris Miletić.
“Ako su klubovi sami izgurali ideju razvoja mladih igrača kroz bonus sistem i ako su pojedini klubovi poput Crvene zvezde i IMT-a dokazali da bonus igrači mogu da budu zdravo tkivo fudbalskog biznisa, šta onda dobijamo time što srpske pasoše delimo šakom i kapom? Razumem interes kluba. Razumem i ekonomsku logiku. Razumem potrebu da klub bude konkurentan. Ali onda moramo da postavimo pitanje šta je cilj propisa koje smo sami doneli”, rekao je Miletić i dodao:
“Ukoliko smo ograničenjima broja stranaca, bonus igračima i drugim mehanizmima želeli da zaštitimo i razvijamo domaći fudbalski potencijal, onda moramo da se zapitamo da li se ta svrha ostvaruje ako se status domaćeg igrača može faktički dobiti kroz administrativno rešenje. Ne bih rekao da kluboi zlopupotrebljavaju državljanstva, samo mislim da su tržisno orjentisani tako da pokušavaju na sve načine da održe balans između potreba srpskog fudbala i opstanka u okvirima Evrope.”
Pravnik usko specijalizovan za sport naglašava da je ova tema posebno važna danas, kada je Srbija i dalje van Evropske unije.
“Dok srpski fudbaleri čekaju ispred stranih ambasada i konzulata, prolaze rigorozne provere kako bi dobili vizu i radnu dozvolu, istovremeno se suočavamo sa situacijom u kojoj se državljanstva daju veoma liberalno. I to nije samo fudbalski problem. Koliko je transfera mladih srpskih igrača propalo ili bilo otežano upravo zato što nemaju pasoš države članice Evropske unije? Koliko puta je klub iz inostranstva izabrao drugog igrača zato što sa njim nema administrativnih problema oko radne dozvole, registracije ili vize?”
Aktuelni scenario negativno se odražava i na konkurentnost srpskih igrača, upozorava Miletić.
“Ne gubimo samo u fudbalu. Gubimo konkurentnost i kao država. Srbija u velikoj meri živi od doznaka iz inostranstva, a jedan deo tog novca u zemlju donose upravo ljudi iz sporta – fudbaleri, treneri i drugi sportski radnici koji svoju karijeru grade van Srbije. Zato mislim da ovo pitanje ne treba posmatrati samo kroz prizmu fudbala. Potrebno nam je sistemsko rešenje.”
Ipak, na pitanje šta je rešenje, sportski pravnik ne želi da daje paušalne odgovore.
“Koje je to sistemsko rešenje – potrebno je da kažu ljudi iz struke – klubovi, treneri, sportski radnici, ljudi koji neposredno učestvuju u razvoju igrača i poznaju tržište. Mi pravnici smo tu da takvo rešenje oblikujemo u skladu sa potrebama sistema i da omogućimo da propisi budu jasni, primenljivi i održivi. Ne dozvoljavam sebi da ulazim u raspravu da li je za fudbal kao sport potrebno ovo ili ono. To nije pitanje za mene. Moje pitanje je mnogo jednostavnije – ako imamo propise, da li ih primenjujemo? I ako ih primenjujemo, da li ih primenjujemo na isti način za sve?”
Na odgovornima je da pronađu balans i zadovolje potrebe kako klubova tako i domaćih igrača.
“Potrebna nam je definitivna odluka i jasan sistem u kojem će se propisi primenjivati bez svakodnevnih promena, različitih tumačenja i prilagođavanja trenutnim potrebama. Klubovima treba omogućiti da budu konkurentni. Ali i igračima treba omogućiti da budu konkurentni. I tu se vraćamo na suštinu. Ako su klubovi pokazali da razvoj mladih igrača kroz bonus sistem može da bude ne samo sportski ispravan već i ekonomski održiv model, onda bi trebalo da gradimo sistem koji će takve primere nagrađivati i širiti, a ne sistem u kojem ćemo problem rešavati tako što ćemo promeniti status igrača. Jer na kraju nije problem samo koliko stranaca igra u Srbiji. Problem je šta sistem radi da bi domaći igrač sutra bio konkurentan i na domaćem i na evropskom tržištu. A ako to ne rešimo, granica između razvoja i provalije biće sve tanja”, kazao je Miletić.
Bonus video:
