Janis Adetokunbo nije pričao tokom ovog Evrobasketa. Ali, kada se sve završilo, jedan od najboljih košarkaša sveta pojavio se na konferenciji za medije i ponudio jedno od najemotivnijih izlaganja.
Čudesni Grk nigerijskog porekla doneo je zemlji koja je otvorila vrata njegovoj porodici medalju čekanu 16 godina.
Meridian sport ti donosi BONUS DOBRODOŠLICE – do 6.500 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
„Mnogo sam srećan. Zbog tima. Sve sam pogledao u oči, trenera Spanulisa pre dve godine, Slukasa i Papanikolaua sada. Svi smo verovali u zajednički cilj – da se borimo za medalju. Od prvog dana, saigrači, stručni štab, fizioterapeuti…bili su fokusirani. Dva meseca smo bili zajedno. Mnogo, mnogo sam srećan. To je nešto što smo čekali dugo. I sada osećamo olakšanje što smo uspeli“, pričao je Janis.
Osvojio je sve u NBA ligi, individualno i timski. Ali, ova medalja…
„Ovo je nešto što sam morao da ostvarim. Zato sam mnogo srećan. Baš sam pričao sa trenerom Vasilisom, ovo je možda i bolje od titule sa Baksima. Divno je osvojiti NBA prsten, Milvoki je sjajan grad, ali ima 500-600 hiljada ljudi. Sada smo učinili 12 miliona Grka srećnima! I inspirisaćemo nove generacije kao što su prethodne nas, a kao što je generacija 1987. njih… To je nešto najveće. Tamo neko dete sada gleda TV i veruje da može da osvoji medalju jednog dana, kao što sam ja verovao kada su oni pobedili SAD. Sada, 20 godina kasnije, ja sam na podijumu sa medaljom. Ovo je najveće ostvarenje u karijeri.“
Janis se onda okrenuo ka selektoru.
„Ako trener Spanulis nije ovde, nisam ni ja. U momentu kada je on ovde, i ja sam. On iz mene izvlači najbolje. Ima pobednički mentalitet. I želim da budem uz ljude koji su veliki, koji su pobeđivali, koji znaju kako se pobeđuje i kako se guraju najbolji igrači.“
Rekao je nekoliko puta da ljubav prema košarci uvek pronalazi igranjem za reprezentaciju:
„Svakog leta se zaljubim u košarku. Volim kulturu, svlačionicu, saigrače… Da pričam grčki, da vidim ljude koje dugo znam. Neću da vas lažem – voleo bih da se nije završilo, da još igramo. Sledećeg leta ne igramo, ali volim da predstavljam zemlju. Uvek sam uzbuđen. Pričali smo pre priprema, tokom priprema, razgovarao sam sa saigračima. Nivo koncentracije od prvog dana, tokom prijateljskih utakmica… Ako bi neko pogrešio, odvukli bismo ga na stranu da pričamo. Važno je bilo kako ćemo reagovati. Jer, znali smo da ćemo padati. Nismo Džordani. Nismo Spanulisi. Nismo Brajanti. Meni je u prirodi da ustanemo. Od momenta kad smo izgubili od Bosne, u sledećoj utakmici smo reagovali. Onda smo izgubili od Turske. Sada smo reagovali.“
Posle poraza od Turske, Šengun je rekao da je Janis jedan od najboljih na svetu, ali da nije super dodavač.
„Ne volim da pričam, više mi prija da moja igra govori. Osvojio sam sve u NBA. Sve! Ovo mi je trebalo. Imam divnu porodicu, neverovatne ljude koji me guraju. I volim da nosim sebe tako. Neću ja da odgovorim nekim trenerima, igračima koji govore loše o meni. Neće niko pamtiti ono šta su oni rekli, nego kako sam ja odgovorio. Vidite moje klipove na You Tube.“
Adetokunbo ima dva MVP priznanja. To ne može da se poredi sa ovim uspehom.
„Kad sam osvojio MVP moja mama je bila srećna. Moja braća isto, možda i agent. Ali, to je to. A kada osvojiš medalju… Najlepši je osećaj što su ljudi bili srećni u Grčkoj pored TV-a, navijali, radovali se, jedva čekali. Video sam da su ljudi u areni plakali. I ja sam plakao. Znam da su mnogo uzbuđeni. Inspirišeš 12 miliona ljudi da je sve moguće ako veruješ i koncentrisan si. Ako neko dete gleda i kaže, ’ja ću jednog dana osvojiti zlato’! Možda ću tada biti asistent treneru Spanulisu. Ili mi možda dosadi košarka, pa ću biti pored terena uz Dijamantidisa, Papalukasa i navijati za novu generaciju.“
Janis je pokazao poštovanje prema Lauriju Markanenu, asu Finske, sa kojim je posle meča razmenio dresove:
„Ogromno poštovanje. Igrali su neverovatno ceo turnir. Lauri je igrao kao lud. Igram protiv njega već sedam godina, mnogo ga je teško čuvati. On je viši od mene a igra kao bek. Ovo je naše vreme, krvarili smo godinama. Ali, njihovo vreme dolazi uskoro, tako će i biti. Tako funkcioniše u sportu. Hteo je moj dres, ja njegov.“
Čega će se sećati i šta je saznao kao čovek – upitan je Janis.
„Sećaću se dobrih i loših momenta. Kako sam se osećao posle Turske. I kakav je bio sledeći dan, kako su svi gledali jedni druge u oči i znali šta će se dalje dešavati. Volim taj osećaj. Govori mnogo o našem timu. Svi su bili zajedno. Mentalno možeš da budeš slab posle takvog poraza. Ne ustanu svi posle pada. A mi uvek pronalazimo način. Volim kada ljudi govore da nešto nisam uradio. To udari na moj ego. Uvek ću odgovoriti. Dan i po sam osećao da je moja zaostavština ugrožena. Volim taj osećaj.“
Adetokunbo je postao dodatno emotivan:
„Kad moji roditelji nisu imali pare, ja sam pronašao način prodajom stvari na ulicama. Kada su bili bolesni, ja bih im kupovao sam. Kada sam otišao u SAD, pronašao načine da dovedem braću i roditelje. Uvek sam u životu pronalazio načine… Volim kada ljudi sumnjaju u mene. Zato sam i srećan. Sada mogu da kažem deci, kada odrastu i budu igrala uz Bilijevu decu, sećate se kada sam osvojio medalju na Evin rođendan, a njoj je danas rođendan? A nešto smešno čega ću se sećati… Sin mi je poslao poruku: „Tata, šta se desilo? Ti uvek osvojiš trofej! Donesi još trofeja.“ Rekao sam mu da ću se potruditi. Sada će moja deca ovo staviti iznad kreveta. To mi se sviđa. Jer ih ne viđam dovoljno.“
Janis ne pamti prethodnu medalju Grčke, 2009. godine na Evrobasketu. Ali dobro zna gde je tada bio.
„Ja sam počeo da igram košarku 2008. A 2009. sam prestao da igram. Sećam se prethodnog uspeha, a malo 2009. Jer sam bio u gradu, sat vremena od Atine, sa majkom. Prodavali smo na buvljoj pijaci. Nije mi košarka bila u fokusu. Tadašnji trener mi nije dozvolio, rekao mi je da će mi davati 300 evra za košarku i da ću od toga zarađivati i da će mi majku zaposliti.“
Bonus video:
