Milorad Arsenijević: Fudbaler, selektor, profesor i balerina!

Milorad Arsenijević Balerina je bio jugoslovenski fudbaler, a kasnije i trener. U žižu javnosti je došao, kao i većina njegovih savremenika, nakon filma “Montevideo, Bog te video!”.

Za razliku od popularnog tandema “Moša Tirke” i kapitena Ivkovića, o Miloradu Arsenijeviću se nije znalo puno toga. U to doba je bio poznat i afirmisan fudbaler, čak i pre tog čuvenog odlaska u Montevideo.

Na svojoj prvoj međunarodnoj utakmici u dresu BSK-a protiv ekipe Slovana iz Bratislave impresionirao je kako domaću tako i stranu štampu.

Mogli su se naći naslovi poput “Mladi Arsenijević je pravo fudbalsko otkrovenje”. Nakon toga je sa reprezentacijom Jugoslavije nastupao na Olimpijskim igrama u Amsterdamu 1928. godine tako da ne čudi što se našao na selektorovom spisku za Svetsko Prvenstvo 1930. godine u već pomenutom Montevideu.

Iako je u filmu predstavljen kao običan radnik u fabrici, Milorad Arsenijević je bio mnogo više od toga. Savremenici ga pamte kao izuzetno zanimljivog čoveka. Govorio je više jezika pa je tako osim srpskog, tečno govorio francuski i nemački jezik. Takođe, služio se dobro i ruskim, rumunskim i mađarskim jezikom.

Uporedo sa fudbalom je studirao ali nikada nije kasnio ni izbegavao obaveze. Uvek je na vreme stizao na treninge i nije izostajao sa utakmica.

Iako je gajio veliku ljubav prema fudbalu, nikada nije želeo da mu to bude glavno zanimanje već je njegov san bio da završi fakultet i postane inženjer.

Neposredno pre odlaska u Montevideo, diplomirao je na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu. Bilo je još fudbalera sa fakultetskom diplomom ali je Milorad Arsenijević jedan od retkih koji nije u svojim planovima imao fudbal kao primarno zanimanje.

Posle povratka sa Svetskog Prvenstva, Balerina je nastavio da igra fudbal. Od reprezentacije se oprostio decembra 1936. godine, a još par godina je nastavio da igra za klub.

Početkom 1939. godine se oženio, zaposlio u železnici pa je i konačno završio fudbalsku karijeru.

Milorad Arsenijević je bio jedan od retkih ljudi koji je imao naklonost i kraljevske i socijalističke Jugoslavije. Kraljevsko namesništvo ga je odlikovalo ordenom Svetog Save 1936. godine, a Josip Broz Tito ga je 1972. godine odlikovao ordenom zasluga za narod.

Bio je ključan čovek u elektrifikaciji železnice širom Jugoslavije. Ističu se i njegovi naučni radovi, stručna literatura koju je pisao kao i udžbenici. Bio je jedan od ljudi koji su se zalagali za osnivanje Saobraćajnog fakulteta.

Ipak, nije mogao da u potpunosti kaže zbogom fudbalu. Kada je trebalo da se formira nova reprezentacija Jugoslavije, Milorad Arsenijević Balerina i Aleksandar Tirnanirć Tirke su pozvani da budu članovi selektorske komisije.

Njih dvojica su praktično zajedno vodili reprezentaciju. Više o tome će biti reči nakon što se dotaknemo njegovog detinjstva i skromnih početaka.

Mesto rođenja i detinjstvo

Milorad Arsenijević je rođen u Smederevu ali je odrastao je u Šapcu. Njegov otac je neposredno nakon njegovog rođenja dobio službu u Šapcu kao knjigovođa i zato je Milorad svoje detinjstvo proveo tu.

Od kada je bio mali dečak zanimao ga je fudbal tako da je prve fudbalske korake napravio u šabačkoj Mačvi i veoma brzo je postao član prvog tima.

Tu je proveo svoje detinjstvo i uvek mu je u podsvesti bila želja da upiše fakultet. Nakon što je došlo vreme za to, otišao je u Beograd na studije i ostvario je svoj san.

Jedan Šapčanin koji je bio blizak ljudima u BSK-u, preporučio je Milorada ovom klubu. Mikanče Jovanović Srbinovac je takođe preporučen BSK-u i čak je važio za boljeg igrača od Milorada Arsenijevića. Tadašnji treneri BSK-a su ipak izabrali Arsenijevića.

Već na prvom treningu je pokazao klasu i svoje umeće tako da je prekomandovan u prvi tim. Odigrao je nekoliko utakmica na poziciji desne polutke ali su treneri uvideli da mu bolje leži pozicija halfa i na toj poziciji je igrao sve do kraja karijere.

Milorad Arsenijević je bio i profesor

Kao što smo već pomenuli, nakon dolaska iz Montevidea igrao je fudbal jos nekoliko godina, a onda se okrenuo inžinjerstvu. Radio je u železnici i na tom mestu je dočekao Drugi svetski rat.

Nakon rata i dolaska komunista na vlast izvršio je kompletnu elektrifikaciju jugoslovenske železnice i otvorio je Saobraćajni institut.
Bio je dugogodišnji profesor Elektromašinskog, a potom i Saobraćajnog fakulteta.

Predavao je osnove elektrotehnike i napisao je zbirku zadataka iz fizike i više naučnih radova. Upravo je on jedan od najzaslužnijih ljudi za osnivanje Saobraćajnog fakulteta.

Njegovi naučni radovi i njegove knjige su dugi niz godina korišćeni kako na fakultetu tako i u naučne svrhe. U njegovu čast se održava S.F. LIGA U FUDBALU „MILORAD ARSENIJEVIĆ – BALERINA“ kao projekat Studentskog parlamenta Saobraćajnog fakulteta.

Otkud su ga nazvali balerina?

Moša i Tirke su bili prvi srpski profesionalni fudbaleri. O njihovim fudbalskim kvalitetima se znalo i van granica tadašnje države. Međutim, Milorad Arsenijević je bio prva zvezda domaćeg fudbala.

Svojim potezima na terenu je očaravao publiku i izveštače utakmica. Toliko je bio graciozan sa loptom da su mu dali nadimak Balerina. Njegovi elegantni potezi nisu prošli nezapaženo tako da se nadimak zadržao do kraja njegovog života.

Iako su njegovi fudbalski kvaliteti mogli da se dobro unovče, Milorad to nije želeo. Fudbal je bio njegova ljubav i nije želeo da ima takav odnos prema fudbalu. Nije želeo da na fudbal gleda kroz novac.

Za života je često pričao o tome kako je razočaran u omladinu koja se fudbalu okreće sve više zbog novca, a sve manje zbog ljubavi.

Fudbalska karijera Arsenijevića

Već smo rekli da je prve korake svoje fudbalske karijere započeo u omladincima šabačke Mačve. Tada je imao 14 godina. Vrlo brzo se ustalio u prvi tim i tu je ostao do navršenih 18 godina.

Tada je jurivši svoj san, otišao na studije u Beograd. U istom periodu došla je i ponuda Beogradskog Sportskog Kluba, poznatijeg kao BSK. Tadašnji treneri BSK-a, Laki i Večer su prepoznali potencijal mladog Arsenijevića i uvrstili ga u prvi tim.

Veliko rivalstvo BSK-a sa SK Jugoslavijom je iziskivalo da se stalno dovode nova i kvalitetna pojačanja. Mladi Arsenijević je pomogao svom klubu i za vreme njegovog igranja za BSK, oni su imali više pobeda od svog rivala i u više navrata su zabršavali kao najbolji beogradski klub.

Bio je član čuvene reprezentacije koja je učestvovala na Svetskom Prvenstvu 1930. godine u Montevideu. Narednih 6 godina igrao je za reprezentaciju i uvek je bio predan i borben.

U toku 1936. godine se oprostio od reprezentacije, a par godina kasnije i od profesionalnog igranja fudbala. Međutim, ispostavilo se da to nije bilo nejgovo poslednje zbogom fudbalu.

Nakon rata mu je povereno da sastavi novu reprezentaciju zajedno sa Aleksandrom Tirnarićem Tirketom.

Nova reprezentacija, nova Jugoslavija i sjajni Arsenijević

Nova reprezentacija nove Jugoslavije učestvovala je na dva Olimpijska turnira pod njegovom komandom. Bili su to turniri održani u Londonu i Helsinkiju. Jugoslavija je na oba turnira prikazala dobru igru, stigla i do finala ali se zadovoljila samo srebrom.

Niz dobrih rezultata se nastavio i nakon što je Arsenijević otišao sa mesta selektora. Na prvim narednim Olimpijskim igrama je ponovo osvojeno srebro. Zatim je, konačno, uzeto i zlato, u Rimu 1960. godine, šest godina nakon što se Milorad Arsenijević povukao sa funkcije.
Tokom svog selektorskog mandata Milorad Arsenijević je bio učesnik Mundijala.

Bilo je to u Brazilu, 1950. godine i to je vrlo važan događaj. Tadašnjim odlaskom na Svetsko prvenstvo Arsenijević je postao prvi čovek koji je nastupio i kao igrač i kao selektor na najvažnijoj fudbalskoj smotri!

Zanimljivo je da je na tom turniru učestvovao i Leo Lemešić. Čovek koji je kasnije bio saradnik Arsenijevića u selektorskoj komisiji bio je sudija na Mundijalu. Lemešić je na tom turniru bio pomonik dok je osam godina kasnije sudio jedan meč i kao glavni arbitar.

Jugoslavija je u Brazilu ispala u prvoj fazi i to zbog poraza od domaćina u poslednjem kolu. Samo jedan tim je prolazio dalje pa dve pobede, nad Meksikom i Švajcarskom, nisu bile dovoljne. Ademir i Zizinjo su u poslednjoj rundi poslali Jugoslovene kući.

Arsenijević je za turnir u Brazilu sastavio odličnu reprezentaciju. Bili su tu Bobek i Mitić, kao najveće zvezde ali i još neki veoma poznati fudbaleri. Beara i Mrkušić su konkurisali za mesto na golu, defanziva se oslanjala na Ivicu Horvata i Branka Stankovića. Ispred su bili Željko i Zlatko Čajkovski, kao i Bernand Vukas.

Nije se moglo u drugu fazu. Za to je malo kriv i žreb, zamislite da Brazil ispadne na svom terenu od Jugoslavije? Bilo kako bilo, Balerinini momci su ostavili dobar utisak. Njegovu trenersku i selektorsku karijeru obeležiće tri velika turnira.

Uspeo je da za samo nekoliko godina izgradi kompletnu reprezentaciju. Ono što je još bitnije, usadio joj je duh i moglo je da se igra protiv bilo koga. Iako je zemlja bila razorena ratom, fudbaleri su smeli na megdan bilo kojoj ekipi.

Sukob sa Tirketom

Sve je to zasluga uglednog fakultetskog profesora, inženjera i poliglote. Zašto se o tome malo zna? Verovatno zbog sukoba sa Aleksandrom Tirnanićem! Na Olimpijske igre u Helsinki nije otputovao zbog obaveza na fakultetu a legendarni Tirke je to iskoristio.

Po Miloradovim rečima, Tirnanić je sve zasluge prigrabio za sebe, iako je on bio važniji u stvaranju tog tima. Zbog toga se sve više udaljavao od fudbala. Po mišljenju mnogih, ekipa iz Helsinkija je jugoslovenski ’’tim nad timovima’’.

Međutim, njegove zasluge na kraju nisu prošle nezapaženo. Već smo pomenuli da je dobio 2 ordena i time postao jedan od retkih ljudi u istoriji naše zemlje koji se mogu pohvaliti time.

Takođe, njegov uticaj na akademsku sferu i Beogradski univerzitet je takođe veoma bitan.

Zaključak

Milorad Arsenijević Balerina će ostati upamćen u istoriji kao prva velika fudbalska zvezda u istoriji naše zemlje. Uz to će ostati verovatno i jedini fudbaler ikada koji je govorio nekoliko različitih jezika i imao diplomu sa prestižnog fakulteta.

Voleo je fudbal kao igru i smatrao je da je to viteški sport u kojem se gaji zajedništvo i da je tim porodica. To mišljenje je usadio i budućim generacijama fudbalera.

Preminio je 18. marta 1987. godine u svom domu, povučen od javnosti vodeći miran život. Balerina je tada nastavio da pleše nebeskim terenima, a na nama ostaje da ne zaboravimo ovog velikog fudbalera i još većeg čoveka.

PRIČE IZ KRAJA Tirke – Čovek od fudbala!

OBAVEZNO POGLEDAJTE: Nenad Lalatović: Srbija će biti u TOP 8 na Svetskom prvenstvu! | Sport Fokus Meridian EP30