Poziv Žarka Lazetića "kupio" povratnu kartu: Za mene je TSC korak unapred; Titula? Gde ima sistema i plana, ništa nije nemoguće

Polako, ali sigurno, teško da može da se povratak u Srbiju smatra kao stagnacija u karijeri. Pogotovo, kada odlučite da se vratite u klubove koji svake sezone konkurišu za Evropu i iz godine u godinu podižu standarde.

Tom krilaticom se vodio i Aleksa Pejić, koji se prošle zime, posle epizode u inostranstvu, vratio u Superligu i zadužio dres TSC-a. Poziv Žarka Lazetića nije želeo da odbije i u njemu je uvideo priliku za novi korak u svojoj karijeri. Ostavio je period u Beču iza sebe i kliknuo dugme za “restart”, što se ispostavilo, za sada, kao prava odluka.

Meridian Sport te časti – POTPUNO BESPLATNO! Registruj se i odmah preuzmi 5.000 RSD bonusa

Mnogo se priča o sistemu koji je uspostavio klub iz Bačke Topole i svako ko se uverio u njega ima samo reči hvale. Isti daje rezultat, a u prilog tome govori da će se igrati grupna faza drugu godinu zaredom na severu Srbije. Sam vezista, evidentno pod utiskom, izneo je sve te činjenice u razgovoru za Meridian sport.

“Mogu da kažem da sam se posle mesec dana u klubu uverio u ono što se znalo. A to je da je TSC jedan od najorganizovanijih u državi, da se sve radi po planu, uslovi za treniranje su vrhunski. Bio sam pre toga u inostranstvu, gde sam imao sjajne uslove i mogu slobodno da kažem da se TSC ne razlikuje od njih ni za jedan procenat. Osećam se kao da sam u zapadnoj Evropi što se svega tiče. Hvala Bogu, rezultati su to sve ispratili i imamo sigurnu grupnu fazu sledeće sezone. Bitno je da nastavimo da održavamo kontinuitet evropskih takmičenja.”

U ovom trenutku, više ne mora da se smatra da vam je karijera u nužnom padu, ukoliko odlučite da se vratite u Superligu.

“Najveća prevaga je bila ta što je TSC klub po evropskim standardima. Takođe, što se borimo za Evropu. To su bili glavni razlozi. Neki igrači bi rekli da je ovo korak unazad, međutim, ja ovo gledao kao veliki korak unapred. S obzirom na rast kluba, rezultate i na sve što to donosi kako njemu, tako i nama što igramo tu.”

Uz povratak u srpski fudbal, ima priliku da radi i sa najperspektivnijim stručnjakom – Žarkom Lazetićem.

“Kada sam došao u TSC, dao sam intervju da sam posle razgovora sa trenerom Lazetićem prelomio da dođem u Bačku Topolu. Sada mogu da kažem da je bila ispravna odluka. Fantastičan je trener, tačno se zna ko kakvu ima ulogu. Tim je uvek na prvom mestu. Imamo odličan sistem i svi su podređenu rezultatu i kolektivu. Ima dosta zahteva i principa, ali to je nešto na šta svaki igrač treba da se navikne.”

Prvo pojačanje u Bačkoj Topoli – Pejić se vratio u Superligu

Kada se sve stavi na papir po izjavama 25-godišnjeg veziste, deluje da je “lako” igrati u Bačkoj Topoli.

“Znate kako kažu, najlakše je igrati fudbal jednostavno. A to je najteže. Izgleda lako kada se gleda sa strane i kada mi pričamo ovako ali, verujte mi, nije lako da iz vikenda u vikend držite isti nivo. Sada su počeli i unapred TSC-u da se pripisuju bodovi, osim kada se igra protiv večitih. Bitno je biti fokusiran na treningu od ponedeljka do petka. Nema opuštanja, sada svi žele da nam uzmu skalp”, rekao je Pejić i nadovezao se na konstataciju da je ekipa Žarka Lazetića remizirala sa Zvezdom, te u dva navrata savladala Partizan u Humskoj, od kog nije imala poraz u sezoni za nama:

“To je pokazatelj rasta kluba i nivoa na kom se nalazi. I kada se igra protiv večitih, ide se na pobedu, nema kalkulacija. Idemo da budemo konkurentni, što i definitivno jesmo.”

Ako se vratimo malo unazad, deluje da je TSC pogodio sa svakim povratnikom. Poput Aleksandra Ćirkovića, Miloša Vulića…

“Meni je drago da kada se igrač vrati u Srbiju, više nije korak unazad. Postao je TSC poštovan. Sve ono što sam prethodno rekao o klubu, kao i sam rada trenera Lazetića, definitivno utiče da se igrači koji su bili u inostranstvu vrate i ne pogreše u toj odluci.”

O potencijalnoj borbi za titulu, za sada, mudro, bez reči, ali…

“Nezahvalno je da prognoziram to, u ovom trenutku. Mislim da ljudi u klubu rade sistematično, baš onako kako bi jedan ozbiljan klub trebao da funkcioniše. Gde ima sistema i plana, mislim da nijedan uspeh nije nemoguć.”

Neprocenjivo iskustvo nosi iz Beča, gde je igrao za Rapid i do povrede ostavio odličan utisak.

“Rapid je najveći klub u Austriji. Ima najviše navijača, najtrofeniji je… Taj doživljaj koji sam imao tamo je neverovatan. Gde god da odeš, bilo da je trening ili utakmica, pa čak i pripreme, uvek imaš podršku. Na treninzima nas je gledalo po 300-400 navijača. To nisam mogao da razumem da može da se desi. Igranje za veliki klub donosi i pritisak sa sobom. Očekuje se pobeda svaku utakmicu. Bilo je jedno veliko iskustvo i definitivno sam napredovao tamo. Prvih godinu dana je bilo baš dobro, onda je usledila povreda, bio sam van terena tri meseca. To se u inostranstvu ne trpi, promenila se malo i struktura u klubu i rekli su mi da neću imati minutažu kao ranije. U pravo vreme je stigao poziv TSC-a.”

Ipak, bez obzira na sve, u Rapidu kao da su pomireni sa tim da nemaju šansu u borbi za titulu.

“Jednostavno, Salcburg je bio nadmoćan. U Austriji su svi svesni da se jako teško osvaja titula. Svi su pomireni sa tim. Uvek se pretenduje na drugo mesto. I pehar u Kupu, pogotovo ako Salcburg ispadne. I bitno je bilo da se igra Evropa konstantno.”

Na pomen austrijske Bundeslige, svima pada na pamet dominacija Salcburga. Ipak, ove godine ju je prekinuo Šturm iz Graca.

“Salcburg je jako dominantan, ima najveći budžet, ali, evo, Šturm je sada osvojio titulu. Interesantno, dok sam bio u Rapidu, mnogo smo lakše igrali sa Salcburgom, nego sa Šturmom. Uspeli smo u tri navrata da remiziramo, a bili smo bliže pobedi, dok smo protiv Šturma jednom trijumfovali. Ne znam šta je razlog, ali te dve ekipe su jako ozbiljne.”

A, malo i o samoj ligi…

“Svaki klub ima sređen stadion i skoro svaki ima navijače. Tehnički i taktički nije iznad naše lige, ali je fizički dosta teška. Ide se maksimalno u svaki duel, igra se agresivan fudbal, sa puno kontranapada i presinga. Nema neke specijalne taktike.”

Prvi titulu u igračkoj karijeri je osvojio noseći dres Šahtjora iz Soligorska, gde je imao srpsko društvo, pošto su u isto vreme bili Nikola Antić, Igor Ivanović i Đorđe Ivanović.

“Za Belorusiju me vežu jako lepa sećanja. Prvi korak van Srbije. Stigao sam na leto, kada je tamo bila polusezona, a na kraju smo osvojili titulu. Biti šampion u bilo kojoj državi je lepa stvar. Pogotovo u konkurenciji Dinamo Minska i BATE Borisova. Bilo je dosta Srba u Soligorsku, najviše su u adaptaciji pomogli Nikola Antić i Igor Ivanović. Meni je to dosta olakšalo taj period, jer smo se podržavali međusobno. Video sam koliko stranac mora da ponudi više u inostranstvu nego domaći igrač, da bi opstao, pre svega. To mi je dosta kasnije dosta pomoglo”, kazao je nekadašnji polaznik Omladinske škole Brodarca i nastavio:

“Samo sam jednom bio kući, jer nije bilo moguće dolaziti kada su kratke pauze. Ali, kao što sam rekao, bilo je dosta naših u Belorusiji, pa smo tako popunjavali vreme.”

Za sada sve ide po planu, a tu je i vizija za budućnost.

“Promaklo mi je u Soligorsku i Beču da igram grupnu fazu nekog evropskog takmičenja. Konačno, imaću sada priliku da je igram. To je veliki plus i za mene. Trudim se da pravim kratkoročne planove i budem fokusiran na ono gde sam trenutno. Osećam se fenomenalno u TSC-u, jako je prijatno trenirati sa takvim momcima. A neki dugoročan cilj, u isto vreme i san, to je da igram za Srbiju na Svetskom prvenstvu 2026. godine”, poručio je Aleksa Pejić u razgovoru za naš portal.

Bonus video:

4 Komentara

    Da li bi bilo ovako da je bilo bolje ponude

    Kako god bilo,ipak se brzi povratak u Srbiju posle neuspele ekspedicije u Evropi smatra neuspehom….

    Lepo je znati da imamo klub u Srbiji koji je organizovan kao bilo koji evropski klub i za kojeg igrači imaju samo reči hvale.

    Tsc ako ovako nastavi,moci ce kroz par godina da parira vecitima

Postavi odgovor