Partizan je ovog leta rešio da dovede novog golmana, ne samo igrača koji će biti konkurencija prvom čuvaru mreže, već igrača koji će biti siguran, prvi izbor među stativama, a izbor je pao na Aleksandra Jovanovića.
Kada je poziv iz Humske stigao, on nije imao dileme.
“Bio je ovo treći, najuspešniji, zapravo srećni pokušaj da dođem u Partizan. Prvi put smo kontaktirali u junu 2016. godine, tada sam pregovaro sa Ivicom Ilievim, međutim, nisu nam se putevi ukrstili, Radnički me je prodao danskom Arhusu i bio je to takođe dobar potez za moju karijeru. Pregovarali smo I minulog januara, bilo je takođe blizu, razgovarao sam sa Ivicom Kraljem ovoga puta, ali je epilog bio isti i sada se konačno sve poklopilo”.
Iako se transfer tek sada realizovao, u sva tri navrata kada je Partizan pokucao na vrata, Jovanović je bio odlučan da obuče crno-beli dres jer je to njegov “dečački san”.
“Te 2016. godine je Radnički dobio dobar novac od mog transfera, a i gledao sma da izađem u susret klubu, jer sam u Nišu bio sjajno tretiran, tim pre što sam dete Radničkog. Protekle zime, pak, predsednik Aplona nije želeo da me pusti, kao ni sada. Bio sam tri godine na Kipru, bio jedan od najboljih igrača u Apolonu, osvojili smo titulu, pa sam proglašen za najboljeg fudbalera lige. Imao sam autoritet u svlačionici i zato nije želeo da me se odrekne Međutim, ovoga leta sam insistirao na transferu, video sam se sa predsednikom kluba i to je, čini mi se, sve preokrenulo. Uspeli smo konačno, uz pomoć Partizana takođe i Kralja koji je insistirao da dođem u Partizan. Svi su zadovoljni u priči, to je najbitnije”.
Karijera golmana je živopisna – Srbija, Danska, Španija, pa Kipar i na kraju povratak kući.
“Ponikao sam u Radničkom iz Niša, još kao kadet sam prešao u Rad i to je bio pravi potez, jer je klub sa Banjice tada imao sjajnu školu fudbala, uz Partizan najbolju u Srbiji. Nisam mnogo igrao u prvom timu, tek nekih 12 utakmica i odlučio sam da se u 21. godini vratim u Niš. Imao sam neverovatnu sezonu, dobio poziv reprezentacije, zvao me Partizan I još nekolicina klubova, ali sam se obreo u Danskoj i nisam pogrešio. Posle tri godine sam prešao u špansku La Ligu, u Uesku, koja nije veliki klub, no, značilo mi je to iskustvo. Bio sam i na pozajmici u Deportivu iz La Korunje da bi me put na kraju odveo na Kipar, u Apolon u kome sam uživao. Generalno, mnogo je iskustva, to me čini boljim”.
Otkrio je i zašto se odlučio da dođe u Humsku, uprkos turbulentnim vremenima koja su snašla Partizan.
“Činjenica je sve što govorite, još sam u Apolonu imao tri godine ugovora, komforan položaj… Ali, to je bio moj dečački san, kao dete se opredelite za koga navijate u Srbiji. bio sam uvek naklonjen Partizanu I želeo sam to da ispunim. Uz to, lično volim pritisak i to je možda i ključna stvar zašto sam u ovom momentu želeo da dođem. Tamo mi je bilo lagodno, svi su me voleli i u klubu i u gradu, nisam imao potrebu za odlaskom, no, imam potrebu za takmičarskim pritiskom i smatram da sam neko ko može da pomogne Partizanu u ovom trenutku. Naravno, teren je ogledalo svega, ali imam i samopouzdanje i iskustvo iza sebe i mislim da je ovo pravi trenutak za mene I Partizan, bolji nego te 2016. godine”.
Ističe Jovanović da mu nije bilo lako da prati sezonu crno-belih u kojoj su doživeli najgori plasman još od 1990. godine.
“Nije bilo svejedno, da se ne vraćamo šta se sve izdešavalo. Ipak, samo u Srbiji je katastrofa kada niste najbolji u fudbalu. Ako dva najveća kluba Partizan i Zvezda izgube, to je strašno, a svuda u svetu je normalno. Pogledajte sezonu Liverpula, recimo, pa na Kipru ima pet ekipa koje su stalno u trci,m svako svakoga može da dobije. Dešava se naprosto… Moramo zato sve da ispravimo, da naučimo lekciju, zaoravimo prošlu I stavimo fokus na narednu sezonu. Jasno je da je Partizan veliki klub, da ne sme sebi da dozvoljava neke stvari, pogotovo ne dve godine zaredom. Vidim nas zato naredne godine u borbi za vrh, u Superligi i Kupu, dobre u Evropi, u grupi Lige konferencije. Svaki igrač koji je ovde ili dolaz O navijačkom opredeljenju jednog Nišlije, ima obrazloženje…”, kaže Jovanović i dodaje:
“Partizanovac sam od detinjstva, ali iskreno da kažem-Nišlija sam i imam ogromno poštovanje i prema Radničkom, tamošnjim navijačima, tamo sam fudbalski prohodao, ali Partizan je taj klub koji je u srcu, moj klub u kome sam želeo želeo da ostvarim dečački san”.
Jovanović je za reprezentaciju Srbije odigrao samo jedan meč, a veruje da je zaslužio da ih ima više.
“Nažalost, odigrao sam samo jedan meč za Srbiju i to protiv Ukrajine. Moje neko mišljenje još od ranije je da sam mogao da imam više mečeva u reprezentaciji, ali dobro… Bio sam član nacionalnog tima više od tri godine, prošao sam kod Slavoljuba Muslina ceo kvalifikacioni ciklus za Svetsko prvenstvo u Rusiji i na kraju se nisam našao na spisku putnika, što mi je palo neverovatno teško. Bilo mi je krivo što nisam deo tima u Rusiji, jer sam bio pre toga, no, shvatio sam da je to život i da moram da prihvatim odluku. Čitam sada da sam se vratio da bih se domogao A selekcije Srbije, ali da budem jasan – moj izbor je prvenstveno Partizan, moj naveći motiv. Sve preko toga je dobro došlo. Ako se desi-superm ako ne nema problema, moja ambicija je da se nametnem pre svega Partizanu”.
EKSKLUZIVNO: Preuzmi najveći bonus dobrodošlice od 4.000 RSD potpuno besplatno – registruj se na sajtu meridianbet.rs ili putem mobilne aplikacije
Bonus video:
Zmaj
Neka je ovo sad bila treca sreca u pokusaju da bude primljen u Partizan,ali najvaznije da mu se ostvario decacki san,a onda je maksimalna motivacija i da se naprave sjajni rezultati!!!