Kad zbog najboljeg druga postaneš bolji: Partizan hteo da zamenim Vulićevića, Sivić promenio formaciju zbog mene

Postala je već izlizana fraza da su bekovi deficitarna pozicija kako u Srbiji, tako i u svetu. Ali, čini se da se ide polako ka rešavanju tog problema. Pojavili su se neki novi klinci, međutim, trenutno su svi u senci čoveka koji proživljava novu mladost.

Aleksandar Varjačić je taj u kog su uperena superligaška svetla. Neumorno šparta aut linijom, a osim što mu je primarna delatnost da čuva svoj gol, i te kako ume da ugrozi protivnički. Sve skupa, nije slučajno što je Mladost jedno od prijatnijih iznenađenja u Superligi.

EKSKLUZIVNO: Preuzmi najveći BONUS DOBRODOŠLICE OD 5.000 RSD + 10 POKLON WIN&GO RUNDIpotpuno besplatno – registruj se na sajtu meridianbet.rs ili putem mobilne aplikacije.

Možda već sada može da se konstatuje da je šteta što bivši fudbaler kragujevačkog Radničkog ima skoro 33 godine, jer da je deset mlađi, vrlo verovatno bi bio kandidat za reprezentaciju Srbije, pa gledajući formaciju koju forsira selektor Stojković, idealno bi se uklopio u istu.

Sjajan početak prolećnog dela lučanske Mladosti nije prošao neopaženo, učinak Varjačića nije izostao, a u razgovoru za Meridian sport se osvrnuo na dosadašnji deo sezone ekipe Tomislava Sivića.

“Kada smo gledali raspored koji nas čeka, baš je izgledao teško. Niko nije pomislio da ćemo uzeti ovoliko bodova. Da nam je neko ponudio polovinu bodova, prihvatili bi. Stvarno smo odigrali iznad očekivanja. Pojačali smo malo tim, ali najbitnija je atmosfera. Ako imaš malo slabiji tim, a dobru grupu igrača – nemaš problem.”

Promena formacije je dodatno eksploatisala ofanzivni potencijal koji poseduje 32-godišnji fudbaler.

“Ja sam više ofanzivan, nego defanzivan igrač. Ova formacija je idealna za mene. Sivić ju je postavio kada je došao, najviše zbog mene i Udovičića, i dobri su rezultati. Mogu da idem gore češće, što ne bi bilo da igramo sa četiri pozadi, jer jedan bek bi uvek morao da ostane pozadi. Ovako možemo Udovičić i ja da se ponavljamo u napadu. Prija mi, iako je teška formacija. Događa mi se da ne mogu da spavam od umora kada dođem kući.”

Ako zavirimo u ovosezonsku ličnu statistiku, ona kaže – četiri gola i šest asistencija.

“Više volim da asistiram od postizanja golova. Ali, lep je osećaj kada se da gol, nadam se da će do kraja biti još neki. Voleo bih da uđemo i u plej-of, pa da odigramo sa svima i da vidimo gde smo. To nam je i bio cilj kada je počinjala sezona, apetiti su polako počeli i da rastu kako je odmicala. Još više možeš da pokažeš kvalitet u plej-ofu, jer umeju noge da se stegnu kada si u u plej-autu. Biće baš teško. U ovom delu sezone jednu, dve pobediš i gore, a ako izgubiš – obrnuto. Ekipe su se pojačale i mnogo je jača liga. Otpašće ekipa za plej-of koja je stvarno dobra, tako da će biti zanimljivo.”

Patrik Frajdej se prošlog leta vratio u Lučane i pokazao se kao pogodak sportskog sektora.

“Ne sećam ga se kada je prvi bio put u Lučanima, ali svi kažu da je eksplodirao. Znači što se vratio, iskusan je. Nema možda više brzinske sposobnosti kao pre, ali pretvara prvu šansu u gol. Sklopili smo se odlično.”

Od 26 utakmica, na čak 16 je bilo maksimum dva pogotka, a retko kada je Mladost ostajala praznih šaka.

“Kada damo prvi gol, teško možemo da ga primimo. A sa druge strane, ako prvi primimo gol, teško se vraćamo. Takva je liga. Protivnici čekaju na kontre ako prvi povedu. Desilo nam se to protiv TSC-a, mi smo onda napadali i sačekali su situaciju da nas kazne. Naša prednost je iskustvo, znamo da nismo poletni i kada povedemo ne zalećemo se, već umemo da privedemo utakmicu kraju.”

Godine mu ne mogu ništa. Iako uskoro puni 33 godine, i dalje je među najboljim bekovima u Superligi.

“Pre tri godine sam bio proglašen za najboljeg beka, kada sam bio u Radničkom. Igrao sam tada okej sa mlađom ekipom, ali nisam mogao da zamislim da ću imati ovakvu sezonu u Lučanima. Kada je ekipa dobra i kada isprate rezultati, to samo ide po sebi. Prezadovoljan sam kako se sve odvija, od starta drugog dela sam na skoro svakoj utakmici bio asistent ili dao pogodak.”

Obiluje iskustvom sastav Tomislava Sivića, a potpunu sliku daju mladi igrači, koji se afirmišu uz starije i “kupe” dragoceno iskustvo.

“Dugo godina po tom principu radi Neško Milovanović. Uvek ima ozbiljne starije igrače i jedan, dva mlada igrača koja moraju da se trpe. Ne može on svaku da igra dobro. Mnogo se dobro radi sa njima. Kad dođu u prvi tim sa nama starijima, lakše im je. Mi vučemo, a oni šta god da urade je plus. I to im prija”, rekao je iskusni defanzivac i dodatno približio kako funkcioniše Omladinska škola Mladosti:

“Stvarno se dobro radi sa njima. Mislim da nema nijedno dete iz Lučana. Bukvalno dolaze iz cele Srbije. Većina kadeta i omladinaca su plaćeni. Imaju plate i smeštaj, pomaže im se oko škole. U drugim klubovima ti treba da isplivaš, a ovde ako pokažeš da vrediš odmah se gura igrač i obraća se pažnja na njega.”

Možda pomalo neočekivano je napustio rodni Kragujevac, ali preporuka najboljeg drugara se ispostavila sjajnom.

“Žao mi je, jer Radnički je moj život. Tu sam proveo možda i više od 19 godina. Teško je bilo da se odvojim od toga. Neke čudne okolnosti su se desile, nisam se složio sa trenerom i upravom, nisam ni igrao, pa sam promenio sredinu. Marko Mirić je otišao u Lučane, bili smo zajedno u Kragujevcu i najbolji smo drugari, i preporučio me, kontaktirali su me i procenio sam da je prava sredina za mene, što se i ispostavilo. Dugo i dobro sam igrao u Radničkom, mislim da sam najviše puta u istoriji sa klubom ušao u viši rang, dva puta u drugu ligu i dva puta u Superligu.”

A, koliko je realno da karijeru završi u Radničkom, vreme će dati odgovor. Inače, trebalo je vremena da se Varjačić izbori za mesto pod Suncem.

“Ja sam svaki put bio u Radničkom. Gde god da sam išao, ja sam se na kraju uvek vraćao. Ovo je sada najduže da sam se zadržao negde, a da nije u Kragujevcu. Svi kažu da bi voleli da završe gde su počeli, ali ne mislim sada o tome. Kada sam otišao iz kluba, ostavio sam lepo sećanje. Kada dođeš na kraju, a nisi u staroj formi, možda promeniš mišljenje ljudi o tebi.”

Uzalud prikrivanje: Tragovi kažu – Maksimović u Panatinaikosu (VIDEO)

Partizan ga je u jednom trenutku razmatrao za naslednika Miroslava Vulićevića.

“Bilo je pre nekih šest, sedam godina priče za Partizan, dok je Vulićević još bio tu. Meni je pokojni Radovan Radaković tada bio trener u Radničkom i on me je preporučio. Tada je Vulićević trebao da ide, ali je produžio ugovor i to je propalo. Ali bilo je priče o tome.”

Interesantno, tokom karijere se nije obreo van granica Srbije.

“Iskreno, teško se odvajam od kuće. Imao sam dosta ponuda ranije, imam ih i dan danas, ali kada nisam otišao kao mlađi, sada je već kasno, jer imam porodicu. Ne ostaje žal. Jednom sam bio u Vašašu na probi i prošao sam je, ali nisam mogao da izdržim i vratio sam se. Nije sve u parama. Sve ide svojim tokom kako Bog kaže.”

Ukoliko Mladost nastavi sa dobrim rezultatima, izlazak u Evropu bi mogao da bude realnost.

“Mi smo ekipa koja igra bolje sa jačim ekipama, nego sa ovim koje su pri dnu. Što je i normalno. Fudbal se igra da bi igrao protiv Zvezde, Partizana, Vojvodine i Čukaričkog. Uvek imaš motiv više da se pokažeš protiv boljeg. Nadam se da ćemo da do kraja da izguramo kako treba i da bude celokupna slika dobra. Dokazali smo da smo dobra ekipa. Ako se uđe u plej-of želje rastu, voleo bih da ako budemo mogli da izborimo Evropu, što bi bilo lepo za kraj jedne lepe priče”, podvukao je Varjačić za naš portal.

Bonus video: