Iza ljudi ostaju njihova dela…
Kažu da što si stariji smrti je sve više, međutim, lako je to reći – teško je navići se. Pogotovo ako redom ovaj svet napuštaju fudbalski majstori i idoli nekih detnjstava.
Andreas Breme, legendarni nemački fudbaler, junak Mundijala ’90-te u Italiji, jedan od najboljih levih bekova svih vremena – preminuo je u 64. godini od posledica srčanog udara.
Pomalo bizarno zvuči, ali u poslednje četiri godine preminuli su svi heroji Svetskih prventava od 1982. do 1990. godine. Paolo Rosi, Dijego Maradona, a sada i Andreas Breme. Sve je to život, ali čovek je veliki onoliko koliko ga ljudi pamte, a on ne može da bude zaboravljen.
Osim što je odlično baratao sa obe noge, bio je Breme i sa obe noge na zemlji. Lojalan, timski igrač, jednostavan i – hladnokrvan.
Umeo je često da opisuje svoj pogodak protiv Argentine za trofej prvaka sveta. Kako kaže, Rudi Feler mu je pre jedanaesterca prišao sa rečima: “Pogodi i bićemo prvaci sveta”, na šta je Breme odgovorio: “Hvala, da li je to sve?”
Ostalo je istorija…
Naigrao se fudbala u Bajernu, posle dve sezone se otisnuo u Inter zajedno sa velikim prijateljem Lotarom Mateusom i posle jedne sezone proglašen za najboljeg stranca šampionata. Činilo se u tim momentima da mu je samo nebo granica, ali onda – čudna odluka.
Završio je leta 1992. godine u Saragosi, simpatičnoj ekipi iz sredine tabele na opšte iznenađenje navijača, medija i čitavog fudbalskog sveta.
Promocija i konferencija za novinare protekla je u vrlo zanimljivom tonu.
“Ako sam potpisao za ovu ekipu, to je zato što to nisam mogao za Barselonu, budući da Johan Krojf nije uspeo da reši Ričarda Vičgea, niti za Atletiko Madrid, s kojim sam imao kontakte preko Bernda Šuster Nisam otišao u Sevilju jer je po snazi inferiorna u odnosu na Saragosu, iako su mi nudili više novca“.
Već tu se videlo da nešto ne štima i da je Bremeova iskrenost dobila čudnu konotaciju i postalo je jasno da mu Saragosa nije bila prvi izbor.
Svađe sa trenerom i upravom, kulminirale su na pred meč u prvenstvu kada je šef struke Viktor Fernandez želeo posle sjajnih igara na sredini terena da Bremea vrati na bok, što je nepokolebljivi Nemac prokomentarisao rečima:
“Gospodine, ja tamo ne igram”.
To su bile i njegove poslednje reči u Saragosi, rastanak je usledio posle samo 24 utakmice i nezavršene sezone, da bi se vratio u svoje “prirodno stanište” – Kajzerslautern.
Došao je kući, da osvoji titulu i zatvori krug, To se i desilo – 1998. godine. Kajzerslautern je nekim čudom za dve godine od Cvajte uspeo da se domogne prvo Bundeslige, a odmah i titule, što je bio jasan znak za Bremea da kaže – kraj.
Veličanstvena karijera dobila je svoj smisao tim peharom koji je simbolično označio i fudbalsku penziju.
Nije se našao u trenerskom poslu, pokušao je, ali nije mu to bilo to. Odlučio je da svoj beg od fudbala provede u veselju, putovanjima, a i trošenju novca, što mu je umalo došlo glave pre nekoliko godina.
A, tu se pojavljuje i njegovo visočanstvo – Franc Bekenbauer, iliti – Kajzer.
Baš u trenucima kada je Breme bio na rubu egzistencije, Bekenbauer je “alarmirao” bivše fudbalere i pokrenuo misiju spašavanja zlatnog momka iz Hamburga, zaposlivši ga u agenciji za čišćenje toaleta kako bi kroz rad uspeo da vrati dug od 250.000 evra i izvukao ga iz blata.
Nije svako mogao da bude prijatelj sa Kajzerom, ali Breme je to mogao. Odnos pun poštovanja i fudbalske strasti prekinut je pre dva meseca smrću Franca Bekenbauera. Ispratio ga je potrešeni Breme na Alijanc areni, odao velikom prijatelju poslednju počast, ali nije ni slutio da će se vrlo brzo sresti. Nažalost.
Ali, to je život, a život je i fudbal. Neki to nikada neće razumeti.
EKSKLUZIVNO: Preuzmi najveći BONUS DOBRODOŠLICE OD 5.000 RSD + 10 POKLON WIN&GO RUNDIpotpuno besplatno – registruj se na sajtu meridianbet.rs ili putem mobilne aplikacije.
BONUS VIDEO:
gavrilo
Na žalost godine prolaze i smrt odnosi legende fudbala!
sergej
Ozbiljna igracina je bio iza njega je jako uspešna karijera i postigao je mnogo ,neće biti zaboravljen !