Potpuno bizarna situacija prati reprezentaciju Srbije, i to mnogo duže od onoga što je porazom od Albanije samo ogoljeno u potpunosti.
Meridian sport ti donosi BONUS DOBRODOŠLICE – do 6.500 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Čudno je da dan nakon poraza od Albanije, čak pet fudbalera napusti kamp, bez obzira na to što je naredni rival autsajder Andora. Ne treba nikom gledati u medicinski karton i zaista je moguće da se radi o povredama, ali sam jaz koji se stvara između reprezentacije i naroda, dovodi do toga da se svaka odluka preispituje više puta. I da ljudi u svemu traže teorije zavere.
Otpali su Predrag Rajković, Dragan Rosić, Nikola Milenković, Andrija Živković i Luka Jović, a zamene stigle u vidu Luke Lijeskića, Vuka Draškića i Mihajla Cvetkovića.
Želeli su i Lazara Kaličanina. Šta je tu čudno? Pa to da golman Čukaričkog nije bio sa mladom reprezentacijom tog dana kad se letelo za Andoru, te nisu imali odakle da ga povuku za A tim. Ponovo nedostatak komunikacije ili pak upućenosti u dešavanja. Razmišljalo se i o Ognjenu Mimoviću, ali je bek Pafosa iz nepoznatih razloga ipak ostao u mladoj reprezentaciji.
Primer anarhije je i Cvetković, jedan od neosporno najtalentovanijih srpskih fudbalera. Šaltanje iz selekcije u selekciju koje je doduše bilo svojstveno Piksiju predstavlja bukvalno sliku i priliku situacije – “ne zna se ko pije, a ko plaća”. Pa je Cvetković u martu bio A reprezentativac, a zatim je nekoliko meseci kasnije, nakon što je rešio derbi protiv Standarda u kvalitetnom prvenstvu Belgije – pozvan za selekciju do 19 godina.
Od Andrije Maksimovića ni traga, ni glasa. Mučio se sa povredom, ali je sada zdrav i potpuno spreman, s obzirom na to da je igrao za Lajpcig prethodnih nedelja, te da se i na nedavnoj prijateljskoj utakmici nametnuo golom. Ni u A timu, ni u selekciji do 21 godine, a ne tako davno je postao drugi najmlađi debitant u istoriji naše reprezentacije.
Preskakanje selekcija je pogrešno. Svaki selektor će vam reći i onu čuvenu: “Ako nekoga jednom pozoveš u A tim – trudiš se da ga ne spuštaš u juniorske selekcije nikada više”. U reprezentaciju kod Piksija se zaista činilo da igrači izuzetno lako ulaze i izlaze. To je potpuno pogubno za nacionalne selekcije koje se okupljaju tek nekoliko puta godišnje, i gde hemija, uz dobro poznavanje saigrača, ima ključnu ulogu u ostvarivanju velikih rezultata.
Naravno, postoje izuzeci, ali je suludo da se Cvetković toliko šalta, pogotovo jer ni omladinska reprezentacija Srbije nije imala nikakve takmičarske obaveze, već prijateljske mečeve. U skladu s tim, postavlja se pitanje – zašto makar nije bio u mladoj reprezentaciji? Ili zašto neko iz mlade reprezentacije Srbije nije bio prebačen u A selekciju? Jer logika prosto nalaže da se tako vrši selekcija.
Videćemo kakva sudbina čeka Veljka Milosavljevića i Vasilija Kostova koji su takođe vrlo mladi dobili šansu u A reprezentaciji. Pa i Ognjena Ugrešića i Vanju Dragojevića koji su takođe tu.
Novi selektor će imati zadatak i da razgovara sa nekolicinom koja je odbijala da se odazove Piksiju. Pre svih se to odnosi na Sergeja Milinkovića Savića, ali i Nemanju Radonjića. Možda čak i neka uslovno rečeno manja imena poput Milana Gajića koji je takođe nedavno istakao da ga zbog Piksija nema u reprezentaciji. Tu je i vrlo čudna situacija sa Vanjom Milinkovićem Savićem gde se u javnosti stvorila slika da “malo hoće, malo neće” da igra za Srbiju. Tu je i Mile Svilar…
Imaće novi selektor pune ruke posla. Nije reprezentacija Srbije u ovom trenutku u svom “peaku”, ali nije baš ni ovoliko loša kako se čini. Za početak bi uspostavljanje one stare – “rad, red i disciplina”, bilo sasvim dovoljno.
BONUS VIDEO:
