Argentinska "kletva" koja i dalje živi

Znate ono čuveno “Maši, maši, pa promaši”? Zvuči čudno, ali da li ste se zapitali da li je ova “kletva” nekada urodila plodom na fudbalskim terenima?

Verovatno jeste, a jedna argentiska “kletva” gotovo sigurno radi. Independijente je Romerovim golom iz penala pobedio sa 1:0 u prvom meču šesnaesetine finala protiv Atletiko Tukumana.

Međutim, ono što je privuklo pažnju i što nije prestalo da odjekuje u ušima svih koji su tu utakmicu gledali jeste to što je neko viknuo “kiričočo” čim je Romero uhvatio zalet. Šta je to uopšte bilo? Pokušaj da se omete i izmaleriše protivnik, u ovom slučaju Romero.

Šta to znači? E, sada dolazimo do animljivog dela ove priče. “Kiričočo” je dobro poznata vradžbina u fudbalu, barem u Argentini, ali vremenom je stigla i do Evrope.

Legenda kaže da će igrač promašiti šansu, penal ili slobodnjak kada mu neko dobaci “Kiričočo”. Ali to sme da se uradi samo jednom utakmici, jer kasnije ne vredi.

Priča o ovoj legendi počinje sredinom 60-ih godina, u La Plati, a Kiričočo je zapravo ime jednog dečaka.

Naime, Estudijantes se tih godina mnogo mučio, nije uspevao da dođe do pobede, a kamoli nekog trofeja. Kako to obična biva, u svakom očaju počnemo da verujemo u razne priče, malere i sujeverja.

Nisu ni studenti bili bolji. Gotovo sve vreme Estudijantes je pratio dečak po imenu Kiričočo. on nije imao kuću, nije imao porodicu, imao je samo klub, ali… Počele su da kruže priče da je on taj “baksuz” koji donosi nesreću Estudijantesu, a onda su počeli i da se kuju planovi kako da ga se “otarase”.

Ipak, na njegovu sreću Karlos Biljardo je došao na drugu ideju, a to je da “obrnu igricu” i da Kiročočo ostane na stadionu, ali da dočekuje i gosti protivnike, te da na taj način njih izmaleriše.

I gle čuda, upalilo je. Estudijantesu je baš od toga perioda nekako krenulo na bolje. “Dečak koji donosi nesreću” je Estudijantesu “doneo” titulu prvaka Argentine 1967. godine, ali tu nije kraj ove priče.

Inače, jedini poraz te sezone Estudijantes je imao od Boke Juniors, a Boka je jedini tim koji je imao obezbeđenje, pa Kiročočo nije mogao ni da im priđe na gostovanju. Slučajnost?

Mnogo godina kasnije, Karlos Biljardo izdao je autobiografiju, a određene stranice bile su posvećene upravo ovoj legendi.

-Kiričočo je bio dečak iz La Plate koji je stalno bio sa nama. Kada smo postali šampioni, usvojili smo ga kao maskotu. Bilo je to dobro dete. I samo je odjednom nestao. Nikada ga više nismo videli. Kada sam kasnije bio trener Estudijantesa, raspitivao sam se za njega, tražio ga, ali niko u La Plati nije znao šta je bilo sa njim – piše Biljardo.

Ali, “Kiročočo” je stigao i do Španije.

-Prošle su decenije od tada, postao sam trener Sevilje 1992. godine i u jednom meču španskog prvenstva je protiv nas sviran penal. Dok se protivnik spremao da ga izvede, čuo sam kako iza mene šapuću “Kiričočo, kričočo”. Nisam mogao da verujem. U Španiji?! Kasnije su mi Dijego Maradona i Dijego Simeone priznali da su neke Špance naučili da to govore. Nisu ni znali šta to znači osim da donosi nesreću. Nisam mogao da verujem da je legenda o Kiričoču došla i do Španije – prepričava Biljardo.

Da li je Kiročočo živ ili nije – ostaje da nagađamo. Ako je živ, gde se nalazi? I to ćemo prepustiti vaoj mašti. Legenda o njemu je svakako živa.

Fudbal u doba korone: Finale afričke Lige šampiona odloženo!