Jedna noć je bila dovoljna da se italijanski fudbal pogleda u ogledalo. Sve tanja linija između tradicije i realnosti doveli su Kalčo na ivicu scenarija kakav se ne pamti decenijama. I taman kada je delovalo da će Liga šampiona prvi put da ostane bez predstavnika Apenina u završnici, pojavila se Atalanta. Boginja prkosa i vere u sopstveni put. Preokret protiv Borusije Dortmund bio je sportski podvig koji je spasao ugled italijanskog fudbala u Evropi.
Prvi put od osnivanja Lige šampiona postojala je ozbiljna opasnost da među 16 najboljih timova Starog kontinenta ne bude nijednog italijanskog kluba. Sama ta činjenica dovoljno govori o dubini krize kroz koju Kalčo prolazi, ali i o težini trenutka u kojem se Serija A našla.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Ako se vratimo korak unazad i pogledamo širi istorijski kontekst, važno je razjasniti kako se takmičenje razvijalo. U sezonama od 1992/93 do 1998/99, posle grupne faze nije postojala osmina finala – ekipe su direktno išle u četvrtfinale. Prava prekretnica desila se reformom iz 1999. godine, kada je turnir startovao sa 32 kluba.
U periodu od 1999. do 2003. nije postojala klasična osmina finala kakvu danas poznajemo, već su timovi koji su prošli grupnu fazu igrali dodatnu rundu sa novim grupama, u kojima je 16 ekipa bilo podeljeno u četiri grupe po četiri tima. Tek od kampanje 2003/04 uvedeni su standardni nokaut mečevi osmine finala, dok je od sezone 2024/25 dodatno uveden i sistem plej-ofa.
Uprkos svim promenama formata, jedno je ostajalo isto: Italija je uvek imala makar jednog predstavnika u završnici. Alarm se upalio onog trenutka kada je prošlogodišnji finalista Lige šampiona, Inter, eliminisan od norveškog Bode Glimta. U isto vreme, Atalanta je nosila minus od dva gola iz prvog meča u Dortmundu, dok je Juventus bio u još težoj poziciji, sa tri gola zaostatka iz Istanbula.
Scenario u kojem osmina finala prolazi bez ijednog italijanskog kluba – prvi put još od sezone 1987/88, iz doba Kupa evropskih šampiona – više nije delovao kao teorija, već kao realna pretnja.
Juventus je pokušao da se vrati u život protiv Galatasaraja, pokazao karakter i energiju, ali to na kraju nije bilo dovoljno. Atalanta je, međutim, uradila ono što italijanski velikani u ovom ciklusu nisu uspeli. Posle poraza od 2:0 u prvom meču protiv Borusije, tim iz Bergama je za 57 minuta postigao tri gola preko Skamake, Zapakoste i Marija Pašalića i okrenuo dvomeč.
Kada je delovalo da će pogodak Karima Adejemija da odvede utakmicu u produžetke, Atalanta se kladila na balkanski inat. Bergamaski su u završnici dobili penal koji je izborio crnogorski napadač Nikola Krstović podmetnuvši glavu tamo gde mnogi ne bi stavili ni prst, koji je Srbin Lazar Samardžić hladnokrovno pretvorio u 4:1 za istorijski prolaz.
“Svi su nas već otpisali“, rekao je defanzivac Atalante Davide Zapakosta. “Ova utakmica je još jednom pokazala koliko je ova grupa jaka. Uvek verujemo i nikada ne odustajemo“.
Interovo ispadanje izazvalo je talas pesimizma u italijanskoj javnosti. U tom kontekstu, Atalantin prolaz dobija dodatnu težinu. I ne samo zbog rezultata, već i zbog identiteta kluba.
Dok Inter i Juventus iza sebe imaju bogatu evropsku istoriju i ukupno pet osvojenih titula Kupa šampiona/Lige šampiona, Atalanta je u ovom društvu gotovo autsajder. Prvi put je zaigrala u Ligi šampiona tek 2019. godine, dva puta je stizala do osmine finala, a najveći domet joj je bilo četvrtfinale u debitantskoj kamanji.
Istina, 2024. godine Boginja provincije je osvojila Ligu Evrope, ali je u prethodna dva nastupa u Ligi šampiona ostajala bez nokaut faze. Upravo zato je preokret protiv Dortmunda bio presedan. Italijanski klub nikada ranije nije nadoknadio zaostatak od dva gola iz prvog meča u ovom takmičenju.
“Sada je Atalanta mezimac italijanskog fudbala“, rekao je bivši defanzivac Vest Bromviča i Aston Vile Kurtis Dejvis na BBC Radiju 5 Live.
Naravno, posao za Atalantu tek počinje. U osmini finala čeka je duel sa Arsenalom ili Bajernom iz Minhena, protivnicima iz samog evropskog vrha. Ali način na koji su momci Rafaelea Paladina izbacili Dortmund pokazuje da u Bergamu ne razmišljaju o granicama.
“Ovo je nezaboravna noć, ostvarenje sna“, rekao je trener Atalante. “U ovu utakmicu smo uneli sve: srce, dušu, duh i hrabrost. Igrali smo u stilu Atalante i zato smo presrećni onim što smo postigli“.
Kapiten Atalante Marten de Ron podvukao je suštinu.
“Znali smo da moramo da odigramo savršenu utakmicu, i to smo uradili. Trpeli smo kada je trebalo, napadali kada je trebalo i na kraju je rezultat potpuno zaslužen“.
Atalanta možda nije rešila probleme italijanskog fudbala, ali je makar na trenutak odložila suočavanje sa najcrnjim scenarijem. Najveća evropska scena još ne može da se zamisli bez šmeka sa Apenina.
Bonus video:
