Na semaforu je pisalo samo još jedno ime pored oznake “AG”. Jedan nespretan dodir lopte i autogol Paragvajca Damijana Bobadilje protiv Sjedinjenih Američkih Država. U normalnim okolnostima, to bi bila tek jedna od priča sa Svetskog prvenstva. Međutim, kada se takva scena dogodi upravo protiv Jenkija, na tlu Amerike, teško je ne setiti se čoveka čije je ime zauvek ostalo vezano za najtragičniji autogol u istoriji fudbala. Jer postoje autogolovi koji menjaju rezultat, i oni koji menjaju živote.
Dok je Bobadilja jutros spuštao pogled posle nesrećne reakcije pred svojim golom, mnogim ljubiteljima fudbala kroz glavu je prošla ista slika. Slika Andresa Eskobara. Čoveka koji je pre 32 godine postao simbol jednog mračnog vremena u kojem poraz na fudbalskom terenu nije ostajao samo sportska priča.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Amerika je i 1994. godine bila domaćin Svetskog prvenstva. Tadašnja Kolumbija stigla je na turnir kao jedna od najuzbudljivijih reprezentacija planete. U kvalifikacijama je primila samo dva gola, a svet je ostao bez teksta posle istorijskih 5:0 protiv Argentine u Buenos Ajresu. Mnogi su Kafeterose videli kao tim sposoban da ode do kraja. Među njima je bio i Pele, koji ih je svrstavao među ozbiljne kandidate za titulu. Umesto bajke usledio je košmar.
Posle poraza od Rumunije, Kolumbija je protiv domaćina igrala meč koji nije smela da izgubi. Sredinom prvog poluvremena stigao je trenutak koji će ostati upisan u istoriji. Andres Eskobar pokušao je da preseče opasan centaršut, ali je loptu skrenuo iza leđa svog golmana. Amerikanci su slavili sa 2:1, a Kolumbija je ubrzo završila takmičenje već u grupnoj fazi.
00.00: (1,68) Brazil (3,85) Maroko (5.40)
Za većinu reprezentacija to bi bio samo bolan sportski neuspeh, međutim Kolumbija devedesetih nije bila obična država. Zemlja je živela između fudbalske euforije i nasilja koje je postalo svakodnevica.
Narko-karteli raspolagali su ogromnim bogatstvom i uticajem, klađenje je pratilo svaki važan meč, a granica između sporta, novca i kriminala često nije postojala. Očekivanja od reprezentacije bila su ogromna jer je fudbal predstavljao retku stvar koja je mogla da ujedini naciju.
Eskobar je bio potpuna suprotnost svetu koji ga je okruživao. Miran, obrazovan, dostojanstven i poštovan među rivalima. Zbog svog ponašanja nosio je nadimak Džentlmen. Nekoliko dana posle eliminacije napisao je kolumnu u kojoj je pokušao da smiri naciju.
“Život se ovde ne završava“.
Bile su to reči čoveka koji je verovao da je fudbal samo igra. Pet dana kasnije pokazalo se da mnogi oko njega nisu mislili isto.
Po povratku u Medeljin, ispred jednog noćnog kluba, prišla su mu trojica muškaraca. Tokom sukoba odjeknuli su pucnji. Prema svedočenjima iz istrage, napadač je posle svakog hica uzvikivao “Gooool”, imitirajući južnoameričke komentatore.
Andres Eskobar pogođen je više puta i preminuo je u 27. godini. Njegova smrt šokirala je svet.
Na sahrani se okupilo više od 120.000 ljudi. Zbog toga svaki autogol na Svetskom prvenstvu protiv Amerikanaca nosi posebnu težinu. Naravno, između Bobadiljinog jutrošnjeg peha i Eskobarove tragedije ne postoji ništa osim istorijske slučajnosti.
Ipak, kada se mreža zatrese na pogrešnoj strani terena, sećanja se vraćaju. Neka imena fudbal nikada ne zaboravi.
Bonus video:
