Francuski fudbal je video svašta, ali ono što se dogodilo u Nantu ličilo je više na raspad sistema nego na fudbalsku utakmicu. Baklje, maskirani navijači, upad na teren, prekid meča i trener koji pokušava sopstvenim rukama da zaustavi haos. Tako je izgledala poslednja noć Kanarinaca u elitnom rangu francuskog fudbala. Ispadanje u Ligu 2 samo je zapalilo bure baruta koje je mesecima ključalo na kraj Atlantika, a stadion La Božuar se pretvorio u ratnu zonu.
Nant je u duel protiv Tuluza ušao već otpisan. Poraz od Lansa sedam dana ranije definitivno je poslao Kanarince u drugu ligu, ali malo ko je očekivao da će poslednje veče u eliti završiti potpunim raspadom na tribinama i terenu.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Sve je puklo pre isteka pola sata igre. Sa severne tribine krenuo je haosa. Članovi navijačke grupe Brigata Loire preskočili su ogradu i utrčali na teren. Dimne bombe i baklje letele su na sve strane, tribine su gorele od besa, a igrači i stručni štab ostali su zatečeni prizorima koji su više podsećali na ulični obračun meksičkih bandi.
U jednom trenutku situacija je potpuno izmakla kontroli. Predmeti su leteli ka terenu, maskirani huligani šetali su po travnjaku, dok je sudija momentalno poslala ekipe u svlačionicu pod jakim obezbeđenjem. Stadion je nekoliko minuta bio scena čistog haosa.
Dok su redari pokušavali da uspostave makar minimum reda, u centru svega našao se Vahid Halilhodžić (73). Iskusni trener nije ostao po strani. Vidno besan, ali i potpuno emotivno slomljen, sišao je pravo među navijače pokušavajući da ih smiri.
Prema pisanju francuskih medija, jedan član stručnog štaba pokušao je da ga zaustavi rečima:
“Mister, tuku se, ne idite tamo”.
Ali Halilhodžić je hladno odgovorio:
“Doživeo sam rat. Ovo nije ništa”.
Ta scena najbolje je opisala večeru u kojoj je sve puklo. Kako tim, tako i tribine, i odnos između kluba i navijača. Vrlo brzo održan je hitan sastanak predstavnika LFP-a, policije, gradskih vlasti i oba kluba kako bi se procenilo postoji li bilo kakva mogućnost da se utakmica nastavi. Međutim, kako je vreme prolazilo, postalo je jasno da povratka nema. Bezbednosna situacija oko stadiona bila je potpuno kompromitovana.
Nedugo zatim stigla je i zvanična odluka – meč je definitivno prekinut. To je bio ružan kraj jedne katastrofalne sezone u kojoj su rezultati bili samo deo problema. Mesecima unazad deo navijača vodi otvoreni rat sa upravom kluba i vlasnikom Valdemarom Kitom, a ispadanje u Ligu 2 mnogi u Nantu doživeli su kao istorijsko poniženje.
Posebno težak trenutak doživeo je upravo Halilhodžić. Kamere su ga uhvatile uplakanog tokom prekida utakmice, potpuno slomljenog dok je gledao scene na terenu. Za stručnjaka iz Bosne i Hercegovine ovo je bio poslednji meč na klupi Nanta, a konferencija za medije pretvorila se u emotivno pražnjenje čoveka koji nije mogao da sakrije koliko ga je sve pogodilo.
“Šta mogu da kažem? Ovo je veoma ozbiljno. Sportski gledano, klub ispada. Situacija je dramatična. Tužno je, nemam druge reči. Znam šta znači prekid utakmice. To znači sankcije. Ovo je bila moja poslednja utakmica, pripremao sam je i radio na njoj. Želeo sam pobedu zbog naše časti, ponosa i da završimo pozitivno. Desilo se ono što ste videli. Prišao sam maskiranim ljudima. Pokušao sam da ih zaustavim, ali mi je čovek iz obezbeđenja rekao da ne mogu. Razumem da su frustrirani i nezadovoljni, ali bilo je mnogo ljudi. Razumem frustraciju, ali klub ovo ne zaslužuje. Ovo nije dobro”, rekao je Vaha.
Iskusni strateg iz Jablanice kasnije je pokušao da objasni da se bes koji je eksplodirao na Božuaru nije stvorio preko noći. Po njegovim rečima, pukotina između dela navijača i uprave kluba traje mnogo duže od nekoliko loših rezultata.
“Bio sam preplavljen emocijama. Nisam želeo da se utakmica prekine. Instinkt je govorio iz mene. Bio sam u neverovatnom emotivnom stanju. Govorio sam im: ‘Ne ovo, ne ovo…’ i mislio sam da će stati. Ne želim da ulazim u razloge, ali ovo je tužno veče. Žao mi je svih koji vole klub. Svi više volimo da gledamo Nant u prvoj ligi. U svakoj utakmici smo se borili, držali smo se, ali nisam uspeo. To će me dugo proganjati. Ova netrpeljivost i raskol prema upravi ne traju dva meseca. Treba razlikovati klub i upravu. Gospodin Kita jeste vlasnik, ali on nije Nant. Žalim zbog mnogo utakmica i nikada nisam mogao da zamislim da ćemo završiti ovako. Prvi put u životu doživljavam ovako nešto i ostaće duboko urezano u mom sećanju”.
Posebno bolno zvuči činjenica da je samo nekoliko sati ranije Halilhodžić bio u suzama sa unucima tokom oproštaja od kluba. Na kraju, umesto emotivnog rastanka, dobio je noć koju će francuski fudbal dugo pokušavati da zaboravi.
Bonus video:
