Na prvi pogled rodila se ljubav između lopte i Miloša Bosančića, a svako ko ga je u sutonu proteklog veka makar jednom ugledao na terenu, brzinom svetlosti zaljubio se u fudbalsku čaroliju. Njegova dostignuća nije relevantno meriti kroz trofeje i brojke. Oduvek je spadao u društvo retkih za koje su govorili da poseduje nešto što ne može da se nauči, u grupu onih unikatnih zbog kojih navijači traže kartu više, ali i igrača čiji natprosečni potencijal nadmašuje naklonost radu.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Valjda je zato još kao osnovac posvađao večite rivale, pa potom učinio “ono što se ne sme” – i to dva puta. Predavanja u Ljutice Bogdana, zamenio je školovanjem u Humskoj, odakle se posle više od pola decenije ponovo vratio na Marakanu. Giganti poput Čelsija nisu krili ambicije da razbiju kasu kako bi ga privoleli u svoj sistem, a čitava javnost predviđala mu je blistavu fudbalsku putešestviju. Iako je izgradio respektabilnu karijeru, bez ustezanja i sam ističe da nije uradio ni pet odsto onoga što je mogao.
Večito se vodila dilema kada će nebrušeni dijamant zasijati u punom sjaju, a čini se da je makar najbliže prognoziranim visinama dosegao nastupajući u zemljama čiji putevi su se ukrstili baš na otvaranju Mundijala – Južnoj Koreji i Češkoj Republici, što je poslužilo kao povod da Miloš Bosančić govori u mikrofon Meridian sporta.
(1,45) MEKSIKO (4,30) JUŽNA AFRIKA (8,40)
“Nerealan sam kada pričam o sebi. Volim da se hvalim i nekada umem da preteram. Smatram da sam deo poslednjeg talasa naše stare škole fudbala. Posedovao sam neverovatan talenat. Koštali su me loše okruženje i loše radne navike. Bilo je to vreme kada se pojavilo mnogo agenata i kada je fudbal polako postajao biznis oko kojeg se sve vrti. Počelo je da se ulaže mnogo novca… Ništa to nije u poređenju sa današnjicom, ali to je neki začetak ekspanzije fudbala kao dominantne privredne grane”, počeo je nekadašnji vunderkind srpskog fudbala razgovor za naš portal.
Prijaju Bosančiću komplimenti, ali ne beži ni od opravdanih kritika, uz poruku da je apsolutno svestan koliko je mogao da pruži fudbalu da je treningom makar polovično ispratio svoj potencijal.
“Sećam se kao juče da je bilo… Imao sam 16 godina, a stiže ponuda Čelsija u vrednosti od 500.000 evra, bez ikakve najave da će do toga doći. Do sutra bih mogao da pričam o tome, ali poenta je da sam bio čudo koje je napravilo samo malo od 100 odsto koliko je trebalo da napravi. Epilog je takav, što zahvaljujući svojim, što zbog tuđih grešaka”.
(2,75) JUŽNA KOREJA (3,15) ČEŠKA (2,85)
Veruje da bi na planetarnoj pozornici umesto romantične priče ostavio neizbrisiv trag, da je tada razmišljao na isti način baš što je to danas slučaj.
“Moj talenat tada i sadašnja glava – to je 50 miliona evra danas. Neka pričaju da sam nerealan, ali oni stariji ljubitelji fudbala i sportski radnici znaju o čemu govorim. Ne vidim da je neko po talentu danas ni blizu mene. Možda se neko u budućnosti pojavi, ali trenutno ne. Nemanja Radonjić se približio, ali ostalo je samo na tome da je blizu. Momci će praviti karijere, hvala Bogu, zarađivaće novac, ali teško da će se skorije pojaviti neko talentovaniji.”
Evociranje uspomena iz uzbudljive prošlosti prekinili smo kratko povratkom na temu koja trenutno zanima čitavu planetu – razgovorom o Svetskom prvenstvu, koje će večeras biti otvoreno utakmicom između Meksika i Južne Afrike (21:00).
“Moja prva sećanja na Mundijal datiraju iz 1998. godine. Uživao sam u bravurama mog omiljenog fudbalera, Zinedina Zidana, koji je briljirao tada pred domaćim navijačima. Samo sam čekao priliku da gledam Zizua kako pleše po terenu. Zidan je po mom mišljenju najveći igrač svih vremena. Naravno, isto Svetsko prvenstvo asocira automatski i na čuvenu prečku, koju je protiv Holandije zatresao Predrag Mijatović.”
Već narednog jutra po srednjeevropskom (našem) vremenu snage će odmeriti zemlje u čijim klubovima je Miloš Bosančić svojevremeno pružao sjajne partije. Na njegovom skeneru najpre se našla Južna Koreja.
“Korejci su disciplinovan i veoma vredan narod. Pre svega nekoliko dana pričao sam sa Boškom Đurovskim o njima i Japancima, sa kojima je on sarađivao. Složili smo se da su i jedni i drugi prosto neverovatni na treninzima, ali da imaju određenu vrstu blokade kada počne utakmica. Čovek često ne može da ih prepozna. Impresivno je šta rade na treningu. Kazao sam Bošku da me je bilo sramota kako sam izgledao naspram njih na treninzima, ali kada počne meč priča bi bila potpuno drugačija”, istakao je Bosančić, pa zatim nastavio u istom dahu:
“Tokom proteklih godina mnogo su napredovali na psihološkom planu, jer zaista veliki broj igrača nastupa u vrhunskim ligama. Fudbal je globalno postao vrlo izjednačen i smatram da svaki tim ima svoje šanse na Mundijalu. Son je bez dileme lider Južne Koreje. Poseduje renome i autoritet, što ne čudi imajući u vidu kakvu je karijeru izgradio. Siguran sam da će se Korejci baš kvalitetno predstaviti.”
Uživao je i uživa u partijama Zvezdinih Korejaca – In Beom Hvana i Seola Ju Vunga. Iako se nisu zvanično upoznali, korejska zvezda i as Fejenorda i te kako pamti Bosančića.
“Nemam kontakt sa tim momcima. Mlađi su od mene i putevi nam se nisu ukrstili. Dobar sam prijatelj sa Piterom Olajinkom, sa kojim se znam još iz perioda koji smo proveli u Češkoj. Pričao mi je kako mu je In Beom Hvan rekao da me se seća iz vremena provedenog u Koreji i da je bio oduševljen mojim partijama u njegovoj zemlji.”
Osvrnuo se Miloš zatim na ekipu Miroslava Koubeka.
“Imaju ozbiljne radne navike. Takođe vredni, predano rade i neguju disciplinu. Nisu preterano talentovani, ali to nadoknađuju trudom i zalaganjem. Česi su uvek tvrd orah za svakog protivnika. Ekipa su za poštovanje. Nekoliko momaka ima izvrsne karijere, a tu su i pojedinci koji bi mogli da eksplodiraju možda već na ovom turniru. Pričao sam sa članovima stručnog štaba Slavije iz Praga. Bliski smo prijatelji. Skoro sam bio u Pragu da ih posetim. Iako nisu mnogo optimistični, verujem da će se pokazati u dobrom svetlu.”
Susret dva spomenuta tima zakazan je za noć između četvrtka i petka – od 04:00č.
“Očekujem vrlo zanimljiv meč. Biće to sudar dva različita mentaliteta. Očekujem nerešen ishod.”
Tokom karijere delio je svlačionicu sa brojnim zvezdama češkog fudbala, među kojima se svakako izdvajaju Tomaš Souček, Vladimir Coufal, Milan Baroš… Otud i poreklo brojnih anegdota.
“Sve su to pre svega sjajni momci. Reč je o ozbiljnim profesionalcima sa vrhunskim karijerama. Čast je deliti svlačionicu sa njima, a atmosfera je uvek bila na nivou. Bili smo toliko moćni u tom periodu i osvojili bismo titulu da ceo trenerski štab na polusezoni nije prešao u Slaviju. Anegdote same naviru iz tog perioda… Sećam se da je Coufal posle svakog udarnog treninga u nedelji nastavljao da radi sam. Ode u svlačionicu, promeni majicu, preobuje se u patike i nastavi da trči uz stepenice. Mi bismo popadali kao mrtvi posle treninga, a njemu je i to bilo malo. Neverovatan momak, karakter.”
Na pitanja ko je favorit i za koga će navijati, dao je Miloš veoma zanimljiv odgovor.
“Voleo bih ako je moguće da Mundijal napokon osvoji neka afrička država, ali navijaću za Bosnu i Hercegovinu. Smatram da će turnir osvojiti Meksiko.”
Bilo je nemoguće ne dotaći se Crvene zvezde, koja je nedavno osvojila novu u nizu duplih kruna. Nada se Bosančić da će njegov bivši klub u budućnosti ostvariti još zapaženije rezultate i na evropskoj pozornici.
“Zvezda godinama unazad dominira u domaćim okvirima. Očekujem veći uspeh u evropskim takmičenjim. Narod je nezadovoljan i uvek traži više. Za sada je ovo nedovoljno da bi se ti veliki apetiti i zadovoljili. Deki Stanković je veoma posvećen, trudi se da bude pravi i želim ekipi i njemu mnogo sreće. Od srca se nadam još većim dostignućima u Evropi.”
Kada je u pitanju igrač broj jedan u srpskoj eliti – Miloš nema dilemu.
“Jasno je da je to Aleksandar Katai. Istovremeno smo stigli u Zvezdu. Izvanredan momak, neverovatno talentovan… Kockice su se poklopile i čovek je postao to što je danas. Drago mi je zbog njega. Ima zdravu i dobru porodicu, kulturan je i vaspitan. Samo najbolje mislim o Aleksandru Kataiju.”
Uspehe u funkcionerskim i trenerskim vodama danas ostvaruju brojni nekadašnji saigrači, ali i prijatelji našeg sagovornika.
“Sretnemo se povremeno. Miralem Sulejmani i Nenad Marinković rade lep posao u omladinskom pogonu Partizana. Njihov posao je da stvaraju igrače, samim tim i novac. Danas je fudbal postao posao, marketing… Aleksandar Kolarov je izgradio vrhunsku karijeru, fenomenalan i pošten momak kojeg mnogo cenim. Pomoćnik je u Interu i odmah su uzeli titulu. Poštovanje.”
Ne krije ni Miloš ambicije da uplovi u trenerske vode, dok je već započeo funkcionersku karijeru.
“Trenutno završavam trenersku A licencu i predsednik sam FK Kačer iz Belanovice. Voleo bih da se oprobam u trenerskom poslu ako mi se ukaže prilika. Kroz učenje sam shvatio da su igrač i trener dva različita sveta, ali opet voleo bih da probam da vodim neku ekipu, da vidim da li sam za to ili ne.”
Tokom karijere radio je sa brojnim velikim trenerskim imenima, ali jednog čoveka posebno izdvaja.
“Sarađivao sam sa pregršt trenera. Ne bih voleo da se neko uvredi, ali istina je da mi je najviše prijao češki stil rada. Fizički je bilo najzahtevnije, ali ujedno i uspešno. Od svakog sam naučio po nešto, ali apsolutno sam se najbolje uklopio u zamisli Jindriha Tripšovskog. Zajedno sa svojim stručnim štabom osvojio je pet titula. Posvećenost na impresivnom nivou. Krvav rad, iskren i ispravan odnos prema timu… Negovali smo porodične odnose sa mnogo poštovanja. Samo tako je uspeh zagarantovan.”
Učinio je Miloš svojevremeno i ono “što se ne sme” – zaigrao za oba večita rivala.
“Bilo je to baš napeto. Mnogo sam se borio. U tom periodu sam imao i nekih privatnih problema, ali izgurao sam sve. Da vratim vreme, ne bih opet tako… Ipak, bilo je prelepo i ogromna je čast nastupati za dva naša najveća kluba.”
Ističe da ne žali ni za čim, ali voleo bi da se duže zadržao u Aziji.
“Definitivno mi je krivo što nisam celu karijeru proveo u Južnoj Koreji. Sve mi je tamo odgovaralo, a nažalost zbog određenih privatnih stvari sve je to moralo da se menja. U Koreji je bilo najbolje fudbalski, finansijski, način života, primanja… Sve“, poručio je Bosančić, pa zatim dodao:
“Ne kajem se ni zbog čega, ali svakako je trebalo bolje da se pozabavim odabirom agenata i klubova.”
Uporedo sa brojnim obavezama stiže i da brani boje Crvene zvezde u veteranskoj kategoriji.
“Nastupam za veterane Crvene zvezde i napokon uživam u fudbalu. Imamo odličnu ekipu na čelu sa Boškom Đurovskim koji nas drži na okupu. Delim svlačionicu i teren sa velikim asovima i uživam u tome. Volim da se družim, to je jasno svima koji me poznaju. Samo nek je šale i smeha. Tu su sjajni ljudi poput Lekića, Orahovca, Vanića, Kristića… Druženje je vrhunsko.”
Osvrnuo se i na stanje u srpskom fudbalu generalno.
“Situacija u našem fudbalu je loša. Svi se žale na vlast, a niko neće da se bavi fudbalom, niko neće da zasuče rukave i da pravovremeno započne adekvatan rad sa decom. Imamo toliko dobrih stručnjaka, toliko je kvalitetna naša stara škola fudbala… Kada bi se pratili svetski trendovi, uz naše temelje, bili bismo svetska sila. Fudbalska smo nacija. Uz određene korekcije, pozitivnu atmosferu, krvav rad i bolju infrastrukturu, mogli bismo da napravimo ‘ludilo’ od uspeha.”
Poželeo je Miloš sreću novom selektoru – Veljku Paunoviću, u kojeg ima veliko poverenje, ali svestan je da ga čeka ozbiljan posao. Uveren je Bosančić da Orlovi trenutno nemaju igrački kadar za velika dela.
“Veljko je došao u teškom trenutku i svaka mu čast što je smogao hrabrosti da prihvati poziv. Smatram da je ovo generacija koja nema kvalitet i nije potrebnog karaktera da zadovolji apetite našeg naroda. Čekamo nove generacije koje neće doći same… Moramo da ih stvorimo! Veljko je vrhunski, školovan trener i jedan sjajan momak, ali pred njim je baš težak zadatak“, konstatovao je Miloš Bosančić u intervjuu za Meridian sport.
Bonus video:
tadej
Da smo svi ranije imali ovi pamet a one godine ko zna šta bi napravili u životu