PRIČE IZ KRAJA Kad Tirke ne može sam - tu je Moša! (VIDEO)

Srpskom fudbalu se, čini se, ukazuje neko novo doba i neko bolje vreme. Međutim, i iza nas je neko bolje, davno prošlo vreme.

Neko će reći da ne vredi vraćati se u prošlost, ali kada je prošlost tako sjajna, zašto se ne podsetiti nekih legendarnih imena?

Naše “Priče iz kraja” su tu upravo iz tog razloga, da vas podsete na velikane srpskog i jugoslevenskog fudbala, a gde ćete većeg i sjajnijeg od Blagoja Moše Marjanovića?

Pa, krenimo redom. Blagoje Moša Marjanović je bivši srpski i jugoslovenski fudbaler i trener. Oni malo stariji kažu da je nekada bilo dovoljno reći jednostavno – Moša i baš svako bi znao o kome se radi. I mladi i stariji, i deca, i muškarci i žene, i poznavaoci fudbala i oni koji nisu jubitelji najvažnije sporedne stvari na svetu.

Jednostavno – sjajan igrač i nenadmašan golgeter. Moša je rođen u Beogradu od oca Dimitrija, koji je bio trgovac i majke Sofije.

Fudbal je uvek bio njegova strast, počeo je da igra još kao dečak, u trećem timu podmlatka “Jugoslavije”, da bi ga Radenko Mitrović, tada najveći lovac na talente, odveo u BSK.

I tada kreće fudbalska bajka. Brzo je postao prvotimac i reprezentativac, a gotovo da je bilo nezamislivo da prođe utakmica, a da Moša ne postigne gol.

Igrao je na poziciji centarfora i desne polutke i sa Aleksandrom Tirnanićem je sačinjavao čuvenu desnu stranu reprezentacije i BSK.

Za reprezentaciju je debitovao 28. juna 1926. godine na prijateljskoj utakmici protiv Čehoslovačke u Zagrebu. Prvi put se u listu strelaca upisao 15. maja 1927. godine protiv Bugarske, u Sofiji kada je u poslednjih pet minuta postigao jedina dva gola na meču.

Ni to nije sve, Moša je umeo da zablista i na velikoj sceni.

Bio je učesnik Svetskog prvenstva 1930. godine u Urugvaju. Igrao je tada u sve tri utakmice koje je reprezentacija tamo odigrala, a u drugom meču protiv Bolivije (4—0), bio je strelac drugog gola.

Reprezentacija Jugoslavije je na tom šampionatu nažalost završila porazom od Urugvaja sa 6-1, u polufinalu. Poslednji meč u dresu sa državnim grbom odigrao je 3. aprila 1938. godine, a to je bila utakmica protiv Poljske u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo.

Tada je Marjanović postigao jedini gol na utakmici. Najbolji strelac prvenstva Jugoslavije je bio tri puta, 1930, 1936. i 1937. godine. Malo li je?

Moša van terena

Ali, o njegovoj veličini ne govori samo suva statistika.

Posle Svetskog prvenstva, BSK je počeo da plaća svoje igrače. Plate su primali jedino Moša Marjanović i Aleksandar Tirnanić, čime su postali prvi profesionalci u jugoslovenskom prvenstvu. Moša je primao visoku platu za ono vreme, 1.800 ondašnjih dinara.

A, van terena? Tu je tek zanimljivo.

Za vreme rata je bio u zarobljeništvu u Nemačkoj, a po povratku iz zarobljeništva posvetio se trenerskom pozivu.

Trenersku karijeru je počeo u BSK-u, sasvim logično, koji je sa klupe predvodio tri sezone. Prvi trofej kao trener je osvojio u kupu 1953. godine, nakon pobede nad Hajdukom iz Splita od 2-0.

U sezoni 1954/55. BSK je bio vicešampion, a iste godine je osvojen i kup, nakon pobede nad istim rivalom i istim rezultatom kao prethodnog puta.

Nakon toga je Moša dve godine boravio u Italiji, gde je prvo trenirao Torino, a zatim Kataniju. Od 1960. godine je bio trener FK POBEDA Prilep. Kada se spremao da nastavi trenersku karijeru u Kairu, doživeo je 1961. godine moždani udar sa čijim se posledicama borio punih 20 godina, do kraja svog života.

PRIČE IZ KRAJA Veliki Vladimir je umeo da spoji fudbal i balet!

OBAVEZNO POGLEDAJTE: Fudbalski kviz | EP 31 – Testiraj znanje! POGODI FUDBALERA