Tezge zimske transfer pijace uveliko su zaključane u mnoštvu zemalja širom planete, dok manjina i dalje aktivnih trgovaca polako svodi račune i sitno broji do kraja višemesečnog rada na tržištu.
Meridian sport te časti – registruj se, uplati 500 i preuzmi odmah bonus od 3.000 DINARA!
Glavne uloge na srpskoj fudbalskoj berzi ove zime pripale su najmlađima. Centralnu poziciju u tefterima skauta bogatih inostranih klubova zauzeli su “odlikaši” iz omladinskih škola najuspešnijih domaćih timova. Perspektivnim tinejdžerima pošlo je od ruke da zalude sportsku javnost i svakodnevno ukrašavaju naslovne stranice medija.
Posmatrajući uspon karijera momaka koji predstavljaju budućnost naše reprezentacije, sa ponosnim osmehom uživa jedan od njihovih učitelja, svojevremeno najmlađi trener na srpskoj profesionalnoj smotri – Blažo Bulatović.
“Pripala mi je velika čast da radim sa najtalentovanijim momcima rođenim 2005. godine. Bio sam u stručnom štabu selektora Radovana Krivokapića. Počeli smo da radimo sa igračima kada su stigli u selekciju do 16 godina. Istovremeno smo napredovali, oni na igračkom, ja na trenerskom planu. Zadovoljstvo mi je što sam proveo skoro pola decenije u radu sa takvim biserima. Srećan sam kada vidim koliko su već uspešni. Mnogi su ostvarili sjajne transfere i izabrali kvalitetan put. Razvijaju se prema očekivanjima. Više nisam u reprezentaciji, ali stekao sam prijatelje za ceo život. Raduje me što mogu da ih savetujem, što im je stalo do mog mišljenja. Cene me i poštuju, a to kompletira divnu fudbalsku priču”, istakao je na početku intervjua za Meridian sport 34-godišnji strateg.
Vrlo specifičan put oslikava Bulatovićevu karijeru. U najboljim igračkim godinama, odlučio je da okači kopačke o klin i fokus usmeri na strast koja ga je oduvek privlačila. Sa samo 29 godina uplovio je u trenerske vode i ostvario prvi angažman – na klupi omladinskih selekcija nacionalnog tima Srbije. Kao asistent u stručnom štabu selektora Radovana Krivokapića doprineo je plasmanu U17 reprezentacije u polufinale Evropskog prvenstva.
“Ispali smo posle penala od Holandije. Imali smo zaista fantastičan tim. Kosta Nedeljković i Jan Karlo Simić sada su deo A reprezentacije. Sedam, osam momaka brani boje mlade selekcije. Aleksandar Stanković pruža odlične partije u Švajcarskoj, a Jovan Milošević je stigao na pozajmicu u Partizan iz redova Štutgarta. Žao mi je što se povredio, siguran sam da će se vratiti i demonstrirati znanje koje poseduje. Želim da istaknem Jovana Šljivića, Jovana Mijatovića i Miloša Lukovića, koji su takođe budućnost srpskog fudbala. Generalno sam u kontaktu sa svima, ali Nedeljković i Šljivić su oduvek bili moji favoriti – igrački, ali i ljudski. Gledaju me kao starijeg brata, negujemo svakodnevnu komunikaciju. Ponosan sam na njih. Trudim se da održim kontakt sa svima i pomognem kada god sam u prilici”.
Jedna od centralnih figura, za veći deo Evrope minulog prelaznog roka, svakako je izdanak pogona sa stadiona “Rajko Mitić” – Kosta Nedeljković. Prethodne sezone brzonogi desni bek doneo je crveno-belima višemilionsku finansijsku injekciju, a Beograd zamenio Birmingemom. Posle šest meseci u redovima Aston Vile i dugog razmišljanja o idelanoj destinaciji za kaljenje, izbor je pao na nemački Lajpcig.
“Možda sam subjektivan, ali uveren sam da će tokom predstojeće decenije dostići najviši mogući nivo. Stalno mu to pričam! Počelo je kroz šalu, ali potom smo zacrtali zajednički cilj. Voleo bih da ga vidim među tri, četiri najbolja desna beka na planeti, a da Srbiju predvodi sa kapitenskom trakom oko ruke”.
Agilni bočni defanzivac skrenuo je pažnju javnosti partijama u dresu Grafičara. Na Marakani nisu oklevali… Ekspresno je Zvezda svom detetu pružila šansu u prvom timu, a Nedeljković je za svega nekoliko meseci od Prve lige Srbije, preko Lige šampiona sa crveno-belima, došao do premijerligaških bojišta.
“Veoma mlad je stigao u Englesku. Aston Vila je visoko pozicionirana na tabeli, izborili su plasman u Ligu šampiona. Unai Emeri ima ogromno poverenje u Metjua Keša. Kosta je silom prilika, odmah bačen u vatru. Odigrao je na početku 70 minuta protiv Arsenala i zaista se dobro pokazao. Mislili smo da će tu dobiti vetar u leđa, a potom i više minuta, ali Emeri je sve dozirao na kašičicu. Smatram da je zaslužio više prostora, ali Emeri je vrhunski stručnjak i ne bi bilo profesionalno kritikovati ga u trenucima kada beleži sjajne rezultate. Smatram da je pozajmica u Lajpcig idealan potez! Izabrao je pravu sredinu ovog puta i raduje me što ima odličnu komunikaciju sa trenerom Rozeom. Pogodio je prečku na debiju, posle pet minuta na terenu. Žao mi je što odmah nije postigao pogodak. Iz naših razgovora stekao sam zaključak da je vrlo srećan u Nemačkoj”.
Kosta je u međuvremenu stekao status jednog od najmlađih debitanata u seniorskoj reprezentaciji Srbije, a savete prilikom odabira novog kluba potražio je od iskusnijih saigrača koji su ostavili zapažen trag u nemačkoj eliti.
“Verujem da je dobio savete od Luke Jovića i Marka Grujića. Takođe, konsultovao se i sa Stefanom Mitrovićem, koji je tokom karijere nastupao za Frajburg. Prikupio je informacije o mentalitetu, karakteru igrača i sistemu takmičenja. Otputovao je spreman u Lajpcig. Vredno trenira i ne krije zadovoljstvo. Kosta je tokom epizode u kadetskoj selekciji imao ulogu džokera sa klupe. Pokazao je tada koliko je psihički jak, pobedio to i izborio se za standardno mesto u timu. Ne sumnjam da će ponovo isto učiniti. Sada je na “top” nivou. Verujem da će ostvariti svoje snove”.
“Gledam Simića, vidim Vidića! Srpska krv, nemački mentalitet”
Među imenima koja se izdvajaju na spisku Bulatovićevih pulena, svakako se nalazi lider defanzivne linije Anderlehta – Jan Karlo Simić. Đak Štutgarta, stigao je u Belgiju iz slavnog Milana, a potom se našao na listi želja brojnih evropskih velikana.
“Neverovatan mentalitet! Na prvom okupljanju smo videli o kakvom karakteru je reč. Ratnik, neumoljivi borac! Sastali smo se pre nekoliko godina protiv Belgije. Jan Karlo je startovao u borbi za loptu, a onda tako jako udario glavom od zemlju… Svi smo se pogledali i odmah okrenuli ka lekaru. Bili smo preplašeni i razmišljali šta mu se dogodilo. Zabrinuli smo se da neće moći da nastavi, ali Simić je potom skočio kao da se ništa nije dogodilo. Pogodio je u izboru kluba! Posle Milana, prešao je u Anderleht i vidi se koliko mu prija belgijska liga. Krasi ga taj nemački mentalitet – surovi profesionalac. Samo neka nastavi u istom ritmu i ne sumnjam u veliku karijeru”, kazao je Bulatović i nastavio u istom ritmu:
“On je jako brz i snažan štoper. Jan Karlo mnogo liči na Nemanju Vidića. Ničega se ne plaši. Ide glavom na kopačku. Jednostavno, Vidić mi je prva asoscijacija na Simića. Spreman je u stativu da udari samo da bi pomogao ekipi. Sve daje za tim”.
“Cvetković je srpski Aguero, Vlahović fudbalsko čudovište”
Prema informacijama koje stižu iz Švedske bliži se i kraj sage vezane za transfer Mihajla Cvetkovića. Vunderkind Čukaričkog, kluba u kojem je Blažo godinu dana radio kao asisent u stručnom štabu, na korak je od potpisa za tamošnjeg šampiona – ekipu Malmea.
“Nakon reprezentacije ukazala mi se prilika da radim u Čukaričkom, na šta sam izuzetno ponosan. Idealan klub za razvoj mladih igrača. Među njima se zaista izdvojio Mihajlo Cvetković. Posle samo 10, 15 dana zajedničkog rada zagrlio sam ga na treningu i rekao mu: “Ti si novi Aguero”. Šalili smo se stalno, zvao sam ga Kunić. To je taj profil igrača. Gladan je golova i dokazivanja. Nisko težište, opasan u kaznenom prostoru, a glava kao da ima 30, a ne 18 godina. Profesionalac, zrelih razmišljanja. Njega najviše privlači uspeh. Pričali smo nedavno o tome. Nije mu novac u prvom planu. Želi da se ostvari i da porodica bude ponosna na njega. Kupio me je takav stav. On je zrelo dete, koje zna šta želi. Ne znam da li će otići u Malme, ali čuo sam da je blizu odluke. Navijam za to. Prijaće mu švedska liga, prava mera za talentovanog dečaka poput njega. Srpski Aguero je spreman da upija savete i svakodnevno napreduje. Predviđam mu veliku karijeru”.
Perspektivni strateg veruje da su zrelost i psihička snaga ono što omogući da epitet ispred reči “igrač” evoluira iz “dobrog u vrhunski”.
“Glava pravi razliku. Vera i karakter su ono što te održava u teškim momentima. Tako se pobeđuju krize. U suprotnom, savladaju te poteškoće i postoje ozbiljne šanse da se izgubiš na sopstvenom putu. Forma je sklona oscilacijama, ali psihička snaga odlikuje samo najbolje igrače. Naravno, rad, profesionalizam, ishrana… Sve su to važni aspekti, ali glava je ubedljivo najbitnija”.
Sin nekadašnjeg generalnog sekretara Fudbalskog saveza Srbije i Crne Gore, Bata Bulatovića, na početku karijere radio je i sa izuzetno talentovanom generacijom Orlića rođenom 2000. godine – predvođenom selektorom Nenadom Sakićem.
“Pričamo o vrlo talentovanoj generaciji. Duca Vlahović je za sada najviše uradio, igra na vrhunskom nivou. Bili su to još Strahinja Pavlović, Slobodan Tedić, Minja Nešković, Radivoj Bosić, Kristijan Belić, Nemanja Gordić… Čujem se povremeno sa Nenadom Sakićem. Drago mi je što radi sa Dejanom Stankovićem u moskovskom Spartaku. Mnogo sam naučio od Nenada, kao i od Krivokapića i ostalih stratega sa kojima sam radio. Nosim najlepše uspomene iz perioda u nacionalnom timu”.
Gledajući direktno sa lica mesta fudbalsko odrastanje Dušana Vlahovića i Mihajla Cvetkovića, uočio je Bulatović mnoštvo sličnosti između dva centarfora.
“Vlahović i Cvetković su fudbalska čudovišta. Poseduju čuveni inat. Konstantno su motivisani. Primetna je glad za golovima. Radio sam sa obojicom, velika je razlika u godinama, ali poseduju mnogo sličnosti. Želja i radne navike su ono što ih odvaja od konkurencije, uz naravno neosporan potencijal. Daće Bog da Mihajlo dostigne Dušanov nivo. Vlahović je već napravio fantastičnu karijeru”.
Nekada najmlađi trener u našoj zemlji, u dosadašnjoj karijeri samostalno je predvodio Zvezdaru, Studentski grad, Jedinstvo iz Surčina, Prvu Iskru Barič i užičku Slobodu, dok je letos bio na korak od prvog superligaškog angažmana.
“Istina, bio sam najmlađi u saveznom rangu. Četiri godine sam samostalno radio u Srpskoj ligi. Ostavio sam trag u trećoj ligi, a onda je došlo vreme za iskorak. Premijerni angažman u Prvoj ligi ostvario sam na klupi Slobode. Zadržao sam se samo pet rundi kod Užičana. Izgubili smo od OFK Beograda i Tekstilca, kasnije će se ispostaviti novih superligaša. Vezali smo potom tri remija sa Kolubarom, Mitrovicom i Smederevom. Ne bežim od toga da je bilo neuspešno, čak mi je i jako teško zbog toga. Bio sam mnogo motivisan da pokažem svoje znanje. Ekipa je bila selektirana da neki vrhunac posle priprema doživi od četvrte, pete runde, ali ljudi iz kluba nisu imali strpljenje. Poštujem i to, oni žele najbolje rezultate za svoj klub. Zahvalan sam Gordanu Petriću koji me je potom doveo na Banovo brdo. Uživao sam godinu dana u Čukaričkom – jednom od najbolje organizovanih klubova u zemlji. Pekao sam zanat i vredno učio. Moja najveća želja je da odem ponovo u Prvu ligu Srbije i popravim utisak. Smatram da sam spreman za to. Siguran sam da posedujem kvalitet i iskustvo da ostvarim dobar rezultat i skrenem pažnju na sebe”, istakao je Bulatović i dodao:
“Želim da ostanem skroman. Prva liga bi mi zaista prijala. Ne sumnjam da bih se snašao u Superligi, ali oduvek sam voleo da gazim korak po korak. Imao sam početkom sezone odličan razgovor sa Neškom Milovanovićem. Bio sam na korak od klupe lučanske Mladosti. Neško se potom odlučio za Joksimovića, pa kasnije za Lalatovića i Trajkovića. Pravio je zaista dobre poteze, vidimo da su četvrti na tabeli. Nema ljutnje nikada. Drago mi je što sam bio u konkurenciji. Želim da se vratim na samostalni put i izgradim trenersko ime”.
Usavršavajući se za nove izazove, ne beži Bulatović od istine. Svestan je da u opisu trenerskog posla stoji upozorenje o kratkom roku upotrebe…
“Takvo je stanje… Svestan sam da su uvodne četiri utakmice ključne u koji god klub da odeš. Ako tada ne ostaviš dobar utisak u problemu si. Kreće pritisak i drma ti se klupa. Ne volim da razmišljam o tome. Lako je onda ući u dubiozu i nemir. Ne razmišljam koliko ću da trajem u klubu. Vodim se time da uspostavim sistem, da ostvarim dobru komunikaciju sa igračima i pružim maksimum na svakodnevnom nivou. Ako se rastajemo želim da igrači i posle odlaska imaju lepo mišljenje o meni. Rok trajanja je kratak i toga smo svi svesni, ali takav je naš posao. Tri meseca sam bez posla, naravno da mi ne prija, ali koristim to vreme za usavršavanje. Učim jezik, radim analize utakmica… Uvek treba biti miran i verovati u ono što radiš”.
Skupljajući znanje, divi se ljudima koji su u svetu fudbala prepoznati kao inovatari. Predano Bulatović radi i trudi se da od svakog ukrade ono najbolje.
“Napravio bih kombinaciju idealnog trenera i od svakog uzeo po neki detalj. Posed lopte je bez dileme branša Pepa Gvardiole i Roberta De Zerbija. Revolucionari! Energija i defanziva su sinonimi za ono što radi Čolo Simeone. Poseban šmek i harizma pripadaju Karlu Anćelotiju i Jirgenu Klopu”, konstatovao je Blažo Bulatović u intervjuu za Meridian sport.
Bonus video:
kluka4002
Mnogo se priča o svima kao da su Zvezde s niko od njih ništa specijalno realno ..nemamo mi neki tim