Struka podeljena oko bonusa: Pravilo za budućnost fudbala ili obaveza koja ne donosi boljitak

Predstojeći ponedeljak rezervisan je za najveći praznik fudbala u Srbiji, Tačno u 19 časova sudija Novak Simović na teren stadiona u Humskoj izvešće fudbalere Partizana i Crvene zvezde, a danima uoči večitog derbija glavna tema u sportskoj javnosti jeste pravilo o bonus igračima.

Meridian Sport te časti – POTPUNO BESPLATNO! Registruj se i odmah preuzmi 6.000 FREEBET!

Povreda koju je Ognjen Mimović zaradio u duelu sa Benfikom pruzrokovala je pauzu koja će prema procenama lekara trajati više od mesec dana. Neočekivana poteškoća “bacila je na muke” stručni štab aktuelnog šampiona u izboru bonus igrača za susret sa crno-belima, a daleko od idealne je situacija sa kojom se suočava i tim predvođen Aleksandrom Stanojevićem.

Povodom aktuelne situacije Meridian sport je kontaktirao stručne sagovornike, dobro upućene u dešavanja na srpskoj fudbalskoj sceni.

“Ne mislim da je pravilo o bonusima promašaj. Zavisi iz kog ugla gledamo i zavisi šta hoćemo da postignemo kao fudbalska nacija. Da li je naš cilj da promovišemo mlade igrače i da sutra razmišljamo o reprezentaciji, ili možda ne želimo to već isključivo jurimo rezultate. Ako mislimo o našem fudbalu bonusi su onda pravo rešenje. To su uradili Mađari, ali i druge zemlje iz regiona. Reč je o zemljama koje su imale probleme u nacionalnom timu. U slučaju da smo fokusirani samo na rezultate, onda niko od trenera ne bi trpeo mlade igrače, ne bi ih stavljao u tim. Onda je bonus promašaj ako gledamo iz te perspektive”, istakao je na početku razgovora za naš portal poznati menažer Zoran Stojadinović i potom nastavio:

“Smatram da ni Zvezda, ni Partizan nemaju problem sa brojčanim stanjem bonusa. Kao jedini problem vidim da imaju muke sa izborom, odnosno odlukom ko će dobiti šansu od starta. Manji klubovi prevashodno treba da se baziraju na rad sa mladim igračima. Oni nemaju novca kao večiti rivali da dovede skupocene strance, tako da ne vidim da je kod njih uopšte prisutna ta smetnja”.

Vrlo sličan stav Stojadinovićevom deli i nekadašnji asistent Vladana Milojevića u stručnom štabu Crvene zvezde, kao i glavni trener Sutjeske i Dečića – Vladimir Janković.

“Primenom pravilnika o bonus igračima pospešuje se razvoj mladih talenata, kao i razvoj kompletnog srpskog fudbala. Velika većina klubova je glasala za primenu pravila i to je pokazatelj pozitivnih karaktersitika. Po mom mišljenju to je sjajno. Takvi podaci nam govore da imamo veliki broj vrhunskih potencijala koji su spremni da igraju na najvišem nivou. Znači da se dobro radi u omladinskim pogonima i to treba da nas raduje. Normalno da je stabilnijim, većim klubovima značajno lakše, što je sasvim normalno. Vodeći timovi mogu unapred da razvijaju programe unapređenja i strategije sa kojima će klub rasti iz sezone u sezonu. Oni slabiji, sa manjim mogućnostima u svim aspektima, teže pronalaze rešenja, ali njihov fokus upravo i treba da bude usmeren na rad sa novim snagama”.

Za razliku od shvatanja navedenog dvojca stručnjaka, praktično istomišljenika, drugačije pravilo o obaveznom korišćenju dva bonus igrača doživljava čuveni fudbaler, a potom i trener Partizana – Vladimir Vermezović.

“Generalno smatram da je to bonus pravilo bezveze. U profesionalnom fudbalu treba da igraju najbolji. Da li su oni mladi ili stari, pa to nije važno. Reč je o pravilu koje ne donosi nikakav boljitak našem fudbalu. Ne radi se tu o budžetu, nego niko ni u večitim beogradskim rivalima ne bi rizikovao da nema tog pravila. Silan novac se odvaja za pojačanja. Zvezda u Evropi igra sa jednim timom, dok u Superligi nastupa sa drugim. Upravo zbog toga nema nikakvog smisla. Ako deca vrede igraće i bez takvog pravila. Kada sam prvi put bio trener Partizana imali smo pet, šest igrača sa oko 20 godina koji su bili standardni, iako nije postojala obaveza da budu na terenu. Ako vrede tu su, ako ne vredi džaba. Pravili su tada razliku. Treba osnovati ligu mladih timova, ligu B timova. Pa onda da postoji još jedno takmičenje u kojem će mladi talenti popuniti tu prazninu prelaska iz juniorskog u seniorski pogon. Ali na silu sprovoditi nešto baš nema smisla”.

Vermezovićevu ideju u stvaranju lige B timova, ili takmičenja ekipa prelaznog uzrasta, u potpunosti shvata Janković, koji se sa takvim sistemima upoznao na usavršanju u inostranstvu.

“Daleko je lakše u bogatim sredinama. U Engleskoj imate Premijer ligu, ali i lige U23, U21, U19, u kojima se igrači pripremaju za prestižnu scenu. Klubovi imaju dovoljno novca za finansiranje B timova, a to kasnije donosi rezultat. Ukrajinci takođe imaju svoje B timove. Ovde su klubovi primorani da igrače šalju na “kaljenje”. Nije lako prepoznati idealnu sredinu za svakog pojedinca, mesto gde će dobiti dovoljno prostora za napredak. S druge strane manji klubovi su svesni činjenice da tako samo razigravaju tuđe igrače, od kojih u budućnosti neće moći da inkasiraju novac od prodaje. Ipak, donose odluke o njihovom angažmanu kako bi privremeno popunili sastav, izborili pozitivan rezultat i sačuvali mesto u ligi. Klubovi su se vrlo direktno izjasnili i to treba poštovati. Tek kroz neko vreme, na kraju aktuelne ili naredne dve sezone, ozbiljnom analiziom statističkih parametara možemo videti koliko je pravilo doprinelo razvoju”, dodaje Janković.

Zoran Stojadinović kao idealne primere brige o mladim talentima navodi načine rada u Fudbalskom savezu Španije i Barseloni, kao sistemima koji su uspehe prvenstveno ostvarili oslanjajući se na svoju decu.

“Koliko Barselona ima standardnih prvotimaca starosti do 22 godine? Mnogo, pola ekipe. To je odgovor na svako pitanje. Igrač ako je kvalitetan, on je kvalitetan i sa 17, 18 godina… Naravno, najbolje partije pruža kasnije, kada malo sazri, ali da bi došao do toga mora da igra. Jamala su istrpeli i vidite gde je sada. Takođe,Barsine štoper – Garsija… To je razmišjanje svih pravih trenera na Zapadu. Baš zato reprezentacija Španije na Evropskom prvenstvu ima pet klinaca od po 20 godina. Pola Barseloninog tima je iz omladinske škole. Možda loše razmišljam, ali dugo sam igrao na Zapadu, pa sam stekao takav stav”.

Dublji pogled na celu zamisao ozvaničenu pravilom na papiru budi paradoks o naturalizovanim strancima koji takođe imaju pravo da popune mesto bonusa. Dan uoči derbija deluje da zagarantovano mesto u oba tima imaju upravo momci sa srpskim pasošima – Naser Điga i Ibrahim Zubairu. Takav scenario se ne dopada Vladimiru Vermezoviću.

“Ne znam na osnovu čega ljudi koji su godinu dana u zemlji uopšte mogu da dobiju pasoš. Mislim da je pravi apsurd da Zvezda, Partizan, Čukarički i ostali klubovi sa sjajnim omladinskim školama angažaju inostrane talente. Dovedeš stranca i onda je on bonus. To nema smisla. Ne pravim razliku u kojem klubu igra, Zvezdi ili Partizanu… To je ponižvanje naših škola, naše dece. Neverovatno je da večiti nemaju dovoljno domaćih igrača da ispune to već predviđeno pravilo”, kazao je prekaljeni starteg i ukratko se osvrnuo na pravila sa kojima se upoznao tokom rada u Sloveniji:

“Ako vi dva igrača na silu stavljate u tim, a oni to ne zaslužuju, pa to je zločin i prema njima i prema fudbalu. Radio sam prošle godine u Sloveniji, gde postoji još jedna zamka u pravilniku. Tamo je važno da bonus samo počne meč, ne i da ga završi. Bio sam svedok gde kolege iz velikih klubova posle pet minuta igre pošalju nekog dečaka na klupu. Gde je tu smisao razvoja mladih igrača? Ne dobijamo ništa sa bonusima”, zaključio je Vermezović u razgovoru za Meridian sport.

Bonus video: