"PLAVCI" U TREĆOJ NEMOGUĆOJ MISIJI EVROPSKE SLAVE: Čelsi je na konopcima, odatle stalno pobeđuje

Velike bure i teška vremena bruje na “Stamford bridžu”, gde Čelsi u neprijatnim okolnostima večeras nastavlja odbranu ušatog pehara, kada bude ugostio ekipu Real Madrida u prvom meču četvrtfinala Lige šampiona.

Teška i neprijatna situacija jeste, ali čini se da je evropski prvak navikao na takve. Ova dva tima suočila su se i prošle godine u nokaut fazi, i mada budućnost čitavog kluba nije visila o koncu kao ovih dana, i onda je vladala nesigurnost u centru Londona.

Na stadionu tada devetoplasirane ekipe u Premijer ligi spremali su se protesti nezadovoljnih navijača, jer je trener „Plavaca“ Frenk Lampard dobio ispisnicu od svog voljenog kluba.

Englez je dobio posao na klupi ekipe za koju je nastupio čak 648 puta i postigao 211 golova posle samo godinu dana učenja trenerske struke u Derbiju, razlog – u taboru Čelsija je vladala velika nesigurnost. Klub je tada dobio zabranu transfera, a „Super Frenk“ je bio privremeni lek za glavobolje Romana Abramoviča.

Prva sezona protekla je po planu, na krilima nekih novih klinaca (Mejson Maunt, Tami Abraham, Fikajo Tomori, Ris Džejms su dočekali svoje debije u plavom dresu pod Lampardom) Čelsi je stigao do mesta u Ligi šampiona, a legendarni vezista je na leto dobio skupa pojačanja kao nagradu, što se na kraju ispostavilo kao magareća usluga.

Pojačanja nisu uspela, tim nikada nije kliknuo, a Frenk je posle jedne ipo sezone dobio otkaz zbog loših rezultata i još gorih nastupa. Na klupu sada evropskog šampiona stigao je Tomas Tuhel.

Sa tribina Stamford bridža upućena je jasna poruka da se odluka da se Lampardova stručnost zameni uslugama nemačkog taktičara nikome ne dopada.

Niko nije tada ni pomislio da će ekipa koja je igrala toliko loše čitave sezone uspeti do obezbedi mesto među najboljih četiri Premijer lige, a slava u najvećem klupskom takmičenju nije bila vredna ni šale.

Jer, na kraju krajeva, ovaj Nemac što nije ni do kolena Frenku nije uspeo da osvoji Ligu šampiona sa Nejmarom i Mbapeom, kako će sa ovim neznalicama?!

Međutim, šest meseci kasnije Tuhel i ekipa dizali su ušati trofej u vis, dok su Parižani sa novim trenerom napustili takmičenje jednu rundu ranije.

Prvi evropski meč u eri Tuhela odigrao se protiv Atletiko Madrida, gde je veličanstveni gol Žirua doneo Čelsiju dragocenu pobedu od 1-0 protiv konačnog šampiona La Lige.

U igri od nekoliko čistih šansi, Francuz je postigao zadivljujući udarac iznad glave i doneo Plavima izuzetno impresivnu pobedu, stavljajući ih u kontrolu nad ekipom Dijega Simeonea u formi.

Hakim Zijeh i Emerson Palmieri zasluženo su zapečatili prolazak Čelsija u pobedi od 2:0 na Stamford Bridžu, gde je Stefan Savić kasno isključen jer je laktom udario Antonija Rudigera.

Ukupan rezultat bio je jasnih 3-0, a pobedom je Tuhelova ekipa obezbedila plasman u četvrtfinale Lige šampiona prvi put od 2014. godine i najavila veliko iznenađenje u najvećem evropskom takmičenju.

Mejson Maunt i Ben Čilvel otvorili su svoje račune u Ligi šampiona i dali dva ključna gola u gostima u prvoj utakmici četvrtfinala sa Portom u Sevilji.

Ovo je bila još jedna profesionalna i sigurna evropska priredba koja je ispratila one iz oba meča protiv Atletiko Madrida.

Čelsi se plasirao u polufinale Lige šampiona ukupnom pobedom od 2-1 uprkos porazu od Porta u revanšu u Sevilji.

Pobede protiv Atletika i Porta pozitivno su iznenadile pristalice londonskog kluba, ali su svi u polufinalu videli kraj simpatične basne sa Tuhelom, kada je bio red da londonski “Plavci” ukrste koplja sa neprikosnovenim osvajačem Lige šampiona i današnjim protivnikom – Real Madridom.

Pulišić je postigao važan gol u gostima u remiju 1-1 u prvoj utakmici polufinala, kada je doveo plave u vođstvo smirenom završnicom, ali je snalažljivost Karima Benzeme u kaznenom prostoru donelo izjednačenje.

Tuhelova ekipa je izgledala kao bolji tim na stadionu Alfredo Di Stefano, ali nije uspela da odnese pobednički plen nazad u London jer je Real Madrid pokazao svoje borbene kvalitete.

Posle nerešenog rezultata 1-1 u španskoj prestonici, Čelsi je savladao 13-strukog osvajača Evropskog kupa sa 2-0 i tako priredio potpuno engleski obračun protiv Mančester sitija.

Timo Verner i Mejson Maunt postigli su golove u neverovatnom nastupu posle kojeg su i najveći pesimisti počeli da veruju, a Čelsi je stigao do svog prvog finala Lige šampiona od 2012.

Na poslednjem stepeniku na velikoj pozornici u Portu, sa jedne strane stajao je Čelsi koji je prepisivao bajku iz 2012., ovoga puta sa malo jačim izdanjem, a sa druge strane plavi deo Mančestera, koji je verovao da je konačno došao taj momenat, i da ga samo jedna rutinska pobeda deli od dugo očekivane evropske slave.

Mančester siti je bio ni krilima pobedničke trke u Premijer ligi i iako su ga Čelsi i Tuhel savladali dva puta u prethodnih mesec dana, Pep Gvardiola je delovao samouvereno pred veliki susret, kao da je znao nešto što drugi ne znaju. Ipak – taktička umetnost katalonskog genija često ume da se pretvori u žvrljotinu, a Tuhel je upravo na to i računao.

“Građani” su započeli meč bez pravog defanzivnog veziste na terenu, bio je to je tek drugi put u sezoni da su počeli utakmicu bez Fernandinja i Rodrija. Još jedno iznenađenje bio je Rahim Sterling, koji je bio daleko od svoje najbolje forme u to vreme. Tomas Tuhel je posle meča priznao da ga je Gvardiolina taktika iznenadila, ali da je našao rešenje u autobusu na putu do stadiona “Dragao”.

U noći slave, nemački menadžer je primenio poslednje poteze četkicom na svom renesansnom remek-delu, nadmašivši svog prijatelja i rivala, Pepa Gvardiolu, i gledajući Kaija Haverca kako postiže odlučujući gol neposredno pre poluvremena.

Njegovi izabranici su se branili kao demoni da bi ugušili Mančester Siti, ali ovo je bio savršen trijumf, izgrađen na strukturiranom napadačkom pristupu, odabiru pravih trenutaka za kontre, i poguranim glatkoćom Havercove tehnike.

Na kraju, nakon što je isteklo sedam minuta nadoknade, Rijad Marez je praktično poslednjim udarcem na utakmici poslao loptu malo pored Mendijevog gola, ali Tuhel je ostao relativno miran, tako dočekavši poslednji zvižduk.
Čelsi je izdržao nalete nervoznog Sitija, a Nemac je našao iskupljenje nakon poraza sa Pariz Sen Žermenom u finalu koje je prethodilo.

Ekipa Čelsija dočekuje Real Madrid na istom stadionu gde ga je savladala 11 meseci ranije, kada je bila u teškoj situaciji i podređenoj ulozi, baš kao što je to bilo 2012. godne kada se prvi put dočepala evropskog trofeja, baš kao i 2017. godine kada je osvojila Premijer ligu posle 10. finiša, baš kao 2019. kada je osvojila Ligu Evrope i baš kao što će to biti slučaj i večeras, kada će ponovo pokušati da dođe do slave uprkos svim šansama.

STAMFORD BRIDŽ SPREMAN ZA SPEKTAKL: Real hoće da naplati dug od prošle godine!

OBAVEZNO POGLEDAJTE:CHELSEA vs. REAL MADRID – FIFA 22 predictor ep.8 @Beki