Crnogorac osvaja Đenovu, a u Engleskoj je ujeo protivnika i bio kažnjen zbog rasizma: Dolazim sa Balkana i bilo me je lako optužiti

Milutin Osmajić je u Đenovu stigao sa reputacijom napadača koji ne štedi ni sebe ni protivnike, ali je u novoj sredini vrlo brzo pokazao i onu drugu stranu. Crnogorski reprezentativac već je uspeo da se upiše u strelce, a posebno ga je oduševila atmosfera koju je zatekao među navijačima Grifona. U razgovoru za italijanske medije otvoreno je govorio o novom klubu, fudbalskim uzorima, reprezentaciji, ali i incidentima zbog kojih je u Engleskoj imao problema sa disciplinskim komisijama.

Za Osmajića se, kako sam kaže, nikada nije vezivala samo priča o fudbalu. Gde god da je igrao, umeo je da uspostavi blizak odnos sa ljudima oko kluba. Ne smatra sebe zvezdom koja treba da bude izdvojena od ostalih.

NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – Registruj se i uzmi besplatan tiket uz 100 sekundi besplatnih spinova!

“Zato što sam prijatelj sa svima, ne pravim se važan. Jednom prilikom sam u Prestonu bio u restoranu sa porodicom. Unutra je bilo dvadesetak navijača i rekao sam: ‘Ja ću svima da platim’. Pre svega smo ljudi, bio fudbaler ili ne, nema razlike. U Engleskoj je jedan od mojih najboljih prijatelja radio u prodavnici nameštaja, pričamo o svemu”, rekao je Osmajić za ilsecoloxix.it.

Takav odnos već pokušava da prenese i u Đenovu, gde je pogodak protiv Koma za sada jedini trenutak koji je navijačima doneo osmeh u prva tri kola.

“Kada sam postigao gol, video sam da su poludeli od sreće. Šteta zbog poraza, ali sada želim da postignem još golova. Nikada nisam video tako srdačne navijače, bilo je kao da je na stadionu eksplodirala bomba. Veoma sam srećan što igram ovde, odmah sam osetio pravu povezanost”.

Proslava pogotka bila je jednako energična kao i sam Osmajić. Umesto uobičajenog slavlja, zaleteo se prema tribini, što je odmah privuklo pažnju.

“Ne slavim uvek tako. Obično raširim ruke, gotovo kao da želim da zagrlim sve navijače. Kažu mi da je to proslava poput Belingemove. Odlična je, ali on nije moj omiljeni igrač”.

Njegov izbor je mnogo poznatije ime. Osmajić ne krije da mu je Lionel Mesi omiljen, dok posebno mesto među njegovim fudbalskim uzorima zauzima i Zlatan Ibrahimović.

“Mesi. Navijam za Barsu više nego za Real Madrid. Oduvek sam se ugledao i na Ibru. U Premijer ligi volim Siti zbog Halanda, on je mašina. Video sam njegovu fotografiju u dresu Đenove, pokazao mi ju je Ostigard”.

Crna Gora je, naravno, posebna tema. Selektor Mirko Vučinić dobro poznaje Osmajićeve mogućnosti i ne krije koliko veruje u njega, a novi napadač Đenove priznaje da je kao dete pratio upravo generaciju Rome u kojoj je Vučinić imao važnu ulogu.

“Kao dečak sam stalno gledao Romu, za koju je Vučinić igrao zajedno sa De Rosijem. U Crnoj Gori ima mnogo talenata, ranije su tu bili Savićević, zatim Jovetić. I Adžić je odličan”.

U reprezentaciji se dobro razume sa Nikolom Krstovićem, sa kojim već godinama deli svlačionicu. Iako igraju na istoj poziciji, njihovi stilovi su različiti.

“Godinama igramo zajedno u reprezentaciji i dobro se razumemo. On je više orijentisan na čuvanje lopte, dok ja više volim da napadam prostor iza protivničke odbrane. I sa Kolombom sam se odmah dobro uklopio, volim da proučavam saigrače kako bih pronašao dobru saradnju. Dobri su i Vitinja i Havel, a sa Vitijem imam zajedničkog prijatelja Portugalca”.

Osmajić je u karijeri dobio i nekoliko zanimljivih nadimaka. U Engleskoj su ga navijači Prestona prozvali Os-Magic, dok ga saigrači i ljudi iz njegovog okruženja često zovu jednostavno Mili. Tu je, međutim, i Hulk.

“Svi me zovu Mili, nadimkom koji su mi dali u Engleskoj, od Milutin. Ali zovu me i Hulk. U teretani uvek dajem maksimum, ali uprkos svemu nastavljam da se smejem”.

Navijači Prestona imali su poseban način da mu pokažu koliko su ga zavoleli.

“Kada sam stigao tamo, asistirao sam na prvoj utakmici, a postigao gol na drugoj, pa je tako odmah nastala pesma. Možeš da odigraš loše, ali ako navijači vide da si dao sve od sebe, i dalje će te voleti”.

Osmajićeva fudbalska priča počela je veoma rano. U njegovoj porodici sport nije bio stran, pa je još kao dečak dobio podršku da krene putem profesionalnog fudbala.

“Sa šest godina, u Polstaru. Moj otac i stričevi igrali su fudbal rekreativno. Tata mi je kao detetu govorio: ‘Kada si se rodio, nisi mnogo plakao, veoma brzo trčiš, bićeš profesionalni fudbaler’. Bio je dobar prorok. Moja majka Milanka se bavila atletikom, od nje sam nasledio noge i brzinu. Bila je veoma dobra, kod kuće ima mnogo medalja”.

Put do mesta klasičnog centarfora nije, međutim, bio pravolinijski.

“Kao mlađi sam igrao na levom krilu, jer sam brz, a poslednjih godina sam napadač. U reprezentaciji i dalje ponekad igram na krilu, a veoma mi odgovara igra sa dvojicom napadača”.

Jedan deo njegove karijere u Engleskoj ostao je obeležen i suspenzijama. U nekoliko slučajeva Osmajić je kažnjavan zbog incidenata na terenu, pa je u javnosti dobio etiketu lošeg momka. On takvu sliku o sebi odbacuje.

“Ne, nisam. Napravio sam neke greške, shvatio sam da sam pogrešio i ne želim više da ih ponavljam”.

Posebno ga je pogodila suspenzija zbog navodnog rasističkog vređanja Hanibala Mežbrija. Osmajić tvrdi da je optužba bila neosnovana.

“E, za to nisam kriv. Optužili su me jer kažu da sam, verovatno na osnovu čitanja sa usana, rekao nešto, ali to nije istina. Dolazim sa Balkana i bilo me je lako optužiti, dobio sam devet utakmica suspenzije i nisam mogao da se odbranim. To me je veoma pogodilo, ali sam u prvoj utakmici protiv Barnlija postigao gol”.

Drugi incident, u kojem je ugrizao Beka, Osmajić priznaje kao sopstvenu grešku. Ipak, objašnjava šta je prethodilo njegovoj reakciji.

“Umalo je slomio nogu mom saigraču tokom derbija sa Blekburnom. Pogrešio sam što sam tako reagovao i kajem se zbog toga. Napravio sam greške, ali one su sada iza mene. Sada znam bolje da se kontrolišem, sazreo sam, znam da koristim glavu, i na terenu i van njega. Volim da pomažem drugima, onima koji imaju manje od mene. Kada si ‘igrač utakmice’, dobiješ nešto. Kada bi se to meni dešavalo, uvek bih sve slao u Crnu Goru, udruženjima koja pomažu deci i mladima koji se nalaze u teškoj situaciji”.

Za kraj, ostaje i priča o tribinama. Prvi gol već je stigao pred Južnom tribinom, a Osmajić bi uskoro mogao da ima priliku da obraduje i navijače sa druge strane stadiona.

“Verujem da navijači sa severa neće biti ljuti ako postignem još neki gol za Đenovu pred južnom tribinom… Na terenu ne osećam pritisak, moraš brzo da se uklopiš u atmosferu kluba. A u svlačionici volim da se šalim, u reprezentaciji sam onaj koji to najviše radi. Ako si srećan, pričaš, igraš bolje. Ovde mnogo pričam sa Amorimom i Ostigardom. Osti na treninzima uvek traži da igramo zajedno, bolje je izbegavati duele između nas”, poručio je Osmajić.

Bonus video: