Stvar kućnog vaspitanja: Nemanju ni hendikep ne odvaja od Crvene zvezde!

Da navijačka ljubav ne zna za granice – naučili smo odavno, a sada stiže još jedna potvrda. Ovog puta u glavnim ulogama su Crvena zvezda i Nemanja Crnjatović.

Nemanja ma neverovatnu priču i jedan hendikep, odnosno slepilo, koje ga nije sprečilo da zavoli Crvenu zvezdu.

Ako se pitate kako je došlo do te ljubavi, Nemanja ima jako jednostavan odgovor.

-Ta ljubav je počela kod mene od samog rođenja, zvanično sa prvom pogledanom utakmicom protiv Jang Bojsa, kada je Dudić postigao 2 perfektna gola. I naravno utakmica protiv PSV-a na “Marakani” koja je po meni jedna od najboljih utakmica koju sam pogledao. Tada sam shvatio da je Zvezda nešto bez čega neću moći da živim – počeo je Nemanja svoju priču.

Tu iznenađenjima nije kraj. Znate kako kažu, navijačka ljubav je često stvar kućnog vaspitanja.

-Tu utakmicu sam pogledao sa mojim dedom iz Švedske koji je veliki Zvezdaš. Čak je jedno vreme nešto malo igrao za Zvezdu 60-ih, 70-ih. Sa njim sam pogledao utakmicu protiv PSV-a i odmah sam se oduševio golovima. Shvatio sam da je najbolji izbor da počnem da navijam za Crvenu zvezdu. Znao sam da je to moje životno opredeljenje i do groba ću je bodriti.

Ipak, verovatno mnoge zanima na koji način Nemanja uspeva da prati utakmice svoje Zvezde. U tome mu mngo pomaže njegov apsolutni sluh.

-Zvukom sam toliko dobro ovladao da sam negde u 90 odsto slučajevau pravu da li je bio penal ili nije i te neke sporne situacije. Prilagodio sam se i mojim prijateljima koji su u toj situaciji želim da poručim da se ne plaše i da navijaju za Crvenu zvezdu. Da pokušaju da nađu način da prate utakmicu.

Njegov hendikep ga nije sprečio da oseti moć tribine i huk navijača, naprotiv.

-Toliko je sve u organizmu sve zadrhti, obuzme te uzbuđenje. To mi pomaže kod šansi koje se stvore pred golom, tu mogu da odredim da li je polušansa, da li je blizu gola. Baš je fantastična atmosfera i najbolji smo na Balkanu i u Evropi.

Naravno, kad je u mogućnost, Nemanja je redovan na stadionu “Rajko Mitić”, gde i te kako ume da proslavi golove i pobede.

-Kada sam na stadionu ustajem kao i sve “delije”, tu je skakanje, tu je aplaudiranje, dlanovi se oderu bukvalno. Kada gledam kod svoje kuće to je isto emocija, vikanje po kući, malo haos. To je ogromna emocija – objašnjava Nemanja.

I zaista, ljubav nekada zaista ne zna za granice.

Meleg otvorio dušu i rekao sve šta mu je smetalo u Zvezdi

OBAVEZNO POGLEDAJTE: VINKO KAŠLjE?!! | Fudbalski kutak: Udarac iz ugla #27