Živeli, Điđi!

Ako pitate “klince” ko im je omiljeni fudbalski golman, nekako po pravilu, dobićete odgovor – Bufon.

Neki su imali priliku da prate čitavu njegovu karijeru, neki ga pamte samo u Juventusu, neki su se razočarali kada je prešao u Pari Sen Žermen, neki… Ma, svi ga vole, čak i oni koje je možda razočarao.

Doduše, to razočarenje je stiglo samo zato što je Điđi Bufon želeo da sotvari svoj san i podigne pehar Lige šampiona. No, o tome neki drugi put.

Ovaj četvrtak rezervisan je za slavlje, a povod je 43. rođendan Đanluiđija Bufona. I te 1978. godine kada je jedan Điđi stigao u Toskanu, tačnije mesto Kararo, verovatno niko nije ni slutio da će mnogo godina kasnije biti jedan od najboljih golmana u istoriji fudbala.

A, još nerealnije od toga bila je zamisao da će stajati između stativa i u petoj deceniji života. Pa ipak, Bufon je uradio i jedno i drugo.

Ako bismo se bavili brojkama, došli bi smo do zaključka da je Điđi rekorder po broju odigranih utakmica u dresu reprezentacije Italije, a osim toga, pre nekoliko meseci smo psisustvovali još jedom obaranju rekorda.

On je 4. jula 2020. na meču Juventusa sa Torinom po 648. put bio akter duela u Seriji A i tako je nadmašio dotadašnjeg rekordera Paola Maldinija, pa sada niko nema više nastupa od njega u italijanskom šampionatu.

Pre nekoliko dana prisetili smo se Kobija Brajanta, košarkaškog heroja, pa može se reći da je Bufon fudbalski heroj. Nije ni čudo što je na poklon od navijača Parme dobio majicu sa likom Supermena.

Ako bismo nabrajali sve individualne i timske nagrade, sve pehare koje je podigao – potrajalo bi. Možda je dovoljno da kažemo da je nedavno žiri od 18 vrlo uglednih golmana glasao i izabrao najboljeg među njima.

Naravno, pogađate ko je poneo to laskavo priznanje. Điđi, naravno. Čak 12 puta je izabran za najboljeg golmana Italije u kojoj je rekorder po broju osvojenih titula, kao i po broju minuta (974) bez primljenog gola u Seriji A.

A, kakav je Điđi van terena?

U stvari, na terenu, samo sa primesama ličnih stavova…

Boravkom u Parmi izazivao je mnogo pažnje, pogotovo kada bi obukao dres sa brojem 88, što je povezivano sa Adolfom Hitlerom, a nije dobro prošao ni kada mu je na majici ispod resa “zablistao” natpis “Smrt kukavicama”. Naravno, to je povezano sa italijanskim fašizmom, pa je Bufon “popio” i kaznu.

Naravno, ne možemo preskočiti ni kladioničarsko isustvo našeg današnjeg junaka. Te 2006. godine našao se pod istragom, a čak se navodilo i da je bio umešan u nameštanje mečeva.

Naravno, on je to uredno demantovao, ali i priznao da se kladi na “nefudbalske” mečeve. Disciplinska komisija je brzo povukla tužbe, pa se sve zaboravilo.

Osim toga, pamtićemo i 2004. godinu. Tada je Điđi, kao i mnogi za koje mislimo da “imaju sve”, otkrio da se suočio sa depresijom.

Na njegovu sreću, ali i na sreću svih istinskih ljubitelja fudbala, uspeo je da se izbori sa tim. Čak i da postane mnogo jači.

-Opije vas slava, novac i posao iz snova, ali noge počnu da vam se tresu. Trebalo mi je sedam meseci da pronađem radost – rekao je Bufon jednom prilikom.

Ipak, rekli smo da ćemo se danas baviti lepim stvarima. A, lepe stvari govore i nekadašnji saigrači ili protivnici.

Pa, koje su to najčuvenije izjave o Điđiju?

-Ako pitate bilo koje dete da nacrta idealnu formaciju, on će uvek biti broj jedan – rekao je Ivan Rakitić.

-Referentna tačka za mene i golmane moje generacije, kada sam počinjao – želeo sam da budem kao on – otkrio je Iker Kasiljas.

-Bufon je najjači na svetu, on je Mesi golmana – smatra Kristijan Abiati.

-Moja insipiracija, uzor svim golmanima, juče, danas i sutra – Tibo Kurtoa.

-Moj je uzor, voleo bioh da budem na tribinama kada bude poslednji put branio, da poslednji put vidim najvećeg golmana ikada – kaže Ter Štegen.

-Neverovatno je kako je u tim godinama još uvek na vrhu, kada priča svi ga slušaju sa velikim poštovanjem. Mogao bi da brani do 50. godine – smtra kolega Manuel Nojer.

I zaista, i mi imamo utisak da se nikada neće skloniti sa gola. A, i ne mora, zar ne?

Uostalom, dan ranije komandovao je Juventusom u utakmici protiv SPAL-a. Điđi je igrao sa nekim momcima koji praktično mogu da mu budu sinovi, poput Radua Dragušina, 18-godišnjeg Rumuna, i godinu dana starijeg Nikoloa Fagiolija, kome je ovo bio debi za Juve u seniorskoj konkurenciji.

Uostalom, još uvek je potreban Italiji. A, i ona njemu.

Bufon je debitovao za nacionalni tim na Svetskom prvenstvu u Japanu i Južnoj Koreji. Tada su prilično neočekivano eliminisani već u osmini finala, ali Bufon je nekliko godina kasnije ipak podigao “Boginju”.

Te 2006. godine odigrali su finale protiv Francuske, koje je obeležio Zinedin Zidan. Najpre golom sa “kreča”, a onda i isključenjem. Tu priču znamo gotovo napamet, ali danas je heroj Bufon.

A, Điđi je tada nakon penala podigao pehar namenjen šampionu sveta i zauvek se upisao među besmrtne.

Vrhunac karijere, ali ne i kraj iste. Naprotiv.

Pa, živeli Điđi!

PRE ČETVRT VEKA: Debitovao je Bufon, tada je svet bio drugačiji

OBAVEZNO POGLEDAJTE: Zanimljivosti o hokeju KOJE NISTE ZNALI | Meridian Sport TV