INTERVJU – Željin genije: Nismo došli da se borimo za opstanak, mladima u Srbiji je ispod časti da igraju niži rang

Fudbal iz godine u godinu postaje sve brža igra, igrači nastupaju kao po šablonu, međutim, pravih majstora, iliti “desetki” je sve manje, a da to ni ne primećujemo.

To su igrači o čijim potezima se ranije pričalo po mesec dana, kojih je bilo na pretek, sve dok moderno doba nije krenulo da ih “guta” i da se o njima skoro i ne diskutuje.

EKSKLUZIVNO: Preuzmi najveći bonus dobrodošlice od 4.000 RSD potpuno besplatno – registruj se na sajtu meridianbet.rs ili putem mobilne aplikacije

Ipak, u Srbiji ispod radara prolazi još jedan izdanak te radionice.

Dario Grgić, fudbaler Železničara, je prototip takvih umetnika, koji su dovodili publiku na stadion i čiji potez svakom čoveku momentalno puni oči.

Odudara od stereotipa sadašnjih mladih igrača, izabrao je, u ovom trenutku, “nepopularan” put za svoj razvoj, ne preskačući stepenice i došao je do poslednje, barem u Srbiji, a to je Superliga. U narednoj turi su sigurno “A” selekcija naše zemlje, lige petice…

Grgić je za Meridian sport pričao o pripremama za novu sezonu u najvišem rangu, euforiji u gradu Pančevu, svom nadimku, Čukaričkom, kao i o svom idolu Saši Iliću i sledećem cilju – Partizanu.

“Zadovoljan sam kako su protekle pripreme. Napravili smo dobar tim. Ostao je kostur iz prošle sezone, što mnogo znači. Svi imamo iste ambicije, nisu prevelike, ali nisu da se borimo za opstanak. Plej-of je očekivanje, verujemo da možemo. Igrali smo protiv Borca iz Banjaluke na Zlatiboru, pobedili smo ih, a oni igraju Evropu. Jeste da su pripreme, i da su drugačije utakmice, ali videli smo da možemo da se nosimo sa svima. Trenutno je Zvezda u Superligi iznad svih, ali mislim da sa ostalim ekipa možemo da se nosimo i da nema prevelike razlike. Znamo da nemamo šta da izgubimo, svi jedva čekaju da počne, pogotovo ljudi u Pančevu.”

U gradu vlada euforija pred početak Superlige, koja bi, nadamo se, trebalo da startuje ovog vikenda. “Dizelka” u prvom kolu gostuje kruševačkom Napretku.

“Mislim da je ima baš dosta. Njima je to nešto najbolje što je moglo da se desi, jer Pančevo nikad nije imalo superligaša u fudbalu. Više su zastupljeni odbojka i košarka u tom gradu.”

Pred početak priprema na klupu Železničara je seo Predrag Rogan. Igrači su se brzo privikli na njegov sistem rada, koji bi mogao da donese rezultat u narednoj sezoni.

“Čini mi se da nam baš leži. Sličan je tip trenera kao Tomislav Sivić. Naša ekipa je uglavnom napadački orijentisana. Prema ovome što smo igrali na pripremama, nama prija njegov stil. Ima sistem po kom se vodimo, znamo ko gde ide i šta radi. Oslobodio je neke igrače, dao im je slobodu. Velika je razlika između Prve lige i Superlige, mi smo to videli protiv Radničkog iz Kragujevca prošle godine u baražu. Biće ova sezona veliki izazov za sve nas i mislim da može da bude samo još bolje.

Grgiću će ovo biti debitantska sezona u najjačem rangu našeg fudbalu. Kako i sam kaže, na kraju može da bude samo na dobitku, pošto nema šta da izgubi.

“Jedva čekam da počne. Nisam imao priliku da igram Superligu do sada, tako da će mi značiti dosta. Sa ovakvim timom plej-of nije nerealan uopšte. Biće sve jasnije kada počne liga, ali u ovom trenutku mislim da su svi svesni da imamo dobar tim i legao nam je trener, napravio je dobru atmosferu, da verujemo sami sebi. Mislim da će dobro da izgleda. To je za većinu nas nešto novo, iako ima iskusnijih igrača. Onda ćemo da vidimo gde smo i šta smo. Pokazali smo da imamo tim koji može da igra. Mi mladi nemamo šta da izgubimo, već možemo da pokažemo nekima koji nisu znali za nas.”

Mladi vezista je bio jedan od najzaslužnijih za ulazak Želje u Superligu, pošto je imao skoro dabl-dabl učinak – 15 golova i 9 asistencija. Ipak, Dario spušta loptu i ističe timski duh u prvi plan.

“Lično nikada nisam jurio tu statistiku. Od dosta ljudi sam čuo da kada juriš tako nešto da ti se neće desiti. Eto, namestili su mi se neki golovi, koje sam dao kada je bilo bitno. Imao sam slobodu koja mi je bila potrebna, da mogu u nekim trenucima da preuzimam da rešavam. Znali smo šta nam je cilj, išli smo ka tome, iako smo loše počeli sezonu. Mislim da 90 odsto ljudi u Srbiji nije verovalo da posle toga možemo da uđemo u Superligu. Kad pogledamo tim kakav smo imali i kako smo igrali kada smo gubili neke utakmice, svima je bilo jasno da ćemo ispuniti zadatak. Nismo znali na koji način, ali smo bili svesni da mora do toga doći. Neke utakmice su nam se vratile u drugom delu, posle smo se odlepili i nismo ispustili tu prednost. Prijalo mi je što sam dao dosta golova i što sam imao dosta asistencija. Videćemo šta će biti ove sezone, ali da bude bar pola kao prošle…”

Stepenik po stepenik. Tako bismo ukratko opisali Grgićev put u seniorskom fudbalu. Prvo je poslat na “kaljenje” u BASK, gde je eksplodirao i dao dvocifren broj golova za polusezonu, te je ubrzo poslat u Pančevo gde je nastavio svoj razvoj, a pun potencijal bi mogao da pokaže protiv najboljih u Superligi. Odabrao je taj put, na koji bi mogli da se ugledaju drugi mladi igrači, koji nekada žele da preskaču razrede u svom fudbalskom obrazovanju.

“Kroz ovo sve što mi se dešavalo sam shvatio da je to mnogo bitno. Prelazak iz omladinskog fudbala u BASK mi je mnogo toga doneo. Imao sam sreću da me je trenirao Saša Kljajić, koji mi je bio u kadetima Čukaričkog trener i znao je ko šta od nas može. Mnogo mi je pomogao pri prelasku iz omladinskog u seniorski fudbal. Zaista je mnogo težak. Ja nisam verovao da je to toliko teško, sve dok nisam otišao iz BASK-a u Železničar. Prvih šest meseci nisam mogao da se snađem. Mnogo je brži fudbal, jači su dueli, sve je drugačije. 90 odsto momaka u Srbiji smatra da im je ispod časti da odu u Srpsku ligu, Prvu ligu… Svi bi odmah da idu u Zvezdu i Partizan. To nije dobro, barem iz mog iskustva. Da nisam prošao taj BASK, mislim da se ne bih snašao. Svi misle da je lako, a mnogo njih je pogrešilo i retko ko je uspeo, a da nije prošao treću ligu, pa drugu ligu. Dosta se igrača izgubi u prelasku iz omladinskog u seniorski fudbal.”

Izdvojio je dvojicu trenera koji su mu najviše pomogli tokom omladinskog staža, a na “prvu” je otkrio ime čoveka koji je zaslužan za njegov uspeh u prvom timu – Tomislav Sivić.

“Imam više trenera za koje mislim da su mi dosta pomogli. Kada sam došao u Čukarički trenirao me je Saša Mićović. On me je promenio, naučio me je da se nosim sa svim problemima. Prošao sam sa njim neke situacije koje nisam mogao da shvatim jer sam bio previše mlad. Takođe, spomenuo bih i Sašu Kljajića. U seniorskom fudbalu sam imao nesreću u Pančevu da su mi se promenila tri trenera u šest meseci. Nije mi to baš prijalo. Najviše sam naučio od Tomislava Sivića. Bio je kratko, ali sve što mi se dešavalo i sve što sam dobro radio mi se dešavalo zbog njega. Kod njega sam mogao da radim šta hoću na terenu, samo da donosim rezultat i to se ispostavilo kao dobro za obe strane. Njega gledam kao nekog ko mi je otvorio oči u seniorskom fudbalu.”

U Pančevu ima nadimak “Željin genije”, pošto svojom igrom podseća na čuvenog Deju Savićevića, a i igra na poziciji “desetke”.

“Ja tu poziciju igram otkako sam počeo da se bavim fudbalom. I moj otac je igrao na istoj, tako da mi nije strana. Uvek su mi govorili da je to najbolja pozicija. Taj nadimak mi ne stvara pritisak, čak mi je lepo da deca dolaze da gledaju utakmice i da su srećni zbog nas. Prija što me tako zovu, nisam neki ljubitelj, ali prija mi.”

Čukarički je poznat u Srbiji po radu sa mladim igračima, od čijih transfera posle živi. Čini se da su se olako odrekli Grgića, a sezona pred nama bi mogla da nam da ceo odgovor.

“Moja želja je bila da ostanem u Pančevu. Hteo sam da se rešim Čukaričkog, nije mi prijao klub, nisam dobio ni pravu šansu, ali ne žalim. Verujem da mi je to pomoglo. Ne znam da li bih tu mogao da pokažem nešto. Za takvim stvarima ne žalim. Ovo mi je možda i najbolja opcija bila u tom trenutku. Kada sam prvi put odlazio iz Čuke u Pančevo sam mislio da je sve loše, ali se sve promenilo. Nikada nisam želeo da ostanem i da ne dobijem minute i šansu. Nisam se prevario što se toga tiče. Što se tiče povratka u Čukarički, nemam želju da se to dogodi jednog dana.”

Dres sa brojem 22, pozicija prednjeg veznog. Sve navodi na rešenje asocijacije – Saša Ilić. Legendarni fudbaler je neko na koga se Dario ugleda, a na pomen Partizana momentalno “ispucava” – taj dres mi je jedini cilj!

“Jeste, to mi je idol od rođenja. Ceo život navijam za Partizan i njega gledam kao ikonu fudbala. Imao sam kontakte sa njim kada sam bio u Čukaričkom, on mi je i rekao da idem u Železničar. Prvo sam se predomišljao, ali kada mi je on rekao odmah sam ga poslušao. Dres Partizana mi je jedini cilj”, podvukao je mladi Grgić za naš portal.