U poslednjem minutu poslednje utakmice prvenstva ostali su bez titule. Svi se i danas sećaju – Miroslav Đukić šutira penal… Golman… Hvata živu loptu! Nema veze, uzeće oni titulu. Jednom ih je oluja dostojna biblijske primorala da se povuku sa finala Kupa kralja. Kasnije su izgubili. Nema veze, uzeće i Kup kralja. Protiv Kraljevskog kluba. Nasred Bernabeua, i to na Kraljev rođendan!
Jednom su, isto tako, stigli do polufinala Lige šampiona. Tada su torpedovali nikad jači Milan. Pobeđivali su Real i Barsu. Pobeđivali su na San Siru, na Olimpijskom stadionu u Minhenu. Jednom su čak pobedili i na Old Trafordu. A za krem evropskog fudbala bili su niko i ništa. Momci sa Rijazora su bili veliki, a jedno vreme su bili i među najvećima!
Ovo je priča o zlatnim godinama Deportiva La Korunje!
POČETAK BAJKE
Najveći deo svoje istorije Depor je proveo između prve i druge lige. Sve do kraja osamdesetih godina uglavnom je bio član druge lige.
Klub je imao velike finansijske probleme, a malo ko je mogao da zamisli renesansu kakva će se dogoditi u narednih dvadesetak godina.
Deportivov spasilac zvao se Augusto Sezar Lendoiro. Klub je preuzeo 1988. i vratio ga u elitu. Novi gazda prve godine iskoristio je za finansijsku stabilizaciju kluba i poboljšanje infrastrukture.
Ozbiljno ulaganje predsednika Lendoira bio je prvi deo slagalice za uspeh. Drugi je bio podjednako važan – Arsenio Iglesijas. Klupska legenda koji je u klubu proveo više od 40 godina. Lično je angažovao većinu igrača. Njega su inače zvali lisica jer je bio strašan pregovarač, lukav i slatkorečiv. Na njegovu sreću takav mu je bio i predsednik.
I dan danas prepričava se kako su ubeđivali Brazilce Maura Silvu i Bebeta da izaberu njihov klub umesto neke od evropskih giganata.
– Dobićete ono što niko nikad nije – dobićete komad Brazila u srcu Galicije. Ustvari, znate li da ne postoji mesto na svetu sličnije vašem Brazilu?.
A još drskiji bio je slučaj – „krađa“ Flavija Konseisaa. Transfer brazilskog veziste u Real bio je gotova stvar, a nekoliko sati kasnije Deportivo je zvanično saopštio da je kupio Flavija. Ovaj dvojac je zaista bio neverovatan!
Pred početak priče vredi napomenuti sledeće: Zlatni periodi Deportiva iz la Korunje dele se na dva perioda; prvi 1994-95 ( dva puta vicešampioni i osvajači kupa) i drugi 2000-2004. godine. Nakon toga sve je pošlo po zlu za heroja sa Rijazora.
PROKLETA ’94 – ĐUKIĆEV PENAL KOJI BOLI I DANAS
Te godine, pod palicom Iglesijasa Deportivo je igrao čvrst fudbal sa dosta kontakata i imao je najbolju odbrana u ligi sa samo 18 primljenih golova. Deportivo je nizao pobede, čak je uspeo da ponizi Real Madrid sa 4:0, a u poslednjem kolu bila im je potrebna pobeda nad Valensijom za titulu. Šampionska trka te godine posebna je po tome što je prvak odlučen tek u poslednjih 90 minuta, a zapravo – u poslednjih 90 sekundi!
Barselona, njihov takmac, dodatno je stimulisala igrače Valensije da se potrude u poslednjem kolu, a kada je Romario doneo pobedu Kataloncima u duelu sa Seviljom bilo je jasno da je La Korunji potreban trijumf za titulu.
Karta za besmrtnost ukazala se Deporu kada je u nadoknadi vremena u kaznenom prostoru srušen njihov igrač. Donato,uobičajeni izvođač penala, izašao je iz igre. Bebeto, drugi izbor za izvođača nedavno je promašio sa “kreča” i nije imao hrabrosti da šutira ponovo. Lopti je prišao Miroslav Đukić – i promašio.
Godinama kasnije u intervjuu za Marku ogolio je dušu:
–Taj penal je deo mene. To je najgori trenutak moje karijere. Nešto što se dešava samo u filmovima – poslednji minut i penal koji odlučuje o šampionu. Tanka je granica između junaka i tragičara, a ja sam osetio drugu stranu. Ne želim mnogo da se sažaljevam, ali to je nešto što je u meni i ostaće tu. Taj penal će me proganjati celog života, mada sam pokušao iz njega da izvučem pouke. Ostavio mi je ožiljke, ali me je i ojačao kao osobu. Morao sam da ga pregrmim i da nastavim da igram. Sa ove vremenske distance i ne volim mnogo da govorim o njemu.
PONOVO VICEŠAMPIONI I PRVI TROFEJ ZA KLUB
Sa skoro nepromenjenim sastavom i istim trenerom, Deportivo je naredne sezone gajio sličan stil fudbala, ali bilo je očito da škripi u sredini terena. Trka je ovaj put vođena sa Realom. Na tri kola pre kraja igrao se derbi sa Madriđanima, a poraz je značio kraj šampionskim nadanjima. Kraljevski klub je trijumfovao i osvojio titulu. Ipak, to je ipak bila istorijska sezona za klub jer je osvojen prvi trofej – Kup Kralja.
Finale sa Valensijom prekinuto je pri rezultatu 1:1 u 79. minutu zbog oluje i kiše dostojne bibilijskog potopa.
Tri dana kasnije, bukvalno minut po povratku na teren igrači Deportiva postigli su, kasnije će se ispostaviti pobedonosni gol.
Usledilo je veliku slavlje kada je kapiten Hose Ramon podigao trofej pred armijom navijača!
Trofej u Kupu kralja u proleće 1995. pokazao je da Deportivo ima tim spreman za najviše domete. A dva meseca kasnije, osvojen je novi trofej, u Superkupu Španije: Deportivo – Real Madrid neverovatnih 5:1!
Uspesi Iglesijasa i njegove čete bili su kamen temeljac na kojem će nekoliko godina kasnije Havijer Irureta izgraditi SuperDepor.
Ali pre toga, navijači su morali da istrpe tri mučne godine ponovnog praznog hoda…
MUČENJE POD PALICOM TOŠAKA
Posle te sezone legendarni trener napustio je klub. Ekipa je ostala gotovo nepromenjena, ali novi trener, Džon Tošak nikako nije mogao da se uklopi sa igračima, pritom promašio je sa pojačanjima a imao je i skandalozno loš odnos sa predsednikom i navijačima – recept za katastrofu. Sve probrojano kao posledicu je imalo lošiju sezonu od prethodnih.
Tim se jeste donekle držao do odlaska na zimsku pauzu, ali onda kola kreću nadole. Depor je osvojio samo dva boda na četiri utakmcie u februaru i bilo je jasno da o tituli nema govora. Tošak je otvoreno pričao da je problem starost ekipe, a navijači su mu okrenuli leđa. Ipak nije sve izgledalo tako crne za La Korunju. Bili su drugi u Primeri, imali su dobru odbranu koja je primala do tog momenta gol otprilike na svakom drugom meču, ali Velšanin nije imao mira.
Nakon remija sa Realom nazvao je suđenje skandaloznim a svoj tim okarakterisao je kao klub bez čvrste osnove, kao “zamak koji lebdi u vazduhu” a čak se sukobio sa igračima. Zbog nereda koji je uneo, uprkos dobrim rezultatima prešao je sve granice pa je rastanak bio neizbežan.
Tošak je zvanično objavio da odlazi na kraju sezone nakon poraza od Barselone a navijači su ga na preostalim utakmicama redovno “ispraćivali” transparentima na kojima je pisalo „Tošak – kopile“.
To je jedna od stvari koja je ubrzala odlazak, pa je već krajem februara napustio klupu. Umesto njega stigao je Hose Manuel Koral, s kojim je tim završio sezonu kao treći, a naredne godine(1997/98) tim sa Rijazora bio je tek 12.
Bilo je jasno da neke stvari moraju da se menjaju i to pod hitno.
Koral je mesto ustupio Havijeru Irureti koji je započeo drugi i ujedno najlepši deo istorije Deportiva.
Stiže Irureta i pravi SuperDepor!
Sezonu pre nego što je Irureta preuzeo Deportivo la Korunju, napravio je veliki uspeh sa Seltom iz Viga. Ekipa je završila je na šestom mestu, a Baskijski trener je leta 1998. godine započeo novo zlatno doba Deportiva.
Od gazde Lendoira dobio je slobodu po pitanju transfera i bio maestralan u odabiru igrača – došli su Roj Makaj i Manuel Pablo, ali za Haba ( njegov nadimak) sredina terena bila je najvažnija. Tim je pod njim igrao u formaciji 4-2-3-1 i u narednih sedam godina ta taktika sa dvojicom zadnjih veznih koji čuvaju leđa ofanzivnom vezisti omogućili su ekploziju desetki kluba– Huan Karlos Valeron jedan je od sinonima Deportiva iz tog perioda, zatim Viktor a uz njega i Fran.
Kao nagrada za Habov pažljiv i temeljan pristup, i jasno podeljene uloge Deportivo je u narednim godinama bio u samom vrhu španskog fudbala, a Irureta je uspeo da osvoji titulu u drugoj godini na klupi tima!.
FORTUNA HRABRIMA DAJE DRUGU ŠANSU
Usledila je kulminacija drame koja je počela 1988. Godine. Da, te sezone (199/00), na prelazu u novi milenijum – Deportivo je postao prvak Španije.
Ključni transfer dogodio se leta 1999. godine, kada je sa Tenerifa stigao Holanđanin Roj Makaj. Odmah je kliknulo, na prvoj utakmici postigao je het-trik, a sezonu je završio sa 22 pogotka.
Sjajnu godinu imao je i Slaviša Jokanović a izvrsno je igrao i Đalminja.
Bila je to luda sezona u kojoj se desilo neobjašnjivo – nijedan domaći trofej nisu osvojili ni Real ni Barselona! Kup kralja te godine i Superkup pripao je Valensiji.
Do kraja godine Depor je igrao dobro i zasluženo bio na prvom mestu. Nadalje stvari su posle po zlu. Postali su skloni kiksevima, posebno u odbrani, vezali u jednom momentu čak pet poraza na gostovanjima a prvi takmac bio je Alaves!? Barsa je polako počinjala da stiže razliku, čak je i deklasirala tim iz La Korunje u derbiju, ali to je bilo upravo ono što je trebalo Iruretinim momcima. U naredne tri utakmice spakovali su 10 golova i vratili se na kolosek. Tri kola pre kraja imali su dva poena prednosti, a onda ih je pogledala sreća. Rajo Valjekano je neobjašnjivo torpedovao Katalonce na “Nou Kampu” i sve je bilo u rukama tima sa Rijazora.
Meč za titulu su igrali sa Espanjolom kod kuće. Deporu je bio potreban samo bod, ali su osvojili sva tri!
Bilo je poetike u tome što je prvi gol na meču postigao Donato, igrač koji bi izveo onaj penal 1994. godine samo da je bio na terenu. Drugi gol postigao je, a ko drugi nego Makaj. Sudija svira kraj, gotovo je! Deportivo je prvak!
⚽ El cabezazo de Donato.
— LALIGA (@LaLiga) May 19, 2020
💥 El remate de Makaay.
🏆 El primer título de #LaLigaSantander.
💙✨ Hay momentos que los aficionados del @RCDeportivo no olvidarán NUNCA.
🔙 #TalDíaComoHoy#LaLigaHistory pic.twitter.com/TzjZN0p5Bf
Slavlje je bilo za anale. A kako drugačije.. Trofej za najbolji tim otišao je u malenu Korunju, drugi najmanji grad u Španiji koji se okitio titulom, posle San Sebastijana. U njemu živi tek 240.000 stanovnika.
–U jednom trenutku mislio sam da ću dobiti otkaz, recimo posle poraza od Numansije koja je tek ušla u Primeru. Dinamika nam nije bila dobra, mnogo smo oscilirali, ali predsednik Lendoiro uvek je bio uz nas, razume se u fudbal. To je na kraju postala divna sezone, način da se naši navijači reše loše uspomene na 1994. godini. Na početku sezone imali smo 40 igrača, to je komplikovalo stvari, ali sve se završilo kako treba – rekao je Irureta nekoliko godina kasnije.
PONIŽAVANJE REALA – ROĐENDANSKI POKLON KRALJU
Jedna će utakmica ostati za sva vremena – finale Kupa kralja 2002. Zbog tog šamara galaktiko Realu i današnjim igračima bride obrazi. Bio je stoti rođendan kluba; bila je stota godišnjica od prvog Kupa kralja, sve je bilo spremno za kraljevsko slavlje a onda su im lekciju održali “klošari iz provincije”.
Serhio Gonzales 0:1, Dijego Tristan 0:2. Sledi tišina na “Bernabeuu” tolika da su se krici radosti i suze poniženih mogle čuti i preko televizora.
Ali avaj, dokaz da sreća uvek ima dva lica došao je nepunih dva meseca kasnije. Počelo je raspadanje SuperDepora. Sporo, tiho, mnogima i nevidljivo. Nervozni Đalminja, koji je vremenom postao rezerva na treningu je pokušao da se fizički obračuna sa Iruretom. Pričalo se i da ga je udario glavom…
Brazilac je do tog momenta bio na spisku Luisa Felipe Skolarija za Svetsko prvenstvo u Koreji i Japanu. Nakon ispada, umesto njega na Mundijal otišao je Kaka, a Đalminja je poslat na pozajmicu u Austriju iz Beča za kaznu. To je ujedno označilo i kraj njegove fudbalske karijere jer ozbiljan fudbal više nije igrao..
“ONAJ” DVOMEČ SA MILANOM
Deportivo je osvojio već pomenuti Kup kralja, kao i dva Superkupa tih godina a bio je i među prve tri ekipe u ligi od 2000. do 2004. godine.
Pod Iruretom je Depor prvi put ikada slavio na stadionu Kamp Nou, a moglo bi se reći da je čak redovno dobijao Real Madrid.
Silni uspesi tih godina značili su da je tim iz Galicije bio redovan učesnik Lige šampiona. A u njoj, ludilo. Pod noge su im padali i Mančester Junajted i minhenski Bajern ali trijumf koji je ostao simbol tog vremena i samog kluba je četvrtfinale najjačeg klupskog takmičenja 2004. godine sa Milanom.
U prvom meču, uprkos dobroj igri, čak i početnom vođstvu na San Siru, “Rosoneri” su uspostavili kontrolu i na kraju slavili sa ubedljivih 4:1. Izjednačio je prvo Kaka pred kraj prvog dela igre a onda su redom pogađal, Ševčenko, opet Kaka i Pirlo iz slobodnog udarca.
Težak zadatak bio je pred SuperDeporom u revanšu, ali ako je nešto krasilo klub tih godina bilo je to da to nikako nije tim koji tako lako odustaje. Milan je nedelju dana kasnije uleteteo u pakao Rijazora a da toga nije bio ni svestan.
Poveo je Deportivo već posle pet minuta. Valter Pandijani je poslao Didi loptu kroz noge! Zatim je Kaka imao situaciju jedan na jedan sa golmanom domaćih ali promašio je. Osveta je stigla u 35. minutu – bilo je već 2:0. Strelac je bio Valeron.
Ušla je voda u uši Milanu tada, promašivali su, igrali nepovezano a ubrzo su primili i treći gol posle greške odbrane. Habov tim je imao rezultat koji se želeli, povukli su se i čekali grešle. Milan je za to vreme pucao “ćorke” ka golu Deportiva.
Konačni esker zakucao je Fran u 76. minutu i zapalio Rijazor za najveći trijumf u istoriji tima.
-Bila je to skoro nemoguća misija, a ispalo je tačno onako kako sam sanjao -rekao je Irureta posle meča.
Imali su šansu da postanu šampioni Evrope, bili su kvalitetniji od preostalih rivala ali ponekad nedostaje i malo sreće. U tvrdom polufinalu sa Portom koji je predvodio Žoze Murinju eliminisani su, a kasnije je Porto došao do trofeja. Šta bi bilo kad bi bilo…
Od tog poraza svi više pamte bacanje Milana na kolena jer u njemu je sažeta suština svega što je Deportivo bio tih godina – mali klub bez tradicije koji je mogao da razbije klubove iz samog vrha fudbala!
BAJKA SA TUŽNIM KRAJEM
Do kraha je došlo godinu dana kasnije. Irureta je napustio klub, stalno se pričalo o nezadovoljstvu igrača njegovim metodama rada. Prosto, izgleda da je došlo do zasićenja nakon sedam dugih godina. Na žalost kluba i navijača baš tih godina tržište igrača počelo je da “divlja” sa cenama a finansijski već do kraja nategnut Depor više nije mogao da to isprati.
Uz to, grcali su u dugovima. U jednom trenutku dugovali sz čak 156 miliona evra!
–Moja velika greška jeste što nisam prodavao igrače kada sam mogao, ali maštali smo o osvajanju titule. Sada moram da pronađem rešenja za probleme koji su nastali kao posledica tog cilja, ali kao što naši navijači pevaju: ‘Kako da zaboravim da je Deportivo osvojio titulu kada je to najbolje što mi se desilo u životu – izjavio je Lendoiro 2009. godine.
Postali su tim za sredinu tabele, a 2011. godina donela je ispadanje u drugu ligu posle skoro trideset godina. To je bio zvaničan kraj šampionskog Super Depora. Od tima koji je žario i palio u Evropi i u Španiji u tom trenutku u klubu su ostala samo dvojica igrača – kapiten Manuel Pablo i Valeron, verni vojnici do kraja.
Posle 26 godina na čelu kluba, Lendoiro se povukao 2014. godine. Danas je Deportivo praktično zaboravljen i nastupa u četvrtom rangu takmičenja Španije.
Deportivo La Korunja je bio i ostao klub iz malog grada. Taj gradić nije mogao da isprati sve što se dešavalo. Nije postojala dovoljno velika baza navijača, novac je trošen bez razmišljanja i bez planiranja. Evropski velikani trošili su milione ali kroz marketing i prodaju svoj novac su vraćali. A šta je mogao da radi Deportivo? Njegov predsednik trošio je koliko i Real i Barselona, a verovatno nije mogao da pronađe čoveka kojem bi prodao dres kluba onog momenta kada bi izašao sa stadiona. Ipak to ne menja ništa. Ostaće zauvek zapisano: “Ovde leži Deportivo sa Rijazora, tim koji je u svojim zlatnim godinama ponižavao Galaktikose i poigravao se sa prvakom Evrope!”
PONUDA KOJA SE NE ODBIJA! Čelsi konačno dobija novog vlasnika!
OBAVEZNO POGLEDAJTE: Nenad Stefanović: Izlazak iz krize, ključ uspeha FMP-a, plej-of ABA lige | Sport Fokus Podcast EP45
