Maštao je Miladin Stevanović da postane legenda u crno-belom dresu. I san mu se ostvario. Ali ne u Humskoj, već na Banovom brdu.
Još jedan pokazatelj da život često piše priče koje plešu na granici paradoksa.
Fudbalska priča Stevanovića je raritetna. Provesti sedam i po godina u jednom klubu u Srbiji je nešto čime retko ko može da se pohvali.
Kada se priče stave u kontekst, može se reći da su Stevanović i Docić zapravo Toti i De Rosi – Banovog brda.
Ipak, jedan je otišao iz “srpske Rome”…
“Došlo je vreme za rastanak. Nisam se adekvatno pripremio. Proveo sam sedam i po godina na Banovom brdu. Svako gleda da ode u inostrantvo i oproba se na drugom nivou. Naravno – i ja sam. Ipak, priznajem da mi nije lako sa emotivne strane. Dugo sam tu… To je divan period mog života. Za vreme boravka u Čukaričkom osnovao sam porodicu i dobio troje dece. Do kraja života pamtiću taj period. Čuka će u meni uvek imati vatrenog navijača”, počeo je Stevanović razgovor za Meridian sport i nastavio u dahu:
“Hvala Čukaričkom na svemu! Ispali su korektni u svakom smislu. Nikada nije bilo ni jedne ružne reči. Svaki dogovor je ispoštovan. Smatram da je sve bilo korektno i sa moje strane. Nisam se još oprostio od ljudi iz kluba. Možda se i vratim u Čukarički da završim karijeru, da dođem do broja od 200 utakmica. Svakako ću sa svima ostati u kontaktu”.
Stevanović staje rame uz rame sa saigračem Markom Docićem, ali i Milanom Rodićem, bivšim fudbalerom Zvezde kada je u pitanju klupska lojalnost, koja se retko kada viđa u Srbiji.
“U klub sam stigao kao mlad igrač – sa 21 godinom. Vratio sam se iz Turske da oživim karijeru, a potom se sve pretvorilo u nešto sasvim drugačije. Marko Docić je jedini duže u klubu od mene. Deo sam generacije koja je izborila plasman u Evropu… Od tih sedam i po godina, možda samo dve nisu bile na najvišem nivou. To su prva koja sam došao i ova poslednja. Uživao sam. Krasila nas je oduvek sjajna atmosfera. Ekipa je bila odlična. Čukarički nije klasičan klub – već porodica. Ostaje mnogo lepih uspomena, ali naravno da je bilo i teških momenata. Sve je to normalno u fudbalu, kao i životu. Neću biti tu da im pomognem, ali nadam se da će predstojeća sezona biti uspešnija. Čuka zaslužuje mesto u vrhu”.
Odlazak Stevanovića sa Banovog brda će uticati i na svlačionicu, jer je iskusni bek bio zadužen za atmosferu.
“Uvek sam se trudio da podignem atmosferu. Mada, znao sam da budem i strah i trepet za mlade momke kada niej funkcionisalo po planu”, ističe Stevanović sa osmehom, pa nastavlja:
“S druge strane, trudio sam se da svakodnevno zbijam šale na sopstveni, ali i tuđ račun. Rekao sam im da to više neće biti to bez mene. Ali dobro, ostali su tu Bojica, Cvetković, Docić… Priželjkivao sam da odem, sam sam tako izabrao, ali biće mi nezgodno da se naviknem da više nisam deo tima”.
Ponuda ne manjka, ali ne žuri Stevanović sa odlukom. Pita se i porodica…
“Slobodan sam igrač, ponuda zaista ima. Zovu, nude… Videćemo. Biram ono što je najbolje za porodicu i mene. Još sam tu, pod utiskom. Najbitnije da smo živi i zdravi, ostalo je sve lakše. Da sam želeo da ostanem u Srbiji, to bi bio Čukarički. Namera je da se oprobam u inostranstvu”.
Ponikao je u Humskoj. Ne krije da je navijač Partizana.
“Svakom navijaču, a pogotovo igraču Partizana je krivo zbog celukopne situacije. Nadam se da će crno-beli izaći iz problema. Vidim da nova uprava radi na tome. Neophodno je vreme, da se ne lažemo. Priželjkujem da se Partizan vrati tamo gde pripada. Dete sam kluba i verni navijač. Pratim fudbal i košarku. Eto, osvojili smo ABA ligu nedavno. Košarka je zavladala u poslednje vreme. Takav smo narod, volimo klub, ali najviše volimo uspeh. Košarkaši rade sjajan posao. Iako nismo napravili uspeh u Evroligi, značiće ova titula”.
Večiti derbi je za sada ostao pusta želja, ali nikad se ne zna.
“Dugo sam bio u klubu, ali nisam odigrao nijedan derbi. To mi je ostala neostvarena želja. Bio sam na klupi, ali nisam zaigrao. Voleo bih da jesam… Nikad se ne zna, ali za sada svakako jeste. Ne žalim generalno ni za čim, ali zbog toga mi zaista jeste krivo”.
Dominirao je u mlađim selekcijama kao deo jedne od najboljih Partizanovih generacjia u novijoj istoriji.
“Bili smo dosta bolji od vršnjaka tada. Imali smo talentovanu generaciju, pa smo i pobeđivali u derbijima. Stekao sam tu mnogo drugara. Pojedini igraju na svetskom nivou… Sale Lukić, Nemanja Radonjić, Bogosavac, Pantić… Ozbiljna ekipa. Bili su to manje zanimljivi derbiji”.
Nezaobilazno je pitanje i oko Radonjića. Teško ga je iz ove perspektive zamislitiu crno-belom dresu.
“Teško je to podnosio. Sećam se situacija gde je nosio Zvezdine majice ispod duksa. Napadali smo ga kada uđemo u svlačionicu. Nije mu smetalo – nije krio ljubav prema Zvezdi. Radonja je dečko, toliko dobar – da ga mažeš na hleb, ali ima i tu svoju prepoznatljivu stranu koju niko ne može da kontroliše. Sam svoj gazda”.
Sa Sašom Ilićem je bio prvo saigrač, a zatim ga je legendarni fudbaler Partizana – trenirao.
“Bio sam skeptičan, jer mi je bilo čudno. Poznajem ga kao igrača, legendu i glavnom zasluženog za atmosferu u timu. Držao je nas klince na okupu za vreme boravka u Partizanu. Van terena je uvek bio šaljivdžija, ali u igri je davao više od 200 odsto mogućnosti. Suvišno je pričati ko je Sale… Konsantno smo se šalili i zafrkavali… Bio sam iznenađen kad mi je postao trener u Čuki, ali ubrzo je pokazao da je i tu sjajan. Uživao sam u zajedničkoj saradnji. Veliki je potencijal i verujem da će biti uspešan. Nisam morao da mu persiram. Ako je nekoga vređao, to smo bili Đole Jovanović i ja. Ma bilo je sjajno… Okupi klince, pa ih savetuje, a ja u prolazu dobacim: ‘Tako si i nas lagao’. Samo se nasmeje i nastavi. Dovoljno je reći Sale”.
Veruje da Danko Lazović može da donese bolje dane Partizanu.
“Igrao sam i sa Dankom. Ne znam kako bi se današnji klinci snašli sa takvim igračima. Sale, Danko, Volkov, Stanković, Ilić, Vulićević, Škuletić. Da se ne lažemo, bilo nam je nezgodno. Sale je bio uz nas klince, pa nas je branio i smirivao. Sa Dankom je definitivno bilo nezgodno, ali iz ove perspektive vidim koliko nam je pomogao da sazrimo, shvatimo šta je Partizan i odgovornost. On je lud za Partizanom! Mislim da uz Saleta on najviše voli klub. Retko se viđa takva ljubav. Spreman je sve da uradi za Partizan. Bio je strog prema nema, ali uveo nas je u ono što nas čeka“, rekao je Stevanović i dodao:
“Mogao sam da ga zamislim na funkciji. Autoritet je! Uvek pruža sve od sebe. Ide preko mogućnosti. Takvi ljudi su definitivno potrebni Partizanu. Sa njim i ljudima poput njega, Partizan može da se vrati na pobednički kolosek”.
Postao je Stevanović i svetski šampion u dresu reprezentacije Srbije do 20 godina. Pre tačno 10 godina – Paunovi klinci su se popeli na krov sveta.
“Vreme leti! To će zauvek ostati zabeleženo u istoriji. Voleo bih da na svake četiri godine Srbija ponovi taj uspeh, ali teško da će se to dogoditi. Znamo kako smo došli do toga. Ostali smo 40 dana na Novom Zelandu… Verovali smo od početka, iako to nije bio slučaj sa ljudima koji su ostali u Srbiji. Malo ko je pratio mečeve na početku, a ostalo je istorija. Nismo bili svesni kakva se euforija stvorila. Tek kada smo se vratili shvatili smo o čemu se radi. Mi stalno pravimo uspehe u košarci, tenisu, vaterpolu, odbojci, ali nekako svi čekaju fudbal, svi su ludi za njim. Mislim da je zato izazvalo takvu reakciju”.
Sreća prati hrabre…
“Prošli smo težak put. Bili smo sami tamo. Stručni štab je sve učinio. Imali smo sreće, ali i zaslužili smo je. Kockice su se poklopile. Imamo grupu na društvenim mrežama, održavamo kontakt. U Čuki su uvek bar dva zlatna Orlića. Ranije sam igrao sa Pankovim, a do letos sa Jovanovićem. Ceo taj period bio je nestavran”.
Deceniju kasnije – trude se da održe kontakt.
“Stigle su nas obaveze, svi smo na različitim stranama, ali trudimo se da negujemo kontakt. Nadam se da ćemo po završetku karijera imati više vremena za druženje. Važno je da obeležavamo takav uspeh”, rekao je Stevanović i dodao:
“Znam da je Veljko na korak do La lige. Nadam se da će ostvariti cilj. On je sjajan trener i čovek. Imam samo reči hvale za njega. Takav trener je potreban srpskom fudbalu“, podvukao je sada bivši fudbaler Čukaričkog.
Bonus video:
Ivan Banjac
Svi oni vole Partizan ali jedinini koji moze da kaze to je Sale Ilic i niko vise!!!
jelenamilosevic540
Veliki talenat ali nista na kraju nije uradio nazalost…