Stepi o Kajzeru: Nemac brazilske tehnike, nije dodirivao zemlju igrajući

Reči Iva Andrića oplemenile su svetsku književnost, a čitaoce učinile bogatijim i daleko mudrijim. Vest iz Nemačke o smrti legendarnog fudbalera i trenera Franca Bekenbauera, rastužila je u trenu čitavu planetu, a ujedno i primorala da se prisetimo izreke srpskog nobelovca.

“Ima ljudi čiji je život tako dobro ispunjen, da čak ni svojom smrću ne mogu da nas obeshrabe”, u danima ere koju je sam obeležio istakao je Andrić, a jedna na prvi pogled jednostavna rečenica najbolje opisuje upravo slavnog Bekenbauera. Sinonim za “libera”, neformalni vlasnik najveće doze šarma među sportistima 20. veka, mađioničar sa loptom i prva asocijacija na fudbal u Nemačkoj. Nije Kajzer (car na nemačkom) Franc uspeo da pobedi opaku bolest, ali učinjenim za 78 godina života ostavio je neizbrisiv trag širom planete.

O legendi reprezentacije Nemačke i minhenskog Bajerna, te jednog od najvećih zvezda od kada se lopta “zakotrljala”, za naš portal govorio je poznati igrački as i trener, Dragoslav Stepanović.

“Tužan sam… Odlaze mnogi iz naše generacije. Razmišljajući često se prisetim igračkih dana i deluje da nije bilo tako davno, a onda se setim da sam preko 40 godina u Nemačkoj i shvatim da je ipak prošlo mnogo vremena. Što si stariji vreme sve brže leti”, počeo je vrlo emotivno razgovor za Meridian sport popularni Stepi i nastavio u istom dahu:

“Franc je promenio mišljenje javnosti o nemačkim fudbalerima. Uspeo je da ‘pokori’ kontinent sa Bajernom. Nikada neće biti zaboravljena tri uzastopna trofeja Lige šampiona. On je jedan od onih koji su promenili fudbal. Igrali su Nemci sa četvoricom u liniji, ali upravo je zbog njega uvedena pozicija libera. Najzaslužniji je za sve uspehe. Stub nazad, a opet arhitekta njihove igre i svih uspeha koje su ostvarili”.

Prisetio se Stepanović goleade u finalu Svetskog prvenstva 1966. godine, u kojem je Engleska sa 4:2 bila bolja od Zapadne Nemačke nakon produžetaka, ali i sporne situacije koja je stvorila rivalitet između dve reprezentacije. Zauvek će ostati nerešeno pitanje da li je loptu nakon Hurstovog udarca prilikom rezultata 2:2 prešla gol liniju ili ne.

“Ceo svet se i dalje pita da li je priznati pogodak zaista regularan. Sudija je odlučio da jeste, a to je presudilo u korist Engleza. Novinari su baš to pitanje postavili Bekenbaueru posle meča, a on je odgovorio u svom maniru: ‘Toliko sam jurio Bobija Čarltona po terenu da sam pao u nesvest od umora. Stvarno me baš briga da li je prešla ili ne’. To je Franc, pravi borac”.

Plenio je umećem, a protivnici nisu imali rešenje za njegove majstorije na utakmicama. Ništa manje teško nije bilo ni saigračima, koji na treninzima nisu pronašli lek za sijaset trikova koje je večito iznova pronalazio u svom arsenalu.

“Krasila ga je brazilska tehnika. Nije dodirivao zemlju igrajući. Pričao sam sa nekadašnjim saigračem iz OFK Beograda, Dušanom Jovanovićem, koji je delio svlačionicu sa njim u Bajernu. Igrali su svakodnevno na treninzima “pet na dva”. U sredini su uvek bila dva igrača koja su pokušavala da oduzmu loptu “rivalima” u brojčanoj prednosti. Ko pogreši sledeći ulazi u krug. Znala je igra da potraje po pola sata. Jovanović mi je otkrio da se dešavalo da Bekenbauer po sedam dana ne uđe u krug, jer jednostavno nije mogao da pogreši. Neverovatan osećaj za dribling. Franc je jedan od najboljih sa loptom u nogama svih vremena”, istakao je iskusni stručnjak i dodao:

“Jedan je od prvih igrača kojem je menadžer bio neophodan. Toliko je bio tražen, da sam jednostavno nije mogao da obavlja sve obaveze između treninga i utakmica. Savetnik je bio neophodan. Siguran sam da od Nemaca niko neće moći da nasledi njegovu igru i odnos prema igračima, kako svojim, tako i prema protivničkim. Veoma liči na Pelea kada je ljudskost u pitanju. Bio je pravi autoritet. Kada su gubili na jednom od mečeva na Mundijalu 1974. godine, i to kao domaćin turnira, Franc nije pronalazio izgovore već je javno izašao sa činjenicama. Istakao je da se od 11 na terenu trudilo njih sedam, dok su četvorica bili potpuno nezainteresovani. To dovoljno govori kakva je veličina”.

EKSKLUZIVNO: Preuzmi najveći BONUS DOBRODOŠLICE OD 5.000 RSD + 10 POKLON WIN&GO RUNDIpotpuno besplatno – registruj se na sajtu meridianbet.rs ili putem mobilne aplikacije.

U nekoliko navrata Stepanović je kao igrač imao priliku da odmeri snage sa Bekenbauerom.

“Pamtim ga iz tri susreta sa Nemcima, a dva smo čak dobili. Posle meča u Zagrebu, kada smo ih pobedili, dao je zanimljivu izjavu. Istakao je da nije očekivao takvu igru naše reprezentacije, jer mu je Čajkovski otkrio da je pitanje samo hoće li nam dati tri ili pet komada. Franc je posle poručio da je na terenu slika bila potpuno drugačija i da nam ništa nisu mogli. Sledeći susret u Hanoveru su nas dobili sa 1:0, a ja sam tada prvi put u životu igrao štopera, a treći meč u Minhenu smo zahvaljujući penalu rešili u našu korist. Zbog problema sa porezom otišao je Franc potom u Sjedinjene Američke Države, a putevi su nam se ukrstili na jednom turniru, gde sam kao član Mančester sitija igrao protiv njegovog Kosmosa. Na toj turneji sam igrao i protiv Pelea. Bilo je veliko zadovoljstovo. Tada su i oni uveli libera, a potom je to postao trend i kod nas. Sećam se još jednog meča u ingenu. Igrao sam tada “6”, a zadatak je tada bio čuvati “8” – Ulija Henesa. Izveo je korner, a lopta je došla do mene i krenuo sam hitro u kontranapad. Išao sam direktno na Bekenbauera i namestio gol. To ga je izludelo”.

Kada su kopačke okačili o klin došlo je vreme za taktičko nadmudrivanje kraj “aut linije”.

“Vrlo često smo se viđali kada je predvodio minhenski Bajern, a ja Bajer Leverkuzen. Jednom prilikom smo odigrali nerešeno u Minhenu, Kirsen je dao gol za nas i izbili smo na prvo mesto posle jesenje polusezone. Razgovorali smo posle meča i ponudio mi je “trampu”. Želeo je da pustim Kirsena, koji je dominirao u prvenstvu i stalno postizao golove, da dođe u Bajern, u zamenu za Labadiju koji jeste bio odličan igrač, ali bio je potpuno van forme. Morao sam da budem lud da to uradim. Kirsen je bio ljubimac i uprave kluba, pa svakako nije bilo samo na meni da donesem odluku, ali znali smo da od toga nema ništa. Najboljeg igrača na polusezoni puštaju samo oni timovi koji nemaju novca da ga zadrže”.

Srpska javnost, pogotovo ona naklonjena crveno-belima iz Ljutice Bogdana, pamti Bekenbauera kao trenera Olimpik Marseja koji je u finalu Lige šampiona poražen 1991. godine od Crvene zvezde.

“Nažalost nikada nismo pričali o tome. Živeli smo na velikoj udaljenosti, a kada bi se susretali na terenu nije bilo toliko vremena za opuštene razgovore. Nismo imali priliku da sedimo uveče na svečanostima ili u restoranima. Bekenbauer je toliko moćnim učinio Bajern i Marsej, da je bilo pravo čudo pobediti takve timove. Mislim da mu nikada nije bilo jasno kako nije osvojio trofej 1991. godine, ali Zvezda je imala posebnu moć. Tolika sigurnost prilikom penala… Šutirali su kao da su na treningu, nisu razmišljali i oklevali”, zaključio je Dragoslav Stepanović u intervjuu za Meridian sport.