Iz Sarajeva u srce Šumadije - stigao fudbalski hedonizam: Kad ostali zatvaraju utakmicu, ja uvodim napadača

Tiho je prošla u fudbalskoj javnosti promena na klupi Radničkog iz Kragujevca. Klub je bio na poslednjem mestu, što je dalo povoda za smenu Dejana Joksimovića, a pošto smo u Srbiji navikli da se treneri menjaju kao na traci, verovatno je malo ko pomislio da bi relativno nepoznat Feđa Dudić mogao da donese nešto bolje.

Ipak, za bezmalo dva meseca otkako je preuzeo kormilo Kragujevčana, rođeni Sarajlija je momentalno pokazao da odudara od stereotipa trenera u našoj zemlji i da je moguće igrati na gol više, ukoliko niste Partizan i Crvena zvezda. Tako nešto smo do sada mogli da vidimo samo još od Nebojše Jandrića i IMT-a.

EKSKLUZIVNO: Preuzmi najveći BONUS DOBRODOŠLICE OD 5.000 RSD + 10 POKLON WIN&GO RUNDI potpuno besplatno – registruj se na sajtu meridianbet.rs ili putem mobilne aplikacije.

Radnički je krenuo da rešeta mreže rivala, na osam utakmica je postigao 22 gola, što je bio jasan signal da se nešto posebno sprema u srcu Šumadije.

Feđa Dudić nas je dočekao nasmejan na kapiji sportskog kompleksa, otvorio je i uveo nas u svet totalnog fudbala koji je, čini se, tabu tema među stručnjacima u Srbiji, jer smo svedoci da mnogi pri minimalnom vođstvu brzo povlače ziheraške poteze. Na početku razgovora, podvukao je crtu ispod dosadašnjeg učinka u novoj sredini.

“Kada uzmem ovu distancu, sigurno da sam zadovoljan, a mogu da budu i navijači i svi u klubu”, počeo je Dudić intervju za Meridian sport i dodao:

“Bitno je da smo digli nivo igre na veliki nivo i sve pobede smo zasluženo ostvarili. Nije mi žao zbog poraza od Zvezde, jer kada sam saznao šta se sve izdešavalo, ne znam da li bih mogao da podnesem da smo izborili remi ili pobedili. Što se tiče Partizana, mislim da je rezultat nerealan, pogotovo po igri do drugog gola, gde smo bili ravnopravni, pa u nekim momentima i bolji. Rezultat je posle otišao na moju dušu, jer sam radio ofanzivne izmene kada smo imali igrača manje. Moja glava nije mogla da se pomiri sa tim tada da ćemo izgubiti, ali biću pametniji kada se ponovi ta situacija.”

Kragujevčani su brzo svima zapali za oko, pošto od dolaska novog trenera postiže skoro tri gola u proseku po utakmici.

“To je stil koji prati moj trenerski put. Nisam bio poznat ovde, možda me više pamte po onom slučaju iz Novog Pazara. Moja je filozofija od početka da igramo na gol više. Poštujem svakoga, ostvaruju se rezultati i osvajaju titule sa pobedama od 1:0. Međutim, mislim da stil fudbala koji forsiram privlači navijače. Postalo je upečatljivo što kod rezultata 1:0, 2:0, mi nastavljamo da igramo. Mislim da bi većina trenera tada napravila izmenu da zatvori meč pri tom rezultatu, ali ja tada uvodim napadače, jer želim više. Igrači su prihvatili taj način igre i razmišljanja. Lakše će tako doći neko do izražaja i biti zanimljiv na tržištu.”

Preporod Radničkog pod Dudićem se nastavlja – Spartak u Subotici dobio tri komada

Igra Kragujevčana nije bila toliko loša, koliko rezultati im nisu išli niz vodenicu. Šok terapija promenom trenera je urodila plodom, koji je brzo ostavio svoj pečat.

“Sve je krenulo od Železničara, ali i od trenažnog procesa. Trebalo je ubediti ekipu da vredi. Radnički nije zaslužio da se nađe na poslednjem mestu, imali su dobre partije gde su nesrećno izgubili, tako da nije bilo sve crno. Pre svega je napadački pristup promenio stvari. Sećam se sastanka u Pančevu na poluvremenu, vodili smo 1:0, a ja sam rekao da ne želim da vidim povlačenje i da igramo kao da je 0:0. Značila nam je utakmica sa Zvezdom, videli su igrači da mogu i dobili na samopouzdanju. Neki način treniranja koji preferiram takođe ima doprinos. Igrači u Srbiji su taktički zreliji, nego u BiH, pa sam brže dopreo sa svojom vizijom do igrača. Za to mi je u Bosni i Hercegovini trebalo od četiri do šest meseci.”

Verovatno se veći deo javnosti seća da je Dudić trebao da sedne na klupu Novog Pazara prošle sezone, ali posle incidenta sa Filipom Klajićem i navijačima, odustao je od te prilike. Ono što je tražio se poklopilo sa upravom Radničkog i sklopljena je saradnja.

“Postojao je kontakt kada je ekipa vezala peti poraz, ali je uprava odlučila da pruži šansu treneru Joksimoviću, što je meni bilo drago, znajući kakva je situacija u celom regionu. Volim kada vidim da klubovi stanu iza svog trenera. Imao sam po tri ponude iz Srbije i BiH, ali nisam leteo na prvi poziv. Zanima me klub i vizija, želeo sam da posle Sarajeva pokažem da Velež nije bio slučajnost, već prava slika. Čekao sam pravu ponudu i osetio sam da je to ono što želim u Radničkom.”

Kako idu dobri rezultati, tako polako rastu i ambicije. Za početak, ponoviti prošlosezonski uspeh, plej-of, a što da ne i nešto više…

“Kada sam došao, jedini cilj je bio opstanak. Međutim, moje i klupske ambicije sigurno nisu na tom nivou. Ništa ne želimo da obećavamo, idemo utakmicu po utakmicu. Pokazao sam da sam ambiciozan kroz igre. Očekuje nas težak raspored, ali to ništa ne znači za nas. Volim da se nadmećem sa dobrim trenerima i klubovima, i onda vidim gde sam ja. Prvi cilj je da ostanemo u plej-ofu, a ako se ukaže prilika za nešto više, sigurno da ćemo to zgrabiti.”

Ofanzivni potencijal koji poseduje Radnički je poseban, što ekipa demonstrira iz utakmice u utakmicu. Pogotovo je interesantan podatak da jedina dva het-trika u celoj Superligi tokom ove sezone su postigli fudbaleri Kragujevčana – Luka Zorić i Milan Vidakov.

“Činedu je nekako najviše profitirao mojim dolaskom. Svi ofanzivci uživaju u ovom načinu fudbala. Izlaze visoko, pritiskaju, kada oduzmu loptu mogu da poentiraju. Napadači žive od asistencija i golova. Svi sada gledaju statistiku. Svi su oni pojedinačno dobri, ali mi smo pre svega jedan odličan kolektiv, a onda svake sedmice iskoči neko drugi u prvi plan. U tri kola od poslednja četiri smo imali igrača u najboljem timu, jedina dvojica koja su dala het-trik u ovoj sezoni dolaze iz Radničkog. To je sigurno velika satisfakcija. Uživam da radim sa njima.”

Zorić puca iz svih oružja: Ovo mi je prvi het-trik u karijeri, okrenulo se kolo sreće kod novog trenera

Podsetimo, Feđa Dudić je igrao na poziciji centarfora tokom igračke karijere i u sezoni 09/10 je bio najbolji strelac Premijer lige Bosne i Hercegovine, dok je nosio dres Travnika. Stoga, i ne čudi kakav stil gaji kao trener.

“Ima sigurno do toga što sam bio napadač. Mada, ima i kontra slučajeva. Bilo je trenera i defanzivaca koji preferiraju ofanzivan fudbal. Ali, mislim da je to prednost. Opredelio sam se za to, voleo sam u novije vreme da gledam Atalantu pre četiri, pet godina kada su igrali totalni fudbal. Takođe i Salcburg, Bajer Leverkuzen, Lajpcig… To su klubovi koji nisu najveći, upečatljivi, međutim, sa malim budžetima su radili velike stvari. Volim i Klopa. Taj fudbal i rad mi se svideo.”

Na klupi Veleža je proveo tri godine i ostvario istorijske rezultate. Doneo je trofej posle 36 godina, osvajanjem Kupa, a u Evropi je izbacio AEK iz Atine, koji je sa klupe predvodio Vladan Milojević.

“Mene uvek jeza prođe kada se spomene Velež. Rastali smo se na malo ružan način, navijači su to doživeli kao izdaju, međutim, to nije bila izdaja. Velež će uvek ostati u mom srcu, to je najveći uspeh u mojoj trenerskoj karijeri i najlepše dane sam proveo tamo. To niko ne može da mi uništi. Iskoristio sam reprezentativnu pauzu da posetim utakmicu Velež – Zrinjski i bilo mi je drago što su mi aplaudirali kada sam ušao na stadion. Zahvalan sam Veležu na svemu i nadam se da su navijači shvatili da sam puno doprineo klubu, ostvarili smo neverovatne uspehe poput osvajanja Kupa i izbacivanja AEK-a u Evropi. Ja ću se verovatno nekad vratiti u Velež, vodio sam 99 zvaničnih utakmica i obećao sam nekim prijateljima da ću voditi 100. na njegovoj klupi.”

U poslednjih nekoliko godina, neprikosnoveni su Zrinjski, Borac iz Banja Luke i Sarajevo. Velež nije bio u prilici da se bori za titulu, ali to bi uskoro moglo da se promeni.

“Nije puno daleko Velež, pogotovo što je sada podigao budžet. Igrači sada vrlo rado dolaze. Kada sam ja tek došao, mnogo je bilo teško dovesti dobrog igrača. Birao si tek kada ovi proberu gore, pa šta ti ostane i morao si da ih ubeđuješ. Velež posle rata je najveće uspehe ostvarivao kada se vraćao u ligu. Velež je sada brend, odlični su ugovori i ovim tempom može da stigne ove na vrhu i bori se za titulu. Sada je blizu vodećih klubova na tabeli i želim mu do kraja da se bori za pehare.”

Dudić je jedan od retkih koji je imao priliku da vodi sarajevski (Sarajevo i Željezničar) i mostarski (Velež i Zrinjski) derbi.

“Sarajevski i mostarski derbi su drugačiji. Jedan sam među retkima koji su učestvovali u oba derbija. Specifičan je naboj u mostarskom. Prokleti rat i sve te stvari koje su iza nas, nose specifičnu pripremu za tu utakmicu. Svi koji su odigrani za moj mandat su protekli u dobroj atmosferi. Bio sam ponosan kada smo posle dugo vremena pobedili na domaćem stadionu. Nijedna užasna povika nije bila. Specifičniji je od derbija u Srbiji, malo je više to na nacionalnoj osnovi.”

Kao nagrada za postignuto u Veležu, stigao je poziv u Sarajevo. Period u tamošnjem velikanu, gradu u kom je rođen, nije prošao kako je očekivao i ostavio je ožiljak.

“Bio je početak iz snova. Došao sam u Sarajevo na poslednju utakmicu u sezoni i bilo je oko 200 navijača. Od pripremnog perioda, dve prijateljske utakmice na Koševu, pa i prvo kolo kada je Sloga Doboj gostovala, bilo je između osam i deset hiljada navijača. Vratila se publika, zahvatila je euforija klub. Ali, splet nesrećnih okolnosti, morali smo da igramo kao domaćini van Koševa, odlazak Mujakića, povreda Aničića, to je bio štoperski par, a nismo uspeli da dovedemo zamene i desili su se nesrećni rezultati. Šta se tad dešavalo meni i stručnom štabu, misli da se nikom neće dogoditi. Voleo bih zbog predsednika da mu se vrati na pravi način sve što je uložio u Sarajevo. Meni ostaje ožiljak, Sarajevo je moj grad, tu sam odrastao kao igrač, znam kako sam otišao. Došao sam pun volje i energije, ali se nisu rezultati poklopili. Sam sam prihvatio odgovornost, razišli smo se i nije ostalo repova, iako sam imao klauzule gde sam mogao sve to da naplatim. Najteže mi je bilo na Grbavici gde smo vodili 2:1 i u 96. primimo gol za izjednačenje, pošto se razdvojio živi zid. Od tada je i krenuo naš pad, ali sve je to bilo za nauk.”

Velika lekcija za 40-godišnjeg stručnjaka, koji cilja mnogo veći nivo u budućnosti.

“Puno mi je pomoglo, onda znaš da se nosiš sa pritiskom. U Mostaru je možda i veći pritisak nego u Sarajevu. Ipak, imali smo dobar rezultat, pa je to izostalo. Raditi u Veležu i Sarajevu je slično. Veći su naboj, ulaganja i očekivanja u Sarajevu. Sve sem osvajanja trofeja je neuspeh. Ne da planiram da se vratim na taj nivo, već hoću i više od toga. Radim svaki dan, ulažem u sebe, čvrsto sam na zemlji. Bože zdravlja, ostalo će doći, sve što je zapisano i suđeno.”

Dal Varešanović je tokom leta postao prvi milionski transfer u bosansko-hercegovačkom fudbalu, kada ga je Rizespor kupio od Sarajeva za 1.200.000 evra. Očigledno, radi se o talentovanom igraču, koji ima 22 godine i uskoro bi trebalo da pokaže svoj potencijal, a Dudić je imao priliku da lično radi sa njim.

“Mislim da on nije svestan svojih dometa. Sećam se našeg prvog treninga u Sarajevu, on radi lagano neku pas vežbu i ja mu prilazim i pitam ga da li se naspavao. Rekao sam mu tada da takvim pristupom neće moći da igra ni u Sarajevu, a kamoli da napreduje. Taj razgovor je bio preokret u njegovoj glavi i već od sutra sam video želju za treningom i dokazivanjem. Mislim da je za vreme mog perioda u Sarajevu, Varešanović napredovao u dva segmenta – igranje defanzive i tranzicija po izgubljenoj lopti. Njemu je Bog dao igru sa loptom i talenat, kao i smisao da se podvuče odbrani iza leđa kada mu napadač otvori prostor. To je nešto fenomelano. Ovo što sam spomenuo je voljni momenat i želja i uspeo je to da promeni. Pred njim je još veća karijera, ako nastavi ovako, doći će do velikih klubova u Turskoj, pa onda i bolje lige.”

Infrastruktura – večita tema u srpskom fudbalu. Kao i smanjenje lige na 12 klubova, kako bi kvalitet došao do izražaja, međutim, za sada u vodećim strukturama ostaju nemi za tu promenu.

“Liga je zanimljiva, svako svakog može da dobije. Nema kao pre da se utakmice završavaju sa po pet, šest razlike. Ta je draž što svako kolo neko nekog pobedi. Ono što mi je zapalo za oko, svaka ekipa ima po dva, tri odlična pojedinca. To nije u BiH slučaj. Mislim da treba puno boljih terena, vidim da se otvaraju po sredinama gde su trećeligaši. Kada će oni doći u situaciju da dođu do Superlige? Pravi teren treba u Kragujevcu, Surdulici, Ivanjici… Kada sam došao i video da nema reflektora u Kragujevcu, nisam mogao da verujem. U BiH više ne postoji stadion bez reflektora, a od 12 klubova osam ili devet igra na hibridnoj podlozi. Šta ćemo sada u decembru kada krene još lošije vreme? Za ligu koja ima pet učesnika u evropskim takmičenjima su to mane na kojima se mora poraditi. Po mom mišljenju, liga od 12 klubova bi bila perfektna. Koncentracija kvaliteta bi bila enormna. Napravila bi se i druga liga koja bi bila preozbiljna.”

Bosna i Hercegovina je priredila još jedno razočaranje u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo. Tri selektora su vodila tim tokom jednog ciklusa, a poslednji na klupu je seo Savo Milošević. Ipak, na poslednjoj utakmici u Zenici je izviždan i ispraćen uz povike “Savo odlazi”. Priliku da popravi sliku imaće u baražu Lige nacija, gde ga čekaju Ukrajina ili Finska, a preko toga će imati šansu da odvede Zmajeve na EURO.

“Nedostaje vrhunskih igrača u reprezentaciji. Imamo Džeka koji igra na vrhunskom nivou, Pjanić je u Emiratima, ali ih stižu godine. Tu je Ahmedhodžić koji igra u Premijer ligi, Kolašinac još drži taj nivo i to je to. Ostali igraju po Turskoj, Belgiji… Ne potcenjujem, ali nije to kvalitet kao što je bio ranije. Međutim, sigurno je da smo i kvalitetniji od ovog što trenutno prikazujemo. Da nam Luksemburg da četiri gola i da lagano izgubimo, mislim da nismo na tom nivou. Imali smo situaciju kada je Petev dolazio na mesto selektora, niko ga nije voleo, a sada ga dižu u nebesa. Svaki selektor je dočekan na nož. Postalo je okej da se selektor menja posle malog broja utakmica. Ja sam za da se nekome da šansa, ali mora da se prepozna ko je taj. I da se daju realni ciljevi. Ispada da smo bolji samo od Lihtenštajna koji igra na poluamaterskoj bazi. Daj Bože da se plasiramo preko baraža na Evropsko prvenstvo, pa da se vrati jedinstvo i volja i ljubav za reprezentacijom. Ja ću uvek biti navijač reprezentacije i biću uvek tu da dam podršku”, zaključio je Feđa Dudić za naš portal.

Bonus video: