Kao golobradi dečak iz Zvezdine škole stao je među stative u večitom derbiju i potvrdio trend da u crveno-beloj akademiji stasavaju fudbaleri spremni za najveće izazove. Bez straha, smiren, autoritativan, bio je možda i najbolji igrač u jednoj od najtežih sezona Zvezde u novijoj istoriji kada je titula izgubljena za Đurđevdan u čuvenoj utakmici protiv Voždovca. Danas sa jednakim žarom, ali sa mnogo više golmanskog i životnog iskustva stoji među stativama Borca iz Banjaluke, i potvrđuje za Meridian sport da se fudbalski oseća bolje nego ikad. Filip Manojlović, dame i gospodo, nije rekao poslednju fudbalsku reč.
Meridian Sport te časti – POTPUNO BESPLATNO! Registruj se i odmah preuzmi 6.000 FREEBET!
“Ponikao sam u Zvezdi i to mi je jedan od najlepših perioda u karijeri. Bio sam deo generacije 1996, zajedno sa Vukašinom Jovanovićem i Markom Grujićem za koje se već tad videlo da će napraviti velike karijere. Bili su tu godinu dana stariji – Mihailo Ristić i godinu dana mlađi – Luka Jović, koji su takođe igrali sa našim godištem. Šta reći sem da je to bila fantastična generacija iz koje je nas pet zaigralo za prvi tim Zvezde. Ali to stasavanje u Zvezdi… Iskreno, Zvezda je za mene bila više od kluba. Zvezda je za mene bila životna i fudbalska škola. Naučio sam da budem disciplinovan, profesionalac, da se nosim sa pritiskom. U tim godinama nisam razmišljao o tome, ali sada shvatam kakav je to bio temelj, ne samo za fudbalsku karijeru, već i za život“, počeo je Manojlović razgovor za Meridian sport.
Godine stasavanja u Zvezdinoj akademiji da bi jednog dana stao među stative kluba…
“Nikad neću zaboraviti dan kad sam debitovao za Zvezdu. To je san svakog dečaka iz Srbije. Još sam ja debitovao u večitom derbiju… Tadašnji trener Miodrag Grof Božović mi je ukazao poverenje u trenutku kada je to bilo najvažnije i bio sam spreman da ga opravdam. Sećam se svakog detalja, od izlaska na teren, atmosfere na Marakani, utakmice. Bio je to ogroman izazov za mene, ali sam uspeo da ostanem smiren. Posebna vrsta pritiska je braniti u večitom derbiju, a mislim da sam tada pokazao da sam dorastao zadatku. Takve utakmice te oblikuju kao igrača.“
Na kraju, bajka u Zvezdi nije imala srećan kraj.
“Sezona u Zvezdi kao jedna od najtežih, ali i najuzbudljivijih. Bilo je mnogo uspona i padova te godine, ali me i dalje boli to što nismo osvojili titulu. Imali smo šansu, bili prvi na tabeli veći deo sezone i onda se desio kiks protiv Voždovca. Bila je to lekcija da u fudbalu ništa nije sigurno dok sudija ne svira kraj.”
Posle sezone, otisnuo se Manojlović u inostranstvo, ali je upoznao tadašnjeg, ali i sadašnjeg trenera Zvezde – Vladana Milojevića.
“Mnogo promena je tada bilo u Zvezdi. Došao je Vladan Milojević što se istorijski pokazalo kao odlična stvar za klub, a to vidimo i danas. Meni je tada stigao poziv Hetafea i zaista se to sve brzo izdešavalo. Na kraju su to bila pomešana osećanja, jer sam imao zahvalnost prema Zvezdi na šansi, ali i želju da se još više ostvarim u klubu u kom sam ponikao, ali me je čekala prilika za korak više u karijeri. Ipak sam odlazio u Primeru, jednu od najboljih liga na svetu.“
Nije u Španiji bilo onako kako je Manojlović priželjkivao, jer su se povrede isprečile tada talentovanom čuvaru mreže da se iskaže.
“Vreme u Španiji…Ne znam kako da objasnim, ali i to mi je ostalo u mešovitom sećanju, kao i sezona u Zvezdi. Hetafe je bio veliki izazov za mene, ali zaista su me povrede sprečile da se dokažem. U početku sam se prilagođavao novom okruženju, stilu fudbala i taman kad sam osetio da mogu da stanem na gol, desile su se povrede na koje nisam mogao da utičem. Mnogo je teško kad znaš da u dobrom okruženju ne možeš da daš sve od sebe. Nisam mnogo igrao, ali život u Španiji je posebna priča. Trenirao sam sa vrhunskim profesionalcima, trenerima koji imaju visoke standarde i poseban stepen rada. Tu sam najviše naučio kako mentalno da se nosim sa stvarima na koje ne mogu da utičem. Iskreno, naučio sam dosta i o oporavku, o zdravom životu. Ne kajem se što sam otišao u Hetafe. Nisam se ostvario u sportskom smislu, ali sam napredovao kao čovek. Posle toga sam se vratio u Srbiju, u Spartak. Lepe uspomene me vežu za klub koji me je vratio na fudbalsku mapu. Subotica je sjajan grad, mnogo prijatelja imam tamo.“
Dolazak u Borac kao potez karijere Manojlovića, sudeći po entuzijazmu kojim govori o Banjaluci.
“Zaista mi je lepo u Banjaluci, osećam se kao kod kuće. Zadovoljstvo dobrih rezultata je ogromno, jer smo kroz nastupe u Ligi Konferencija pokazali da možemo da se nadmećemo sa kvalitetnim ekipama u Evropi. Videti ovakvu podršku navijača u Banjaluci, pune tribine i sjajnu atmosferu na tribinama…Sve je to motiv više za nas. Ova sezona nije uspeh samo za Borac, već i za Banjaluku, i čitav ovdašnji fudbal. Naravno, prostora za napredak ima, ali smo ponosni na ostvaren uspeh.”
I ne čudi što Manojloviću prija Banjaluka, sudeći da Borac beleži istorijske rezultata.
“Pobeda protiv LASK-a je baš poseban momenat za nas. Preokret u poslednjih 10 minuta pokazuje karakter, želju i borbenost tima. Opet kažem, mnogo nam znači i podrška navijača, čak mislim da je to bilo presudno da preokrenemo rezultat u finišu. Sve to daje posebnu notu našim uspesima, jer zaista osetimo da je čitava Banjaluka uz Borac. Pamtiću sigurno pobedu protiv LASK-a do kraja života kao jednu od najdražih. Verujem da možemo da nastavimo tako i da obezbedimo evropsko proleće. Ipak, idemo utakmicu po utakmicu.”
U skladu s tim, slobodno se može reći da Manojlović doživljava drugu mladost.
“Uživam u Banjaluci koja mi je dala novu energiju i motivaciju. Rad na terenu, poverenje saigrača i stručnog štaba, kao i podrška publike su doprineli mom nivou igre. Što se tiče Evrope, trudim se da budem na visini zadatka konstantno, jer svaka odbrana može da bude presudna. Ako moje odbrane pomažu rezultatima, onda sam ispunio svoj deo posla. Lično, i dalje sam gladan izazova i uspeha, što se, nadam se, vidi i na terenu.”
Odluku da dođe u Borac doneo je brzo, a ujedno je i uporedio srpsku i bosansku ligu.
“Nisam mnogo razmišljao posle poziva Borca. Imao sam želju za novim izazovom i promenom sredine. Osetio sam da je klub ambiciozan sa jasnim ciljevima i željom da se afirmiše na evropskoj sceni. Mnogi potcenjuju lige iz regiona, ali kvalitet takmičenja je na visokom nivou, što pokazuju i rezultati Borca. Ne bi mogli da budemo konkurentni u Evropi da nam je liga loša. Meni je svakako bilo presudno da pronađem sredinu u kojoj mogu da doprinesem, da uživam u fudbalu i da se osećam kao kod kuće. Liga nam je izuzetno kompetitivna, posebno ove sezone gde je borba za vrh tabele veoma zanimljiva. Borimo se sa Sarajevim, Zrinjskim, pa i Željezničarom za titulu. Svaka utakmica je izazov, a mislim da će trka za titulu da potraje do kraja sezone. Naravno, nadam se da ćemo osvojiti trofej, mislim da imamo kvalitet za to. Što se tiče poređenja sa srpskom ligom, rekao bih da je razlika u tome što je u Srbiji malo bolja organizacija, kao i veća medijska pažnja. Naravno, postoji i ovde velika strast za fudbalom i sjajni pojedinci koji žive za loptu. Mislim da bi klubovi koje sam pomenuo da se bore za titulu mogli da pariraju mnogim timovima iz Srbije, bez problema.”
Dobro zna Đorđa Despotovića iz Zvezde, kao i Nikolu Srećkovića iz Spartaka koji su mu ponovo saigrači.
“To su moji drugari još iz starih dana i sjajni su. Takođe, imamo mnogo mladih igrača, željni su fudbala i napretka, a opet dovoljno hrabri da se pokažu u velikim utakmicama. Tim je doslovno kombinacija mladosti i iskustva, što mislim da generalno u fudbalu daje najbolji rezultat.”
Bio je Manojlović deo i čuvene “Novi Zeland” generacije koja je osvojila svet.
“Rad sa Veljkom Paunovićem je bilo posebno iskustvo. Znao je kako da nas motiviše i ujedini. Napravio je od grupe pojedinaca – celinu. Pristup mu nije bio samo taktički, već i ljudski. Verovao je u nas, uneo nam je sigurnost. Kad se setim Novog Zelanda – naježim se. Doneli smo Srbiji zlato, uradili nešto što niko pre nas nije. I dalje pamtim momenat kad smo podigli trofej.”
S obzirom na povrede koje su ga sprečile da se afirmiše u Hetafeu, jasno je da Manojlović ima samo jednu želju – da ostane zdrav.
“Planovi za budućnost su jasni. Želim da ostanem zdrav, i da nastavim da pružam maksimum. U najboljim sam godinama za golmana i mogu još mnogo toga da postignem. Razmišljam samo o Borcu i tome kako da pomognem ekipi“, zaključio je Manojlović razgovor za Meridian sport.
BONUS VIDEO:
