Stojković od detinjstva osećao kada se približava derbi: Češće mamuran nego zatvoren u kuću, čuvajte se karbonara, kum Mitrović vatreniji zbog košarke

Teško, čak je i nemoguće, pronaći pojedinca koji je čovečanstvu doneo nešto veliko, a da koračajući ka vrhu nije koristio “infuziju” strasti.

Danas će se na najvećem srpskom stadionu, ako je verovati Dušku Radoviću, naći 50 hiljada pravih muškaraca odevenih u različite boje, varnice će sevati na sve strane, a nivo pomešanih emocija i strasti težiće da nadmaši prethodno izmereni maksimum. Da postoji uređaj za merenje napetosti, tačno u 17 časova našao bi se u epicentru. Kazaljka na satu će podsetiti “čoveka u žutom” da prvi put iskoristi svoju pištaljku, dok će crveno-beli i crno-beli pokušati da iskoriste trenutak koji im nudi opciju da obeleže vreme.

Ako do sada niste imali priliku da upoznate ljude koji znaju da vole “nekontrolisano” i beskompromisno – dugme na daljinskom omogućiće vam direktnu sliku iz Ljutice Bogdana, gde će dve strane gromoglasnom pesmom pokušati da nadmaše večitog rivala i stotinama stvorenih decibela u sekundi pomognu miljenicima da dođu do cilja – pobede.

Dugo čekana subota, rezervisana isključivo za najveći fudbalski dvoboj u Srbiji, napokon je “pokucala” na vrata. Večiti derbi posle dužeg vremena ponovo ima moć da u velikoj meri odluči pitanje šampiona. Partizan će pokušati da sačuva trenutni “minimalac” prednosti ili istu značajno uveća, dok za Crvenu zvezdu trijumf i preuzimanje “prestola” predstavlja imperativ. Uoči 172. večitog derbija, za Meridian sport govorio je čovek koji od detinjstva živi za ovakve mečeve, čovek koji je obogatio zlatnu istoriju nekadašnjeg svetskog i evropskog šampiona iz Beograda – Filip Stojković.

Iskusni desni bek, izdanak omladinskog pogona kluba sa stadiona “Rajko Mitić” i deo generacije koja je pod komandom Vladana Milojevića crveno-bele vratila na veliku smotru, iz ne tako dalekog Linca poručuje da nestrpljivo iščekuje početak derbija.

“Radujem se utakmici, kao i svakom derbiju između ostalog. Gledaću je iz ugla bivšeg Zvezdinog igrača, ali i večitog navijača. Posle dugo godina Zvezda je ta koja juri zaostatak i imamo tu neizvesnu trku, praktično egal. Upravo zbog toga je i veliko interesovanje za meč, traži se karta više. Jedva čekam da duel počne. Dosta očekujem od Crvene zvezde. Pitanje je ko će biti bonus sada kada se povredio Vladimir Lučić. Verujem da bi Piter Olajinka mogao da bude čovek odluke. Nije se najbolje snašao na početku, ali smatram da je to igrač koji svakome može da napravi ozbiljne probleme. Vratio se Mirko Ivanić, oporavio se od povrede, pa verujem da će on i Olajinka u tandemu biti najopasniji”, istakao je as austrijskog LASKA-a na startu intervjua i nastavio u istom ritmu:

“Na klupu se sada vratio Milojević koji zna kako Zvezda diše. Igrao je derbije kao igrač, a potom predvodio tim kako u mlađim kategorijama, u akademiji, tako i posle u seniorskoj konkurenciji. Igra se na našem stadionu i smatram da Zvezda ima mnogo bolju ekipu od Partizana. Miloje je uspeo da naštimuje tim. Nadam se pobedi zaista”.

Ako kao igrač niste gledali u raspored takmičenja, prema Filipovom iskustvu ste po težini treninga mogli prepoznati kada je na programu derbi.

“Prošao sam celu omladinsku školu na Marakani. Od mlađih petlića sam igrao večite derbije. Već u tom uzrastu treneri, koji su prethodno bili igrači, učili su nas šta znači ta utakmica. Po treninzima te nedelje najbolje se moglo osetiti šta je zapravo derbi”.

Veliki broj stranaca u sastavima oba beogradska giganta u određenoj meri je “pokvario” draž samog okršaja, ali Zvezdina i Partizanova deca čuvaju tradiciju priprema za najvažniji meč.

“Derbi ko derbi… Pogotovo meni, kao i ostaloj Zvezdinoj deci, donosi poseban osećaj. Dosta emotivno proživljavamo svaku utakmicu. Priprema za meč je teška. Pozitivna trema ti ne dozvoljava da zaspiš veče uoči duela, ali sve nestaje u momentu kada zakoračiš na teren. Sve pada u vodu. Kreće, kako smo onako unutar naše generacije voleli da kažemo – paljenje. Utakmica može da počne”.

Filip je tokom karijere imao priliku da oseti ukus trijumfa, ali i poraza u susretu sa ljutim gradskim rivalom, a prisetio se i trenutaka koji dolaze dan kasnije pri prvom okupljanju sa saborcima.

“Oporavak te čeka, pobedio ili izgubio. Razlika je u tome u kakvom stanju i raspoloženju tada dolaziš. Ako pobediš onda si mamuran tog jutra, a posle poraza utučen i tužni. Niko ni sa kim ne priča. Dođeš da odradiš obaveze i bežiš nazad kući, iz koje jedno vreme ne želiš da izađeš. Srećom, tokom karijere nisam mnogo puta gubio u derbijima, pa je češće bila ova prva situacija”, istakao je popularni Žule sa osmehom.

“Sreća jednostavno mora da se zasluži”

O prvom mandatu Vladana Milojevića na klupi crveno-belih, kojem je mestom u startnoj postavi svedočio Stojković, našlo se mnogo zapisanih reči na hartiji. Drugi je počeo tek ove zime, a prekaljeni defanzivac veruje u uspeh voljenog kluba pod dirigentskom palicom nekadašnjeg trenera.

“Na prvi pogled nije bilo lako kada se gradila ta ekipa, kada smo se svi vraćali na Milojev poziv. Više smo se pitali šta ćemo i kako ćemo dalje. Od samog početka smo verovali i zbog toga smo i napravili veliki uspeh. Šef i sada primenjuje taj recept od kada se vratio. Zategao je redove i vredno se radi. Tako je bilo i u našem slučaju. Dobro smo trenirali. Za njega često znaju da kažu kako je imao sreće u Zvezdi, ali lepo odgovori Vladan na takav komentar. ‘Sreća jednostavno mora da se zasluži’, to je njegova konstatacija koju smatram tačnom u potpunosti. Sve smo to zaslužili, a nadam se da će i ovi momci sada radom zaslužiti isto”.

Klupske pristalice uvek priželjkuju povratak svojih miljenika, a Filip, koji to svakako jeste kada su u pitanju navijači Crvene zvezde, nikada nije odbacio mogućnost za takav scenario.

“Kada sam napustio tim rekao sam da odlazim kao igrač i da ne znam kako ću da se vratim, ali da ću jednog dana ponovo sigurno biti tu. Navijač sam i pre nego što sam istrčao na teren i to se nikada neće promeniti, a kada se ponovo vratim u Srbiju eto mene na stadionu. Ako ništa pre toga, onda će biti tako. Ali za Crvenu zvezdu sam uvek raspoložen u bilo kom pogledu”.

Dve godine u minuloj epizodi na “Marakani” Stojković će pamtiti samo po pobedama i trofejima, a kako kaže, postoji samo jedna neostvarena želja koja pronalazi mesto u mislima, ali nikako ne može da ga učini nezadovoljnim.

“Ne mogu da kažem da posebno žalim za nečim jer to su bile divne godine. Jedino šta mi je nedostajalo da kompletiram jeste ta dupla kruna koja nam je izmakla. Osvojio sam i prvenstvo i Kup pojedinačno, ali nisam kompletirao u jednoj sezoni. Igrao sam sve što je moglo da se igra tih godina. Svi smo uživali u periodu dok smo nosili Zvezdin dres”.

“Zaustavio bih Nejmara da nisam jeo karbonare”

Od osvajanja “ušatog trofeja” u Bariju, u Ljutice Bogdana se mušema Lige šampiona zavijorila tek 27 godina kasnije. Kapitulirao je na “Marakani” budući evropski šampion Liverpul, Napoli je ostao nedorečen, a samo je Pari Sen Žermen u oba meča ostvario pobede – i to prilično ubedljive. Filip se prisetio susreta u francuskoj prestonici, kada su Nejmar i družina slavili sa 6:1.

“Kada smo igrali protiv Pari Sen Žermena na Parku Prinčeva jeli smo uoči utakmice neke karbonare. Već u prvom poluvremenu su nas razbili, vodili su 4:0, a trebalo je nekako zaustaviti svetske zvezde unutar njihovog tima. Sedimo u svlačionici, nervozni, svi se samo gledamo… Tražio sam neki način da oraspoložim saigrače i ubrzo mi je to pošlo za rukom. ‘Gde nađoh da jedem ove karbonare, teško su mi pale. Sačuvao bih Nejmara da nisam navalio’. Nastao je smeh. Bilo šta da sam jeo ne bih mogao da sačuvam onakve majstore u tom trenutku. PSŽ nikada jači nije bio nego tada. Morali smo nekako da preguramo taj poraz. Atmosfera je uvek bila sjajna i družili smo se, držali zajedno. Anegdote su nepresušan izvor tih godina. Bilo je bajkovito protiv Liverpula, nažalost povredio sam se na kraju pa nisam odmah mogao da slavim sa saigračima. Sin sada ima četiri godine pa mu pokazujem na TV-u polako snimke, a on je opsednut Zvezdom”, istakao je Stojković, a potom objasnio kako su izgledali dueli sa najboljim fudbalerima na planeti:

“U trenutku borbe sevaju varnice. Prilikom grubljih startova znali su da se iznerviraju, da dobace, ali nismo im mi ostajali dužni. Na našem jeziku naravno. Stvarno mi je bilo zadovoljstvo da igram protiv tih momaka u Ligi šampiona. Nije postojala gluma, nisu se ponašali nadmeno, a oni upravo jesu velike zvezde. Pitali su me tada kakav je Nejmar. Platili su ga oko 220 miliona, a ja sam rekao da ne vredi toliko, već 520 milona. Neverovatan je. Protiv PSŽ-a u Beogradu jesmo izgubili, ali odigrali smo stvarno dobro. Bilo je lepo na Marakani. Gobelja je dao gol i tako stvorio novu temu za svlačionicu. Danima smo konstatovali da je Marko Gobeljić tada završio karijeru Đanluiđiju Bufonu. Sjajne uspomene”, nastavio je nekadašnji šampion Evrope sa omladinskom reprezentacijom Srbije ne skidajući osmeh sa lica.

EKSKLUZIVNO: Preuzmi najveći BONUS DOBRODOŠLICE OD 5.000 RSD + 10 POKLON WIN&GO RUNDI potpuno besplatno – registruj se na sajtu meridianbet.rs ili putem mobilne aplikacije.

Najlepši primer o zdravom rivalstvu pružio je desni bek u tandemu sa najboljim strelcem u istoriji nacionalnog tima Srbije, a ujedno i nekadašnjim napadačem Partizana. Dugogodišnje prijateljstvo Aleksandar Mitrović i Filip Stojković krunisali su kumstvom.

“Čujemo se, ne baš svaki dan, ali barem pet puta nedeljno. Razmenjujemo mišljenja, a čestitam mu posle svake utakmice. Ja sam češće u toj situaciji, jer on ne staje sa golovima. Od malih nogu smo pravi drugari, a to smo kasnije krunisali višim činom. Znači nam to obojici. Posle derbija uvek ima čarki naravno. U fudbalu se pomirio sa tim, ne znam što. Valjda sam često ja taj koji može da zafrkava. To morate njega da pitate. Ali u košarci je vatren. Tu je aktivan, ali nadam se da će i tu koliko već sledeće sezone da se pomiri sa nekim stvarima. Baš voli košarku i ne propušta mečeve, kako domaće, tako i evroligaške. Tako i ja isto. Veliki smo navijači svojih klubova i uživamo u tome. Poveli su u pobedama 2:0 što se tiče basketa, ali Zvezda je vezala tri trijumfa i sada ponovo ja slavim. Basket smo davno igrali, kao klinci u mladoj reprezentaciji. Mogu da kažem da sam šuterski bolji, ali šta ću kad ispod koša nemam šta da tražim protiv njega”, poručio je u šaljivom maniru bivši član Čukaričkog, Minhena 1860 i Rapida iz Beča.

Već pet godina Filip sa velikim uspehom nastupa u Austriji, a otkriva da postoji još jedna destinacija gde bi voleo da se oproba u nastavku karijere.

“Zadovoljan sam zaista. Već na leto završavam petu sezonu ovde, a posle imam ugovor na još godinu dana. Povreda nema što je najbitnije i uvek se nadam da ćemo svi biti živi i zdravi. Igram konstantno i to me čini srećnim. Tu sam sa Bakulom (Branko Jovičić), a tu je i moj veliki prijatelj Robert Žulj, kao i mladi Marin Ljubičić. To je odlična družina, svi su porodični ljudi i uživamo zajedno. Ne znamo nikada šta će budućnost doneti, a ako bi morao da se opredelim za ligu u kojoj bi voleo da se oprobam – bila bi to ruska Premijer liga. Oduvek sam pričao da bih voleo da igram u Rusiji, ali trenutno sam maksimalno fokusiran samo na LASK i zaista mi prija vreme provedeno u Lincu”.

Srpski, ali i svetski fudbal, kuburi sa sve manjim brojem kvalitetnih igrača na bekovskim pozicijama – konstatacija je koja se sve češće može čuti i koja sve više brine zaposlene u ovoj branši.

“Srećom pojavio se mali Kosta Nedeljković. Pre njega, kao čak i veći talenat, isplivao je Aleksa Terzić koji je sada u Salcburgu. On nažalost u to vreme nije dobio šansu u Zvezdi, onu pravu, koju Kosta jeste. Ali mislim da imamo baš dva dobra beka za budućnost i to posle dužeg vremena. Slušam dosta emisije u kojima gostuje stručni kadar i došao sam do zaključka da veliki udeo u tome ima pogrešan princip rada u mnogim omladinskim pogonima. Svi sada žele da budu špicevi ili “10”. Gledaju od početka neku korist samo. Svako dete je za nešto talentovano. Neko mora više da radi, neko manje, ali samo se taj rad na kraju i isplati. Sve to dolazi iz navika stečenih u omladinskim školama”, konstatovao je Filip Stojković u intervjuu za Meridian sport.

Bonus video: