Đorđe Petrović ustalio se na golu Čelsija i polako ali sigurno počinje da prikazuje partije iz vremena kada je branio boje Nju Ingland Revolušna zbog kojih je tokom leta londonski klub za njegove usluge iskeširao 14.000.000 evra.
Srpski čuvar mreže se u razgovoru za klupski sajt osvrnuo na svoj put do Stamford Bridža i važne ljude koji su ga oblikovali tokom karijere.
EKSKLUZIVNO: Preuzmi najveći BONUS DOBRODOŠLICE OD 5.000 RSD + 10 POKLON WIN&GO RUNDI potpuno besplatno – registruj se na sajtu meridianbet.rs ili putem mobilne aplikacije.
Fudbalske veze se mogu iskovati na malo verovatnim mestima.
Kevin Hičkok, nekadašnji golman Plavaca, nikada nije slutio da će ga njegova trenerska karijera odvesti preko bare u Boston. Ni Petrović sigurno nije očekivao da će se sa Banovog brda otisnuti u Sjedinjene Države s obzirom da je neposredno pre izbijanja pandemije imao ponude iz cele Evrope.
Ali fudbal funkcioniše na smešan način, pa je tako u MLS klubu Nju Ingland Revolušn došlo do susreta bivšeg i budućeg golmana Čelsija.
Hičkok je pomogao Petroviću da nastupi na visokom nivou u Americi da bi nakon pobede u Kupu protiv Njukasla njihova saradnja bila krunisana maestralnom partijom mladog golmana.
Petrović je odbranama u penal seriji obezbedio prolaz dalje za Plavce, što je posebno obradovalo nekadašnjeg golmana londonskog kluba. Njegovu radosnu reakciju na tribinama Stamford bridža zabeležio je njegov sin Tom na društvenim mrežama.
Ako se pogleda 28 godina unazad i Hičkok je bio heroj protiv Svraka u reprizi trećeg kola FA kupa na Sent Džejmsu protiv ekipe koja je težila da osvoji Premijer ligu. Bio je to jedan od najlepših Hičkokovih trenutaka tokom njegovih 13 godina u Čelsiju.
“Sve mi je ispričao posle utakmice! Sa njim sam imao i imam dobar odnos, kao u porodici. Mnogo pričamo. Kada sam došao u Ameriku, imao sam dva meseca za adaptaciju, da promenim život pre nego što sam bio spreman da igram. Naučio sam nove stvari od njega, ispravio neke detalje i prihvatio neke timske taktike o tome kako igramo. Počeo sam i svaka utakmica je bila sve bolja i bolja. Počeo sam da branim u junu, sezona se završila u oktobru. Bio sam MVP tima od navijača i od tima posle 20 utakmica. Vau. Posle je sve bilo lakše”, otkrio je Petrović.
Zanimljivo je da je prvi trener srpskog reprezentativca bio njegov otac.
“Igrao je i rukomet i bavio se gimnastikom. Bio je gimnastički trener i sa tim je imao iskustva. Samo je želeo da budem srećan. Voliš košarku? Igraj košarku. Voliš tenis? Igraj tenis. Ali moj san je bio da igram fudbal. Imao sam sedam godina kada sam počeo da igram fudbal, a on je pokušao da me natera da budem igrač u polju. Tako sam počeo kao spoljni igrač, ali na jednom turniru nismo imali golmana. Rekao sam da želim da igram tamo. Preuzeo sam odgovornost! Bio je to turnir u malom fudbalu. Bio sam dobar jer sam bio visok i krupan, a igrali smo na male golove. Posle toga me je otac pitao da li želim da budem golman, a ja sam rekao da hoću. Počeli smo da treniramo. Naučio me je mnogo stvari na početku. Bio je veoma fokusiran na mene jer sam mu bio sin. On me je naučio šta je bilo važno za nas u tom periodu. Posle toga je sve bilo na meni, i na sledećem treneru”, otkrio je golman Čelsija.
Momak iz Požarevca da bi ostvario svoje snove morao je da se preseli u Beograd, u Čukarički.
“Da bi se nešto napravilo trebalo je ići u prestonicu, Beograd. Pre nego što sam počeo da igram za Čukarički, imao sam jednu sezonu na pozajmici u trećoj ligi. Za mene je taj period bio najvažniji. Vidite i osećate veliku razliku između omladinskog i seniorskog fudbala. Čukarički je imao plan da promoviše mlade igrače i da im pruži šansu. Dobio sam tu šansu. Kada sam posle pozajmice počeo da igram za njih, promenili su generaciju. Imali smo možda sedam igrača ispod 21 godine. Igrali smo zajedno na akademiji. Imali smo dobru hemiju i dobar duh. Srpska liga je bila dobra za moj razvoj. Ponekad niste imali priliku da pokažete svoj kvalitet, ali ste uvek učili. Morali ste da se fokusirate”, prisetio se Petrović.
Činilo se da će tri uspešne sezone u Čukaričkom doneti mladom čuvaru mreže transfer u Francusku, Holandiju ili Belgiju. Kovid je, međutim, imao druge ideje, pa će proći još dve godine dok golmanu nije data šansa da nastavi karijeru u inostranstvu.
“Moja porodica i ja smo imali sliku da ću otići u klub blizu kuće. Dakle, kada sam dobio ponudu iz Nju Inglanda, menjao sam mišljenje svaki dan. Išao bih, ne bih išao… Čuo sam da će biti veoma teško dobiti vize za moju porodicu. Šta ako se Covid vrati? Nikada nisam bio u Americi. Čuo sam da su SAD drugačiji svet. Ali to je bila dobra prilika. Hteo sam da promenim nešto, da probam nešto novo. Čuo sam dobre stvari o Bostonu, lepom gradu za život. I video sam Tarnera, bivšeg golmana kojeg su prodali Arsenalu. Poslali su mi ponudu nakon toga. Video sam da mogu da prodaju golmana Arsenalu. To me je navelo da pomislim da bih mogao da uradim nešto slično i da se vratim u Evropu. Ali iskreno, nikad nisam zamišljao Čelsi!’
Pridruživanje klubu iz MLS-a pokazalo se kao ispravna odluka 24-godišnjeg golmana koji je dobio priliku da krene stopama Branislava Ivanovića, Nemanje Matića i mentora Hičkoka.
Sada dobija priliku da pokaže šta može.
Milan Ristić uživa u Kini i iz daleka navija: Oduvek san da se vodi Partizan
BONUS VIDEO:
jelena
Njegova dosadasnja biografija pokazuje njegovu odlucnost,istrajnost ,na momente i srecu,a sada je samo bitno da zadrzi mesto na kome je
mateo
Sve se desava sa razlogom isplatilo mu se to sto je bio uporan i nije odustajao
una
Sada ima da bude prvi golman Plavaca,brani fenomenalno
ivona
Sve je ovo zasluzio,strasan je golman
mila
Strasno kako ga je sreca pogledala u Celsiju
ugljesa
Sve mu se nacrtalo ali zasluzio je to i polako se ustaljuje u startnoj postavi jer brani vrhunski …