U svetu modernog fudbala, gde se moć meri potrošenim milijardama evra, a dominacija brojem engleskih, španskih ili nemačkih klubova u završnici Lige šampiona, aktuelna sezona donela je pravo osveženje. Pomalo i šok. Nema Mančester sitija, Reala, a ni Bajerna u borbi za najprestižniji kontinentalni pehar. Umesto njih, u velikom finalu Lige šampiona naći će se Pari Sen Žermen i Inter, klubovi koji dugo čekaju na evropsku krunu, često uz podsmeh zbog neuspeha, ulaganja i “nebitnijih” liga.
Novi format evropske elite je pokazao da fudbal nije rezervisan samo za Premijer ligu, La Ligu ili Bundesligu. PSŽ i Inter stigli su do ciljne ravnine ne oslanjajući se na superzvezde, već na disciplinu, iskustvo i timsku hemiju. Njihov put do Minhena i odlučujuće bitke bio je autentičan i taktički savršen.
Meridian sport te časti – registruj se i osvoji 5.000 dinara za sport i 500 besplatnih spinova!
Finale na Alijanc Areni podsetiće da fudbalska veličina ne dolazi uvek iz centara moći, već iz klupskih vizija koje se grade daleko od reflektora, ali sa jasnim ciljem i idejom. Od 2004. godine, kada su Porto i Monako iznenadili Evropu i stigli do kraja, makar jedan klub iz Engleske, Španije ili Nemačke bio je neizostavan deo svake završne borbe za krov kontinenta.
U međuvremenu, sve što nije iz neke od ove tri zemlje često je bilo posmatrano sa skepsom, kao drugorazredno i nedovoljno konkurentno.
Donedavno se činilo da je projekat u Parizu osuđen na neuspeh, bez obzira na silna ulaganja i blještava imena tokom prethodnih 14 godina. Trio Mesi – Mbape – Nejmar bio je simbol glamura, ali i neefikasnosti u najvažnijim momentima. Uprkos dominaciji u domaćem prvenstvu, Liga šampiona ostajala je Svecima nedosanjani san.
Superstarovi su izumiruća vrsta
Donaruma opet činio čuda, Ruiz i Hakimi odveli PSŽ u Minhen
Ali sve se promenilo početkom jula 2023. dolaskom trenera Luisa Enrikea. Španski strateg je već na startu otvoreno govorio da tim može da funkcioniše bolje bez Kilijana Mbapea, aktuelne zvezde madridskog Reala, iako su mnogi u to tada sumnjali. Kada je francuski superstar u maju 2024. objavio da odlazi sa Parka prinčeva, Enrike je poručivao da će tim da bude još bolji. I nije pričao u prazno.
Bez Lionela Mesija i Nejmara, koji su Pariz napustili već 2023, i bez Mbapea godinu dana kasnije, PSŽ je doživeo transformaciju. Umesto superzvezda, stvorio se tim. Umesto marketinga – identitet.
U sezoni koja je počela neubedljivo, Parižani su u grupnoj fazi bili daleko od vrha i više su hvatali poslednji voz za drugu fazu. Međutim, zimska akvizicija u vidu Hviče Kvarachelije iz Napolija promenila je tok čitave kampanje. Dinamičan, tehnički jak i hrabar, Kvarachelija je udahnuo novu dimenziju Parizu pred nokaut runde najjačeg evropskog turnira.
Najpre je presličan Brest u plej-ofu ukupnim rezultatom 10:0, a onda su došla ispitivanja u nokaut fazi – i to ne bilo kakva. Redom su padali samo engleski velikani, počevši od Liverpula, preko Aston Vile i na kraju, u sredu veče, Arsenala. U zemlji koja je Francuze često posmatrala s visine, Parižani su ostavili najdublji trag. To više nije bio tim pojedinaca, već grupa s jasnom idejom.
PSŽ je usput osvojio domaću Ligu 1 bez poraza, i to na šest kola pre kraja, što je bio jasan pokazatelj stabilnosti i odlučnosti. Možda je samo to bilo dovoljno da se posle pet godina još jednom nađe u finalu Lige šampiona, i pokuša da prvi put dograbi najsjajnije lovorike.
Interova kulturološka revolucija sa vizionarom koji je prao kopačke
Inter već srušio sve rekorde ove sezone, fali mu samo kruna
Na drugoj strani, Inter je kroz sezonu pokazivao stabilnost, odlučnost i ono što se često zanemaruje u modernom fudbalu – iskustvo. Dok se Barselona oslanjala na čudesnog tinejdžera Lamina Jamala, Inter je u polufinalu izveo startnu postavu u kojoj je čak desetorica igrača bilo starije od 25 godina.
Frančesko Aćerbi, u 38. godini, postigao je gol koji je produžio dramu protiv Barse na San Siru. Njegov pogodak u trećem minutu sudijske nadoknade bio je rezultat hrabrosti i hladnokrvnosti, osobina koje dolaze s godinama. Uz njega, u ključnim momentima istakao se i golman Jan Zomer, koji je stigao za simboličnih 6,9 miliona evra kao zamena za Andrea Onanu, koji je prodat Mančester junajtedu za 50,2 miliona. Upravo su odbrane Švajcarca Interu značile život.
Vezni red sa Henrihom Mhitarjanom i Hakanom Čalhanogluom, koji zajedno broje 67 godina, bio je srce tima. U ligi često osporavanoj zbog tempa i marketinga, Inter je pokazao da taktička disciplina i iskustvo mogu da prebrode i mlađe, tehnički superiornije rivale.
Na putu do finala, Inter je eliminisao moćni Bajern i izgubio samo jedan meč u osam odigranih. A sve to uz kontinuitet osvajanja u vidu dva skudeta u poslednje četiri sezone i duboko usađen evropski DNK, sa tri evropske krune i poslednju izvojavanu 2010. godine, pod vođstvom Žozea Murinja.
Zomer ukrao finale – i možda Jamalovu Zlatnu loptu
Pari Sen Žermen i Inter ne dolaze iz liga koje trenutno diktiraju tempo fudbalske industrije, ali su pokazali da vizija i kontinuitet i te kako mogu da nadmaše mejnstrim. I dok jedni grade novu generaciju iz pepela takozvanih pariških “galaktikosa”, a drugi crpe snagu iz mudrosti i iskustva, zajedno ruše mit da fudbalska elita pripada samo Englezima, Špancima i Nemcima.
Finale u Minhenu neće biti samo borba za trofej, već sudar filozofija, a možda i početak neke nove, ravnopravnije ere evropskog fudbala.
Bonus video:
kluka4002
Sad će biti najjace kad PSG osvoji ligu samoiona bez Mbapea u ekipi a godinama unazad Jure ovaj trofej ..igra PSG strašan Fudbal ove sezone