Ori Torison iz Rejkjavika nije samo još jedan zaljubljenik u Football Manager, već dokaz da virtuelni snovi ponekad pronađu put do stvarnosti…
Više od 13.700 sati, gotovo desetinu svog budnog života, proveo je učeći igru kroz ekran. A onda, kao u nekoj filmskoj priči, dobio priliku koja se pruža jednom u milion da se sa sobne stolice preseli na pravu i postane trener Knattspyrnufelag Vesturbæjara, kluba iz četvrte islandske lige, poznatiji kao KV.
Meridian sport ti donosi BONUS DOBRODOŠLICE – do 6.500 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Klub e nekada znao da na svom stadionu okupi i po 2.000 ljudi, a danas u proseku prati svega nekoliko stotina vernih navijača. Posle dva uzastopna ispadanja, klub iz Vesturbara tražio je novi početak, a na svoju 20. godišnjicu odlučio je da poverenje ukaže momku koji je fudbal učio na neuobičajen način – kroz kompjutersku simulaciju.
Danju majstor u građevini, noću zaljubljenik u taktike i brojeve, Ori je odjednom postao trener s realnim zadatkom – da vrati klubu ponos i veru u bolje dane, o čemu je govorio za Meridian sport.
“Sve je počelo na način koji podseća na Football Manager priču. Jednog dana sam bio običan momak za kompjuterom, provodio sate praveći taktike i klikćući izmene, a već sledećeg sam dobio priliku da to radim u stvarnosti. KV je bio dovoljno otvoren da mi ukaže poverenje, znali su da mi fudbal nije samo hobi ili igrica, već iskrena strast. Odjednom sam se našao u potpuno novoj ulozi – umesto da pritiskam dugme za izmenu igrača, stajao sam pored aut-linije i donosio odluke koje direktno utiču na igru i tim” ushićeno kaže 28-godišnji Torison.
Od detinjstva je znao čime će se baviti…
“Moj odnos s fudbalom traje praktično otkad znam za sebe. Kao dete sam uvek imao loptu pri ruci – ili sam bio napolju na igralištu, ili unutra, sedeo za kompjuterom i igrao Football Manager. Ta kombinacija pravog fudbala i virtuelnog upravljanja timom oblikovala je moju ljubav prema igri na jedan poseban način. Učio sam, posmatrao i maštao, a sve to me je još dublje vezalo za fudbal. Jednostavno, nikada nije postojalo razdoblje mog života bez njega”.
Male lige predstavljaju ogromni izazov “zaluđenicima” popularne igrice, pa je tako i naš junak krčio svoj put do zvezda kroz mnogo trnja.
“Tačno je da islandska baza podataka u igrici i nije bila velika, ali meni je i to bilo dovoljno da krenem. Delovalo mi je blisko, domaće, ali sam uživao i u izazovu da odem korak dalje – da vodim klubove u inostranstvu. U Football Manageru sam voleo da preuzmem male, gotovo anonimne klubove u velikim ligama i da pokušavam da ih izvučem iz senke. Oduvek mi je bio izazov da uradim nešto što niko ne očekuje, da sa autsajderom nadmašim favorite i dokažem da fudbal nije uvek matematika”.
Najlepša sećanja vežu se za trenutke kada su mali klubovi prevazilazili sopstvene granice i dobijali priliku da zakucaju na vrata Evrope.
“Među omiljenim iskustvima u igrici bila su ona gde sam islandske klubove vodio do promocije ili uspevao da ih nekako uguram u evropska takmičenja. To su bile male pobede koje su za mene imale veliku težinu. Što se tiče taktike, uvek sam naginjao ka pozitivnom fudbalu – verujem da treba napadati kad god se ukaže prilika, ali i ostati dovoljno mudar da ne rizikuješ bespotrebno. Football Manager me naučio da gledam fudbal iz drugačijeg ugla, da analiziram detalje i da razmišljam unapred. Upravo ta radoznalost, da sagledam igru iz više perspektiva, prenela se i na moj trenerski rad u stvarnom životu”.
Današnji izazov nosi ime KV – mali četvrtoligaš, ali klub sa identitetom, strašću i navijačima koji ga čine većim nego što tabela pokazuje.
“KV je klub iz četvrte lige. Mali je po veličini, ali ogromno srce i strast ga nose. Ljudi koji ga čine vole fudbal iskreno i bez kalkulacija. Moji prijatelji se često šale na moj račun, govore da sam svoju FM karijeru pretvorio u „četvrtoligaški sejv“, ali to u šali uvek prate i reči poštovanja, jer znaju koliko je hrabro prihvatiti takav izazov. Porodica je od prvog dana bila uz mene, i to mi je dalo snagu da verujem da sam na pravom putu”.
Da je radoholik, potvrđuje i to da pauzu između sezona koristi za rad sa mlađim kategorijama…
“Radim i u Tækniþjálfun Gylfi Sigurðsson, sa igračima uzrasta od 6 do 16 godina. To je sjajno iskustvo – rad na tehničkim veštinama, upoznavanje različitih pristupa i učenje od ljudi koji zaista razumeju razvoj fudbalera. Sve to mi daje dragocen uvid koji mogu da prenesem i u svoj sopstveni trenerski rad”.
Ambicije su jasne i čvrste – učiti, rasti i napredovati strpljivo, korak po korak, dok vreme ne pokaže dokle sve to može da vodi.
“Za mene je najvažnije da učim i da napredujem. Ne gledam na fudbal kroz prizmu brzog uspeha ili velikih reči – želim da idem postepeno, korak po korak, da savladavam prepreke i gradim iskustvo. Moja ambicija je da nastavim da treniram i da vidim dokle mogu da doguram, da li će to biti ovde na Islandu, gde sam već stekao prve prave korake, ili možda jednog dana na nekom drugom mestu. To je nešto što samo vreme može da pokaže, ali želja i volja da idem dalje sigurno neće nestati” završava Islanđanin prijatan razgovor za naš portal.
BONUS VIDEO:
kluka4002
Prešao sa igre u realan život i dokazao da poznaje taj posao odlicno ..