Mens infirma in corpore sano, iliti – slab um u zdravom telu. Savršena personifikacija jedne generacije reprezentacije Srbije pod vođstvom Dragana Stojkovića.
I šta ćemo sad – pitala je Konstrakta, a pitamo se i mi… Šta dalje, ima li uopšte dalje posle novog neuspeha ili ako se vodimo rečima još uvek aktuelnog selektora – nije smak sveta.
Meridian Sport te časti – POTPUNO BESPLATNO! Registruj se i odmah preuzmi 5.000 RSD bonusa
Daleko od toga, ali i da bude smak sveta, teško da bi se bilo ko u Srbiji potresao zbog toga. Kult reprezentacije je odavno nestao, ono malo fanatika što je bilo – više nema. A, ko je kriv? Da li postoji glavni krivac ili sve kreće od vrha?
Ako je u pitanju ovo drugo – hitno su potrebne promene ili će nam zauvek biti ovako kao i jutros. Odgovornost je tu da se preuzme, ne da se svaljuje na drugog i traži imaginarni krivac, pa kada problem prenoći, brzo se uvije u šarenu foliju i nastavlja dalje da nagriza – sve dok ne bude imalo više šta da “gricne”.
Uvek najviše strada narod, pa potom fudbaleri, a tek onda selektor i vrhuška iznad njega. Logično je da bude obrnuto, ali ne u Srbiji. Neko će nas pitati čemu smo se to nadali? Da li smo stvarno mislili da može nešto dobro da se desi? I da nismo, jesmo… Prosto, takvi smo. Nerealni i željni čuda, kroz čitavu našu istoriju.
Jutro posle novog debakla i sumorno završenog prvenstva kao selekcija sa svega jednim datim golom – donelo je i neka nova pitanja, da ne kažemo konstatacije.
Prvo je upućeno ka Draganu Stojkoviću, drugo ka savezu, a treće ka igračima. Svi su podjednako krivi. Kriv je Stojković što je mesecima i godinama “zamajavao” naciju i svojim izjavama “palio” ljude kako ćemo igrati najlepši fudbal i ostaviti traga pod njegovim vođstvom.
Piksi na pitanje da li ostaje selektor: To nije tema za mene, ja idem uzdignute glave!
Kriv je i savez što je dozvolio da se mnogi ljudi bez mnogo iskustva u ovoj grani nađu u odgovornim ulogama i odlučuju o onome što Srbi najviše vole – fudbal.
Krivi su i igrači… Ako je postojao problem na relaciji sa selektorom, trebali su ranije da istupe i kažu šta imaju. Ovako, ćutalo se i došlo do novog kraha, ni nepune dve godine po onom u Kataru. Samo što ovoga puta više boli i nervira.
Ko će preuzeti greh na sebe? Hoće li neko uopšte? Ima li nameru Dragan Stojković da sedne na stolicu pred novinare, a i celu Srbiju i bez veštačkog osmeha i neuverljivih izjava – iznese problem na sto i počne da govori o svemu što se dešavalo ovih godina.
Pa to nije dobro, to nikako nije dobro…
Imaju li nameru čelnici saveza da objave celokupan izveštaj o reprezentativnim (ne)uspesima, ne samo seniora, već i mlađih kategorija, gde odavno nismo toliko moćni kao do pre nekoliko godina. Nemamo sistem, struka nam je upitna, a i sve češći sukobi igrača sa selektorima jasno govore da ništa ne štima kako treba… Predugo sve već traje, a rešenja nema.
Svi žele nešto da kažu, istaknu sebe u prvi plan, dobiju svojih pet minuta – ali, na pogrešan način. Narodu je dosta više takvih istupa, decenijama se slušaju iste priče i uvek se desi isti epilog – katastrofa.
Iako će se to i ovoga puta verovatno predstaviti kao da je moralo tako da se desi – nije!
I šta ćemo sad?
BONUS VIDEO:
