Srpski fudbal mogao bi da se nađe pred scenarijem koji bi predstavljao jedan od najvećih institucionalnih debakla u njegovoj istoriji.
Do kraja oktobra trebalo bi da bude konstituisana nova Skupština Fudbalskog saveza Srbije, a samim tim i izabran predsednik srpske kuće fudbala za novi mandat. Problem je, međutim, što izborni proces još nije ni dobio konačan datum.
NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – Registruj se i uzmi besplatan tiket uz 100 sekundi besplatnih spinova!
Sednica na kojoj je trebalo da se definiše dalji tok izbora 11. septembra završena je bez odgovora na ključno pitanje. Tako je dodatno produbljena neizvesnost, s obzirom na to da su prethodno u poslednjem trenutku otkazane i sednice planirane za 24. jul i 2. septembar.
Vreme više nije na strani FSS. Prema postojećim rokovima, Izborna skupština mora da bude održana najkasnije do 31. oktobra, dok bi dve nedelje ranije trebalo da budu poznati kandidati za predsednika i konačan spisak delegata. Posle nekoliko odlaganja, srpska kuća fudbala praktično je došla do zida i prostora za nova pomeranja više nema.
Krajnji rok nameće pitanje – šta ako do 31. oktobra novo rukovodstvo ne bude izabrano?
Ukoliko FSS ostane bez novog rukovodstva nakon isteka mandata aktuelnim organima, otvara se pitanje šta će se dogoditi dan kasnije. Jedan od mogućih scenarija jeste uključivanje FIFA i formiranje Komiteta za normalizaciju.
Važno je, međutim, precizirati da FIFA ne bi automatski preuzela FSS čim prođe izborni rok. Statut svetske kuće omogućava joj da u vanrednim okolnostima, u konsultaciji sa odgovarajućom konfederacijom, postavi Komitet za normalizaciju. Takvo telo može da preuzme svakodnevno vođenje saveza, uredi izborna pravila i na kraju organizuje izbore za novo rukovodstvo.
Upravo takav scenario već se događao širom sveta. Države i situacije u kojima je ovaj mehanizam primenjivan u velikoj meri pokazuju koliko ozbiljne mogu da budu posledice institucionalne krize u nacionalnom fudbalskom savezu.
PAKISTAN – FIFA UŠLA U SAVEZ KOJI JE BIO BLOKIRAN GODINAMA
Jedan od najdužih i najdramatičnijih primera dolazi iz Pakistana. FIFA je 2019. godine formirala Komitet za normalizaciju nakon misije FIFA i AFC koja je zaključila da je fudbal u toj zemlji praktično u zastoju još od 2015. godine. Kao izlaz iz krize označeni su slobodni, fer i transparentni izbori.
Komitet nije dobio samo zadatak da „čuva“ Savez do novih izbora. Imao je obavezu da vodi svakodnevne poslove, proveri registraciju klubova, napravi izborni kodeks i sprovede izbore od lokalnog i regionalnog nivoa do novog Izvršnog odbora.
Problem je bio toliko dubok da je normalizacija trajala znatno duže od prvobitno planiranog roka. FIFA je više puta produžavala mandat Komiteta i menjala njegov sastav.
OBALA SLONOVAČE – ISTEKAO MANDAT, A IZBORA NEMA
Još zanimljiviji za potencijalni scenario u Srbiji jeste slučaj Obale Slonovače.
FIFA je krajem 2020. odlučila da postavi Komitet za normalizaciju nakon što tamošnji fudbalski organi nisu uspeli da sprovedu izbor novog Izvršnog odbora u skladu sa statutima i pravilima.
FIFA je kao probleme navela slabosti u upravljanju, kontradikcije između statuta i izbornog kodeksa, probleme u samom izbornom procesu, ali i činjenicu da je mandat tadašnjeg Izvršnog odbora već istekao.
Komitet je dobio zadatak da vodi svakodnevne poslove, uskladi statut i izborni kodeks, a zatim organizuje nove izbore.
KAMERUN – PONIŠTENI IZBORI I POTPUNI ZASTOJ
FIFA je 2017. intervenisala i u Kamerunu nakon što je Sud za sportsku arbitražu potvrdio odluku kojom je poništen izborni proces iz 2015. godine.
Pokušaji FIFA da pomiri suprotstavljene strane nisu doneli rezultat, pa je formiran Komitet za normalizaciju.
On je dobio zadatak da vodi svakodnevne poslove, pripremi nove statute, uredi odnose sa regionalnim i lokalnim ligama i organizuje nove izbore.
EGIPAT – KADA KOMPLETNO RUKOVODSTVO ODE
U Egiptu je situacija bila drugačija, ali je posledica bila ista.
Predsednik saveza i kompletan odbor podneli su ostavke 2019. godine. Nakon misije u Kairu, FIFA je postavila Komitet za normalizaciju.
Njegov mandat obuhvatao je svakodnevno vođenje saveza, reviziju statuta i njihovo usklađivanje sa FIFA pravilima, usklađivanje statuta članica i organizovanje izbora.
Dakle, ni u ovom slučaju FIFA nije došla samo da bi ugasila požar. Komitet je trebalo da napravi uslove za potpuno novi početak.
ARGENTINA, MALI, KUVAJT, GVATEMALA…
Spisak zemalja u kojima je FIFA posezala za Komitetom za normalizaciju mnogo je duži. Među njima je i Argentina, gde je svetska kuća fudbala 2016. godine formirala takvo telo nakon institucionalne krize u savezu. Komitet je dobio zadatak da vodi svakodnevne poslove, uskladi statute sa FIFA standardima i pripremi nove izbore.
Time je pokazano da ovakav mehanizam nije rezervisan samo za male ili fudbalski manje značajne zemlje. Slični procesi vođeni su i u Maliju, Kuvajtu i Gvatemali, a razlozi su varirali od institucionalnog zastoja i problema sa izbornim procesom do neusaglašenosti statuta i nacionalnog zakonodavstva.
Postojali su i slučajevi u kojima izborni haos nije bio glavni problem. U Trinidadu i Tobagu FIFA je 2020. godine reagovala nakon što su utvrđeni ozbiljni problemi u finansijskom upravljanju, veliki dugovi i rizik od insolventnosti. I tamo je Komitet, između ostalog, dobio zadatak da vodi savez, napravi plan za rešavanje finansijskih problema, promeni statute i organizuje nove izbore.
KADA FIFA POSTAVI KOMITET, ON NE DOLAZI DA BUDE UKRAS
Ovaj mehanizam nije stvar prošlosti. FIFA je tokom 2024. godine takva tela formirala u Tunisu, na Maldivima i Kurasau, dok je 2025. isti mehanizam primenjen u Bruneju. Početkom 2026. godine Komitet za normalizaciju formiran je i u Montseratu zbog, kako je FIFA navela, vanredne krize i institucionalne paralize.
Razlozi su bili različiti, ali je suština uglavnom ista – nacionalni savez više nije mogao normalno da funkcioniše ili da sam sprovede kredibilan izborni proces.
I upravo je to najvažnije kada se govori o potencijalnom scenariju u Srbiji.
Komitet za normalizaciju nije počasno telo niti grupa ljudi koja treba samo da sačeka nove izbore. Njegova uloga može da bude veoma široka: od svakodnevnog upravljanja savezom, preko promene statuta i izbornih pravila, do organizovanja kompletnog izbornog procesa.
Članovi komiteta prolaze proveru podobnosti, a uobičajeno je da ne mogu da se kandiduju za funkcije koje će biti popunjene na izborima koje sami organizuju.
Zato bi eventualno formiranje takvog tela u Srbiji predstavljalo mnogo više od promene ljudi na čelu FSS.
To bi bio znak da domaći institucionalni mehanizmi nisu uspeli da pronađu rešenje za krizu i da je za rasplet morala da se uključi FIFA.
I upravo zato je potencijalni 1. novembar mnogo više od datuma u kalendaru.
Ukoliko se do tada ne pronađe rešenje i FSS ostane bez novog rukovodstva, pitanje više neće biti samo ko će biti novi predsednik Saveza.
Ipak, u srpskom fudbalu postoji i drugačije očekivanje. Svi koji prate dešavanja veruju da su ljudi odgovorni za izborni proces dovoljno ozbiljni i svesni težine situacije da neće dozvoliti da stvari odu toliko daleko. Do 31. oktobra još ima vremena da se pronađe rešenje i izbegne scenario koji bi za srpski fudbal predstavljao ozbiljan institucionalni udarac.
Na kraju, upravo od ljudi koji danas vode izborni proces zavisi da li će 1. novembar biti samo dan posle uspešno završenih izbora – ili datum koji će otvoriti potpuno novo poglavlje u istoriji FSS.
Bonus video:
