OD BRAZILA DO ENFILDA Šta se krije iza Firminovog osmeha?

Sa džinovskim palmama koje vode prema tirkiznoj vodi, visokim hotelima koji blistaju na suncu i bogatim restoranima na plaži, koji prodaju jastoge i skupe likere, lako je razumeti zašto je Masejo poznat kao brazilski Karibi.

Ipak, ova razglednica prikazuje samo jedan mali deo priče. Površno lice metropole, koja se oslanja na turizam.

Nekoliko blokova dalje, polako se pojavljuje neki “novi” Masejo. I “taj” Masejo se redovno navodi kao jedno od najnasilnijih mesta u Brazilu.

Upravo ovde svoj put započeo je mladić sa večno prisutnim osmehom na licu.

Roberto Firmino krenuo je ulicama Maseja i stigao do “Enfilda”.

Firmino je odrastao u siromašnom kvartu, koji se nalazio između zagađenog jezera i favele pogođene siromaštvom. U neposrednoj blizini nalazi se “Estadio Rei Pele”, pa i ne čudi što je fubal oduvek u njegovim mislima.

Tokom detinjstva glavna zabava bila je igranje Plej stejšena sa Brunom Barbosom.

Firmino je uvek birao Korintijans, a da li ima potrebe reći ko je najčešće izlazio kao pobednik?

-Ovde je uvek bilo nasilno i Robertova majka je bila vrlo zaštitnički nastrojena – kaže Bruno.

Pa, kako se onda zvezda Liverpula iskradala napolje?

-Bio je lud za fudbalom, ali bilo je teško pustiti ga napolje. Često je preskako zid da bi se igrao napolju sa nama. Jednom je pao i morao da ide na ušivanje kolena. Još uvek ima ožiljak – prepričava Firminov prijatelj iz detinjstva.

U takvom okruženju logično je da se svaki roditelj zabrine za svoje dete, ali Firminu loše stvari nikada nisu padale na pamet. U njegovim mislima bio je samo – fudbal.

Firminovi prijatelji ističu da mu je oduvek bio san da postane fudbaler. Čask se sećaju da je, kada nije imao loptu, čak i trule pomorandže koristio u tu svrhu.

Kažu da bi ga jedna portugalska reč najbolje opisala. “Humilde”. U prevodu – ponizan.

Kao posvećena porodica koja je radila i pobegla iz siromaštva.

Robertov otac bio je prodavač flaširane vode i dok se on borio da prehrani svoju porodicu, Firmino je uvek imao viši cilj.

Njegov san bio je da svoju porodicu izbavi iz sredine u kojo su se nalazili. A o njegovoj dobroti i sada govori Bruno.

-Čak je i sada pomogao mojoj baki. Dao joj je invalidska kolica, nakon moždanog udara, koji je imala – objašnjava Bruno.

Ono što ga je krasilo i kao dečaka, a i sada kao uspešnog fudbalera i zvezdu Liverpula je osmeh.

Široki, iskreni osmeh.

Baš po tome upamtili su ga i nastavnici u školi, a jednog školskog turnira prisetio se i Santjago.

-Nisu uvek imali lopte na raspolaganju, ali on je znao da dođe nasmejan i rukama napravi oblik lopte u vazduhu. Gotovo nikada nisam uspevao da odolim tom osmehu – priseća se Santjago.

Posle izvesnog vremena, na terenu ga je primetio trener omladinskog tima CRB, Giljerme Farias.

I samo nekoliko minuta mu je bilo dovoljno da izgovori: “Spremi svoje papire, dolaziš da igraš za nas”.

Pozitivan i posvećen, tada glavne katakteristike Firmina. I već tada pojavila su se predviđanja da ćemo ga gledati u dresu nacionalnog tima.

Posle neuspeha u Sao Paulu, Firmino je otišao u Figuerense.

Bilo mu je potrebno ravno 30 minuta da oduševi sve oko sebe.

Bio je tih, toliko da su se zapitali da li uopšte govori, na šta se on samo nasmejao. Njegovo je bilo da igra fudbal, ne da priča.

Ipak, buka oko njega je bila sve glasnija.

Pre nego što je uopšte prešao u prvi tim Figuerensea, njegov put u Marsej se zakomplikovao.

Put je uključivao i Španiju, gde su ga optužili da pokušava da uđe u zemlju bez papira, te je ubrzo deportovan u suzama.

Ipak, nekoliko meseci kasnije, direktnim letom stigao je u Marsej. No, ni tu nije kraj njegovim mukama.

U Marseju su se predomislili, a mnogo godina kasnije i priznali da su pogrešili.

Samo tri nedelje nakon 18. rođendana, debitovao je za prvi tim Figuerensea, a godinu dana kasnije proglašen za najboljeg igrača Serije B.

Krajem decembra 2010. godine, uprkos interesovanju Arsenala i PSV Ajndgovena, Firmino odlazi u Hofenhajm.

Gotovo pet godina kasnije, Liverpul je uspeo da pobedi rivale iz Mančestera u trci za Brazilca i dovede ga u svoje redove.

-Njegov odlazak nas je ostavio da se jendim okom smejemo, a drugim plačemo – rekao je tada sportski direktor Hofenhajma Aleksandar Rosen.

Od tada Firmino ne zna za korak unazad. Samo u poslednjih 12 meseci osvojio je Ligu Šampiona, Kopa Ameriku, a sada se sprema i za trofej Premijer lige.

U avgustu je postao prvi Brazilac koji je postigao 50 golova u Premijer ligi.

Ali, dečak koji je stigao ovoliko daleko nije zaboravio svoje korene.

Neretko je pomogao školama, bolnicama i donirao preko potrebna sredstva. Čini se da svako ko ga poznaje nosi priču koja govori o njegovom mekom srcu.

I U JUŽNOJ AMERICI STAJE FUDBAL Kopa Amerika ipak 2021. godine!

OBAVEZNO POGLEDAJTE – MERIDIAN TOP TIP: Crni Oblak nadvio se nad Liverpul, bajka Atalante, a pre svega – ZDRAVLJE

DILEME VIŠE NEMA Poznata sudbina Nemanje Matića!