Ispadanje iz Premijer lige obično pokrene lavinu odlazaka. Najbolji igrači traže novi klub, reprezentativci žele da ostanu na najvećoj sceni, a oni koji imaju dovoljno kvaliteta uglavnom ne žele da karijeru nastave u drugom rangu. Vest Hem je ovog leta dobio priliku da vidi kako izgleda drugačiji scenario.
Kada je u maju postalo jasno da će Čekićarinaredne sezone da igraju u Čempionšipu, malo ko je očekivao da će kapiten da ostane. Džerod Boven (29) je, međutim, odlučio upravo suprotno. Umesto transfera i nastavka karijere u Premijer ligi, izabrao je da ostane u klubu i pokuša da ga ekspresno vrati u elitu. Za igrača njegovog statusa to nije bila laka odluka. Interesovanja nije nedostajalo, ali Boven je na kraju zaključio da je mnogo važnije da završi posao koji je pred njim.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Boven je u Vest Hem stigao u januaru 2020. godine iz Hala. Tamo je stekao iskustvo igranja u drugom rangu, a narednih godina napravio je veliki iskorak. Postao je jedan od najvažnijih fudbalera londonskog kluba, kapiten i lice ekipe.
Najveći trenutak u njegovoj dosadašnjoj karijeri u Vest Hemu dogodio se 2023. godine. U finalu Lige konferencije protiv Fiorentine upravo je Boven postigao pobedonosni gol, čime je klubu doneo prvi evropski trofej posle gotovo šest decenija.
Zbog svega toga, Vest Hem nije želeo lako da ga se odrekne, dok je sa druge strane nekoliko klubova pažljivo pratilo situaciju. Aston Vila, Everton, Liverpul, Mančester junajted i Čelsi bili su među zainteresovanima, svesni da se igrač njegovog kvaliteta retko odlučuje na sezonu u drugom rangu.
Boven je, međutim, presekao.
“Za mene je bila očigledna odluka da ostanem ovde“, objasnio je na zvaničnim kanalima Vest Hema.
Njegova odluka nije bila impulsivna. Prethodili su joj brojni razgovori i razmišljanja tokom leta, uključujući kontakte sa Danijelom Kžetinskim, većinskim akcionarom kluba, i članom uprave Jiržijem Švarcom.
Ofanzivac veruje da se Vest Hem kreće u dobrom pravcu i da njegova uloga u tom procesu nije završena.
“Imam osećaj da kao klub idemo u pravom smeru“, poručio je kapiten.
Ostankom u Čempionšipu Boven se odrekao mnogo toga. Drugi rang znači manju medijsku pažnju i komplikovaniju situaciju kada je u pitanju mesto u reprezentaciji Engleske koju vodi Tomas Tuhel. Tu je i finansijska strana priče. Njegovi uslovi moraće da budu prilagođeni novoj realnosti kluba, što podrazumeva smanjenje plate kako bi Vest Hem mogao da funkcioniše u okvirima koje nameće niži rang.
“Pitali su me o budućnosti pošto smo ispali. Radilo se o tome da donesem pravu odluku za sebe”.
Ipak, odgovor je pronašao u pitanju koje bi ga, kako sam kaže, moglo proganjati do kraja života.
“Posmatrao sam to kroz pitanje šta bi bilo ono najveće ‘šta bi bilo kad bi bilo…’ kada se jednog dana budem penzionisao. Postojao bi taj ‘šta bi bilo kad bi bilo…’ šta god da sam uradio, ali upravo taj bi mi se godinama i godinama vrteo po glavi. Znao sam da moram da pokušam, da ovaj klub vratim u Premijer ligu. To je bio odlučujući faktor”, priznao je Boven u razgovoru za Skaj Sports.
Istorija fudbala pamti još nekoliko igrača koji su, uprkos ispadanju, odlučili da ne napuste klub. Njihove priče imaju zajedničku nit – lojalnost je u određenom trenutku bila važnija od novca i igranja na najvećoj sceni.
Kada je Atletiko Madrid 2000. godine ispao iz La Lige, Kiko Narvaez odlučio je da ostane i pokuša da pomogne Kolčonjerosima da se vrate u elitu. Napadač je imao problema sa zglobovima, ali je ipak odigrao još jednu sezonu u drugom rangu. Atletiko je naredne sezone uspeo da izbori povratak u najviši rang pod vođstvom Luisa Aragonesa. Kiko tada više nije bio deo ekipe, pošto je prešao u Ekstremaduru, gde nije uspeo da napravi značajniji iskorak i ubrzo je završio karijeru. Ipak, njegova odluka da ostane uz Atletiko posle ispadanja ostala je upamćena među navijačima.
Sličan primer stigao je iz Viljareala. Posle ispadanja u sezoni 2011/12, Markos Sena nije želeo da napusti klub. Žuta podmornicaje za samo jednu sezonu prešla put od Lige šampiona do drugog ranga, ali Brazilac koji je igrao za Španiju nije želeo da okrene leđa klubu.
“Proveo sam 10 godina u ovom klubu, u kojem sam doživeo mnogo lepih trenutaka, iako ovo sada nije dobar period zbog svega što se dogodilo. Samo želim da kažem da sam stigao 2002. godine, kada je ekipa bila u Prvoj ligi, i zato ne želim da odem odavde dok je Viljareal u Segundi. Uz podršku svih, vratićemo se u La Ligu i želim da objavim da ostajem još jednu sezonu“, rekao je Sena posle ispadanja, i potom ispčunio obećanje.
Možda najpoznatiji primer vezan je za Juventus i period posle afere Kalčopoli. Torinski klub je tada izbačen u Seriju B, a mnoge najveće zvezde odlučile su da odu. Ibrahimović, Zambrota, Vijera, Tiram i Kanavaro napustili su klub, dok su Đanluiđi Bufon i Alesandro Del Pjero ostali da pomognu Juventusu da se vrati u elitu.
Bufon je godinama kasnije objasnio zbog čega je tada odlučio da ostane u Torinu.
“U svetu punom reči, ovo je bila prilika da dam lekciju momcima kojima je fudbal strast. Tu lekciju možete da date samo ako ste prvi koji će se odreći nečega važnog, a ja sam se odricao mnogo toga. Imao sam 28 godina i bio sam na polovini karijere. Igrao sam za Zlatnu loptu. Da sam doneo drugačiju odluku, stvari bi bile drugačije, ali bio sam siguran da će mi život sve vratiti ako se budem ponašao ispravno i bio velikodušan. Imam skoro 42 godine i još sam ovde zahvaljujući odluci koju sam doneo pre 14 godina“, govorio je svojevremeno Điđi.
Sada je red na Bovena da ispriča svoju verziju iste priče. Njegova odluka nije garancija da će se Vest Hem već narednog leta vratiti u Premijer ligu, ali je jasna poruka da kapiten ne želi da bude jedan od onih koji su napustili klub čim je postalo teško. Džerod je izabrao drugačiji put. Odlučio je da ostane tamo gde je postao neko i da pokuša da Čekićare vrati u najbolje društvo.
Bonus video:
