Godine više nisu prepreka: Kako su Ronaldo, Modrić i Mesi pomerili granice fudbala

Nekada se smatralo da fudbaler posle 30. godine polako ulazi u završnu fazu karijere, dok su oni koji bi dogurali do 35. bili prava retkost na najvećoj sceni. Danas je slika potpuno drugačija. Kristijano Ronaldo, Luka Modrić, Lionel Mesi i brojni drugi veterani i dalje igraju na vrhunskom nivou, a zahvaljujući ogromnom napretku sportske medicine, fizičke pripreme i nutricionizma, granice fudbalske dugovečnosti pomerene su više nego ikada ranije.

Jedna rečenica često se može čuti od trenera kada govore o mladim fudbalerima.

Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!

“Ne gledam datum rođenja fudbalera. Ako je igrač dobar, igra”.

Međutim, takav stav retko važi kada su u pitanju veterani. Ipak, poslednjih desetak godina pokazalo je da vrhunski fudbaleri mogu da ostanu konkurentni znatno duže nego što se nekada verovalo.

Zašto današnji fudbaleri traju duže?

Direktor medicinske službe Hetafea Kristofer Ojola smatra da je odgovor u napretku medicine i promeni životnih navika.

“Generalno gledano, prosečan životni vek ljudi širom sveta se produžio. Sve je rezultat napretka. Sve više vodimo računa o sebi, hranimo se kvalitetnije… Ishrana je bila ključni faktor za fudbalere. Danas je gotovo nemoguće videti igrača sa viškom kilograma. Nekada Dijego Maradona nije bio mišićav, a bio je najbolji fudbaler sveta. Današnji fudbaler je atletičar. Kada skinu dres, svi vidimo da su vrhunski sportisti. Mišići su jasno definisani, telo je potpuno oblikovano, a ishrana igra presudnu ulogu”, rekao je Ojola za As.

Najpoznatiji primeri takve dugovečnosti su Kristijano Ronaldo (41), Luka Modrić (40), Lionel Mesi (39), Jago Aspas (38), Robert Levandovski (37) i Kevin de Brujne (35), dok je Koke sa 34 godine na pragu ulaska u to društvo.

Rekord koji i dalje deluje nedostižno

Ipak, ni najveće zvezde modernog fudbala nisu blizu apsolutnog rekorda. Englez Horas Hari Lou ostao je upisan u istoriju kao najstariji fudbaler koji je nastupio u španskom prvenstvu. Nekadašnji trener Sosijedada odigrao je prvenstveni meč sa čak 48 godina.

Lou je tridesetih godina prošlog veka vodio klub iz San Sebastijana. Na gostovanju Valensiji 24. marta 1935. godine jedan od njegovih igrača razboleo se tokom puta, pa je trener odlučio da umesto igre sa desetoricom sam obuče dres i istrči u startnoj postavi.

Kada se izuzme taj nesvakidašnji slučaj, rekord po dugovečnosti u La Ligi drži Hoakin Sančez, koji je profesionalnu karijeru završio sa 41 godinom.

Medicina je promenila fudbal

Ojola objašnjava koliko su savremene metode promenile način pripreme fudbalera.

“Sve što pomaže igračima dolazi kroz dodatne mere. Suplementi, vitamini, među kojima su magnezijum i kreatin… To su sredstva koja svi lekari koriste zajedno sa nutricionistima. Pre početka svake sezone pravimo godišnji plan i redovno radimo analize kako bismo otkrili eventualne nedostatke kod igrača. Kada sam 1998. godine počeo da vodim medicinsku službu kluba, ovakve ergogene pomoći nisu postojale, kreatin nije bio deo pripreme. Danas imamo izuzetno važna sredstva koja produžavaju životni vek mišića, zglobova i samih igrača“.

Napredak se ne ogleda samo u suplementaciji.

“Kada igrači stignu na trening, uzimamo im uzorke krvi i određujemo nivo oksidacije preko CK parametara. Koristimo termografske kamere koje pokazuju koje su regije tela opterećene. Na osnovu boja procenjujemo da li igrač može da izdrži veći ili manji intenzitet rada, više trčanja ili manje skokova… Sve to predstavlja pomoć pre i posle treninga“.

Mundijal potvrdio novi trend

Poslednje Svetsko prvenstvo donelo je istorijski rekord – čak osmorica fudbalera starijih od 40 godina igrala su na završnom turniru. Najstariji među njima bio je škotski golman Krejg Gordon sa 43 godine. Slede Kristijano Ronaldo (41), Luka Modrić, Gilermno Očoa, Manuel Nojer, Edin Džeko, golman Zelenortskih Ostrva Vozinja i Fernando Muslera, koji su svi imali po 40 godina.

Podatak dobija dodatnu težinu kada se zna da od prvog Mundijala 1930. pa sve do Svetskog prvenstva 1978. nijedan fudbaler stariji od 40 godina nije nastupio na planetarnom šampionatu.

Od svlačionice do laboratorije

Posebno veliki napredak ostvaren je u oporavku igrača.

“Danas gotovo svi klubovi imaju laserske komore niske frekvencije i hiperbarične komore koje produžavaju karijeru igrača. Razlog je jednostavan – poboljšava se oksigenacija organizma i smanjuje oksidacija, koja je glavni uzrok propadanja ćelija. Što manje oksidacije, to duža sportska karijera. Fizioterapija je možda napravila i najveći iskorak. Tretmani posle treninga, limfna drenaža, terapije za opuštanje mišića… U svakoj svlačionici danas postoje đakuzi, sauna i razni hidroterapijski sistemi. Kada danas uđete u svlačionicu prvoligaša ili drugoligaša, izgleda kao laboratorija. Imamo radiofrekventne uređaje, magnetoterapiju, sale za hidroterapiju, saune… Kada sam stigao u Hetafe 1998. godine, putovali smo samo maser i ja. Danas medicinski tim broji čak 15 ljudi“.

Novi fudbaler za novo vreme

Promenio se i profil igrača. Savremeni fudbaleri viši su, brži i fizički spremniji nego prethodne generacije. Istraživanja Univerziteta u Vulverhemptonu pokazuju da je prosečna visina elitnih igrača porasla sa 177,1 centimetar početkom sedamdesetih na 181,5 centimetara danas, dok su dugi treninzi bez lopte ustupili mesto integrisanom radu sa loptom, analizama putem GPS tehnologije, veštačke inteligencije i individualno prilagođenim programima.

Teretana više nije namenjena samo razvoju mišićne mase, već eksplozivnosti, brzini i prevenciji povreda, dok su pravilna ishrana, periodizacija unosa ugljenih hidrata, kreatin i kofein postali sastavni deo svakodnevne rutine vrhunskih fudbalera.

Sve to objašnjava zbog čega igrači poput Ronalda, Modrića i Mesija uspevaju da ostanu među najboljima i kada zakorače u petu deceniju života – nešto što je pre samo dvadesetak godina delovalo gotovo nezamislivo.

Bonus video: