Nekako je šteta pomisliti da Filip Đuričić nikada neće obući crveno-beli dres. Možda je sada kasno, možda je i pre nego što je potpisao za Apoel bilo tako, ali ako se uzme u obzir da je Đuričićev pedigre kada je stasavao u Zvezdinoj školi bio ranga Andrije Maksimović i Vasilije Kostov (15 godina kasnije), zaista je ovaj epilog kontra fudbalske romantike.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Da bi priča dobila pun smisao, moramo da se vratimo na 2007. godinu kada je Olimpijakos došao na Marakanu i “pazario” Filipa Đuričića i Aleksandra Kovačevića. Popularnog Ace Tenka se svi sećaju, jer je nekoliko godina nakon toga (doduše zaobilaznim putem) zaista obukao crveno-beli dres i bio važan šraf ekipe koja je vratila titulu na Marakanu 2014. godine.
Čitava priča je tada dobila širi kontekst jer su momci imali svega 15 godina, a Olimpijakos je pokušao da zaobiđe određena FIFA pravila i dovede tada golobrade talente koji po svim regulativama nisu imali pravo da pre punoletstva odu iz Srbije. Jedini način kojim je to moglo da se opravda je da Grci roditeljima pomenutog dvojca nađu tamo posao, te da prelazak predstave kao porodičnu odluku u kojoj je transfer samo sporadična stvar. Od straha da to dobije šire razmere i da Olimpijakos bude kažnjen, klub iz Pireja se povukao iz čitave priče.
Epilog je bio takav da se Kovačević vratio u Zvezdu, a Đuričić potom otišao u Radnički iz Obrenovca. Menjale su se tada Zvezdine uprave, a svi dobro pamtimo gostovanje sada pokojnog Gorana Bunjevčevića (tadašnjeg sportskog direktora) kada je na SOS kanalu pričao da je Đuričiću ponudio fantastične uslove da se vrati na Marakanu, ali da se supertalentovani kadet u tom momentu nije video u klubu.
Ne treba nikog osuđivati, posebno ako se uzme u obzir da je u Zvezdi tada zaista bila nesvakidašnja situacija, i da je pomenuta ’92 generacija čiji je Đuričić bio predvodnik označena kao netalentovana. Podsećanja radi, iz te klase su izašli – Marko Dmitrović, Uroš Ćosić, Goran Čaušić, Slavoljub Srnić i Đorđe Despotović. Tako da, bile su to godine loših procena čelnika crveno-belih.
Đuričić je sa 16 godina počeo da igra seniorski fudbal, u međuvremenu se kuvao odlazak u Mančester Junajted. Pisalo se da je tadašnji skaut engleskog velikana – Buda Vujačić dolazio u Obrenovac da dogovori Đuričićev prelazak u Englesku. Pojavljivale su se informacije i da je trenirao pod komandom Ser Aleks Fergusona, ali iz nepoznatih razloga, krenuo je put Holandije. Iz ove perspektive se čini kao sasvim fudbalska odluka, pogotovo znajući da se Zoran Tošić, pa ni Adem Ljajić nisu proslavili u Mančesteru.
Iz ove perspektive deluje da je svaki Đuričićev korak bio isključivo fudbalski motivisan. Nakon fantastične sezone u Herenvenu, kada je sa 19 godina imao učinak od 12 golova i 10 asistencija, činilo se da bi odlazak u Benfiku mogao da mu bude odskočna daska za Lige petice. Nažalost, dolazak u Lisabon mu nije legao. Krenule su pozajmice, i utisak je da se u prethodnih 10 godina, makar jednom po sezoni pominjalo da bi Đuričić mogao da stigne u Zvezdu.
Razgovora jeste bilo, u više navrata, ali konkretizacije – nikada, nažalost.
BONUS VIDEO:
