Dario Šimić je fudbaler koji je u karijeri često išao protiv očekivanja. Bez izuzetnog talenta u mladosti, iz zagrebačkog Dinama je stigao do Intera, a kasnije i Milana, gde je osvojio dve Lige šampiona. Njegov život van terena, međutim, pokazuje još jednu stranu – preduzetničku i porodičnu, ali i priče koje osvetljavaju vreme provedenog u najvećim italijanskim klubovima.
Šimić, danas uspešan u poslovima sa vodom i ugostiteljstvom, ali i ponosan otac četvorice sinova, otvoreno priča o svim tim etapama – od mladosti u Hrvatskoj do života u Milanu i Italiji.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
“Reći ću nešto što malo ko zna. Pre nego što sam zaigrao za Inter i Milan, bio sam blizu Juventusa. Bila je 1996. kada sam bio u kancelariji sa Trijadom. Ja, Mođi, Điraudo i Betega. Skoro da sam potpisao“, otkrio je Šimić u intervjuu za Gazetu delo Sport.
I šta se zatim dogodilo?
“Moja porodica je odlučila da je bolje da ne idem. Imao sam 20 godina, još je bilo ratno vreme. U Italiju sam došao posle Svetskog prvenstva 1998. Pre tog Mundijala, Hrvatsku je poznavalo samo 3% svetske populacije. Mesec dana kasnije, procenat je porastao na 30%. Četvrtfinale protiv Nemačke ostaje nezaboravno. Na kraju smo svi plakali”.
A, onda Inter. Đuzepe Meaca.
“Da, januara 1999. Za mene je to bio san, sedeo sam pored Ronalda, Sedorfa, Zanetija. Nikad pre nisam bio na San Siru, a prvi put, protiv Venecije, rekao sam sebi: ‘Idem da se ugrejem na terenu da se naviknem’. Stadion je bio neverovatan“.
Kako je prošlo?
“Manijero je poslao loptu u dubinu posle 20 minuta, a ja sam kasnio. On je šutirao volej – gol. Rekao sam sebi: ‘Ako je ovako, ako igraču daš centimetar, on pogađa, mogu da idem kući’”.
A Sedorf, Ronaldo i Zaneti – kakvi su bili?
“Zabavni. Bili su veseli, igrali su i igrali“.
I stvarno su igrali?
“Da, tada se to radilo, puštala se muzika u restoranu i na kućnim zabavama. Južnoamerikanci su me prihvatili kao jednog od njih, Kordoba je bio veliki prijatelj, a Zaneti me je pozvao za Novu godinu“.
Usledio je prelazak u Milan, u redove gradskog rivala.
“Bio sam vrlo blizak s Pipom Inzagijem. Kad bih izlazio s njim, svakih 10 minuta bi prilazila devojka. Pipo je bio broj jedan za devojke. Grupa je bila odlična. Meni su govorili da stalno spavam jer sam bio malo u oblacima, u svom svetu. Ako bi neko došao u neodgovarajućim farmerkama, one bi nestajale. Sećam se i donjeg rublja koje su smatrali neprimerenim, i bilo je okačeno u svlačionici“.
Došla je penzija 2010. i novi život.
“Bio sam mnogo toga u tih 16 godina. U sezoni 2016/17, konsultant Palerma, praktično sportski direktor, ali sa Zamparinijem je bilo teško. Govorio mi je: ‘Idi kod trenera i reci mu da promeni tog igrača’, a ja se nisam slagao, ne radi se tako. I ne možeš menjati trenera na svaka tri meča“.
A sada?
“Više ne radim kao skaut Milana niti za Dinamo Zagreb. Moja porodica poseduje 70 odsto galona vode u Hrvatskoj, koriste se u kancelarijama i kućama. Brat i ja imamo 22 bara“.
Dario ima suprugu Jelenu i četvoricu sinova, od kojih su trojica fudbaleri: Roko, Viktor, Nikolas i David.
“Roko je sa 18 godina igrao u Ligi šampiona i sada je u Karlsrueu. Viktor je u Slovačkoj, Nikolas u Dinamu, veliki talenat, ali ima problem sa kolenom. Ništa nije napisano u životu fudbalera“.
U čemu liče na tatu?
“Odgajali smo ih isto, ali su svi različiti. Nikolas previše razmišlja, kao ja. Roko je miran kao što sam bio ja. Viktor je manje sličan meni, ali ima mnogo želje da uspe.“
A David?
“Kad je rođen, rekli su nam da postoji mogućnost da ima Daunov sindrom. Bio je šok. Sledećeg dana nam je potvrđeno. Deset godina kasnije, David je vrlo samostalan, ide u školu sa asistentom, radi domaći“.
Šta voli?
“Koka-kolu, mama mu zabranjuje, ali se krije i pije. Takođe picu. Sa mnom se bavi i sportom. Svi smo mnogo naučili od njega. Bez Davida ne bih mogao da zamislim život. Naučio sam da, ako nešto voli, ne računa koliko hromozoma ta druga osoba ima. Mi uvek sve računamo“, poručio je Dario Šimić, defanzivac sa 100 nastupa u reprezentaciji Hrvatske, kralj vode u Hrvatskoj.
Bonus video:
ruZica
Pametan momak,karijera brzo prodje,a on ima razvijen biznis kod kuce….
simeon
Ne razumem Kako neko može da kaže da nije imao neki talenata momak je igrao i za Milan i za Inter i osvojio je skoro sve što je imalo da se osvoji u fudbalu
milos
Iskreno nikakav poseban talenat ali je bio velika radilica i borio se i trčao na terenu za više njih
despot
Ja iskreno ne razumem kako je on uopšte došao do italijanske lige