Dok se u Evropi smenjuju godišnja doba, Marsio Amoroso javio se Gazeti delo Sport iz Kampinasa, grada na obodu Sao Paula, gde život teče sporije i opuštenije. Nekadašnji napadač je u Italiji ostavio najdublji trag, ali i doživeo neke od ključnih trenutaka svoje karijere.
Od dolaska u Udine na preporuku Zika, preko bliskog susreta sa Juventusom i Karlom Anćelotijem, do kratke, ali emotivne epizode u Milanu. Udineze je bio najvažniji klub u njegovom životu.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
“Udineze je bio moja prva ljubav. Zahvaljujući Đinu Pocu dobio sam priliku da se afirmišem u Evropi. Iako na početku nije bilo lako. Prilagođavanje novom fudbalu, hladnoća, sećam se večeri pravog leda u Udinama. Hteo sam da pobegnem. Uz to, igrao sam van svoje pozicije. Onda je Gvidolin pronašao ključ. Kada sam počeo da dajem golove, više se nisam zaustavljao“, rekao je Amoroso.
Veliku ulogu u tom procesu imao je i Ziko, koji mu je, kako kaže, bio i savetnik i zaštitnik.
“Da, apsolutno. On mi je bio svojevrsni sponzor. Dao mi je bezbroj dragocenih saveta… Govorio mi je da ne odustajem i da ću se uskoro zaljubiti u Udine. Bio je u pravu. Sa Birofom i Pođijem smo se sjajno zabavljali“.
Početak u Italiji bio je daleko od idiličnog. Amoroso je otkrio da je želeo da ode iz kluba, ali jedan datum zauvek je promenio tok njegove karijere.
“Bio je 15. decembar 1996. Igrali smo kod kuće protiv Fiorentine. U svlačionici su svi znali da ću otići i da se nisam snašao. Bio sam rezerva. Ali tog dana, zbog povreda nekoliko saigrača, dobio sam šansu. A pre izlaska na teren, Alesandro me je pribio uz zid. ‘Hoćeš da ideš? U redu, ali danas si jedan od nas. Ako ne postigneš bar dva gola, šutiraću te u zadnjicu.’ I završilo se baš tako: 2:0, dva moja gola. Od tog dana je sve krenulo“.
Od tog meča Amoroso je postao jedan od simbola Udinezea, grada koji i danas naziva domom.
“Mislim da jeste, tamo sam se osećao sjajno. To je moj dom. Moj sin je tamo rođen, zauvek ću biti navijač crno-belih“.
Malo je falilo da umesto obuče i torinski crno-beli dres. Transfer u Juventus bio je gotovo dogovoren.
“Anćeloti je želeo da me dovede u Juventus, često me je zvao da me ubedi. Bio sam blizu prelaska u Torino u razmeni sa Titijem Anrijem. On bi otišao u Udineze, a ja u Juventus. Onda je Francuz u poslednjem trenutku rekao ‘ne’ i posao je propao. Ali dobro je što je tako ispalo… Bio je januar ’99, a na kraju sezone sam osvojio titulu najboljeg strelca Serije A“.
Taj podatak i danas ima posebnu težinu.
“Znam. To mi je veliki ponos i ogromna čast. Dao sam 22 gola, završio ispred Batistute. Drago mi je, pogotovo kad pomislim da su kroz Italiju prošli igrači kalibra Ronalda Fenomena, Ronaldinja, Robinija i Adrijana… A ipak taj rekord je i dalje tu“.
Sudbina ga je ponovo spojila sa Anćelotijem, ovoga puta u Milanu.
“Bila je to slučajnost, možda sudbina. Ponovo smo se sreli sedam godina kasnije. Bila je zima 2005. pred Svetsko prvenstvo u Nemačkoj. Poziv Milana bio je ogromna čast. Sanjao sam da obučem taj dres. Odrastao sam uz golove Van Bastena i magiju Savićevića“.
Iako je minutaža bila ograničena, emocija nije izostala.
“Strpljenje, bio sam u Milanu. A Galijani je bio jasan sa mnom. ‘Dođi, treba nam četvrti napadač.’ Prihvatio sam s entuzijazmom… Žao mi je što nisam bio uzet u obzir za tim sledeće sezone, koji je na kraju osvojio trofej“.
Kada upoređuje, u današnjem fudbalu mu je Nejmar najsličniji.
“Nejmar ima isti način napadanja protivnika i driblinga. Ipak, ja sam bio malo više klasična ‘devetka’“.
Danas je Amoroso televizijski komentator za ESPN, ali i uspešan preduzetnik.
“Ja sam neko ko nikada ne miruje… Imam firmu za kućne aparate, jednu iz oblasti telefonije i jednu koja se bavi hranom za pse i mačke. Uz to sam otvorio i sportski centar za padel i fudbal na pesku, koji lično vodim“, poručio je Amoroso, nekadašnji golgeter Udinezea, Parme, Dortmunda, Malage, Milana i Arisa.
Bonus video:
kalina
Da je prešao u Juventus ne bi imao takav uspeh, po meni tim Udinezea je izvukao iz njega maksimum.
laZar
Šta bi bilo kad bi bilo toga imam nogu i u današnjici tako da to nije ništa novo
andrea
Lepo je imati takve uspomene i rado ih se secati…
angelina
Amorosu nije se dalo da predje u Juventus tu bas nije imao sreće
hana
Amorosov najveći idol je bio Dejan Genije Savićević, odrastao je uz njegove poteze